Plemenite kuce plemenitih clanova

Kao sto naslov kazuje, ovde postujte tekstove - grbove svojih kuca.
Izmisljenih ili stvarnih.

Plemenite kuce plemenitih clanova Land of Westeros (World of Westeros)
foruma.


Uzivajte.


Spam nije dozvoljen.

-Assassin.

House Lu of Darkring (sworn to Tully)
Kuća Lu od Darkringa (zakleta Tulijima)

Reči: Prudence and Lore - Razboritost i znanje
Grb: Boje su zelena - vernost u ljubavi i žuta - darežljivost. Crni prsten (krug) u kome se nalazi sova (simbol znanja) sa crnom - savantskom krunom. U prstenu žuta pozadina ukrštena zelenom, izvan prstena obrnuto.

Istorijat i nastanak

Osnivač - Dontos Lu



Vilas Lu od Darkringa - Uspon kuće Darkring


... o Vilasovim putovanjima, prijateljstvu sa nekim od Lanistera, Erina, Starkova, Barateona, i još po nešto... u nekoj drugoj temi možda

Kuca Nordlord zakleta kuci Stark.

Grb: krvavi/krilati vuk predstavlja sjeverni narod koji svojim djelima seze do nebeskih visina. siva pozadina- sjeverna pustos pod mjesecinom.

Rijeci:Northern blood (Sjevernjacka krv) predstavlja teznju kuce da sacuva cistu krv svojih herojskih osnivaca

Kuca Moonfox

Kuca Munfoks, zakleta ne vernost Stanisu Barateonu, nalazi se na podrucju Besnog rta, blizu poseda Davosa Sivorta. Lord Lunar Munfoks, sin Kalema Kriga i Lune Olujne, po majci je rodbinskom vezom povezan sa kucom Barateon, buduci da mu je majka vanbracna cerka Stefona Barateona.

Nastanak kuce Munfoks obelezen je turbulentnim dogadjajima. Sve je pocelo u Dorni, sa Kalemom Krigom, slavnim i opasnim razbojnikom, koji je sa svojom druzinom od 40 razbojnika ziveo u pustarama Dorne, i pljackao plemice, deleci plen sirotinji. Bio je toliko spretan i lukav, da mu je narod Dorne dao nadimak Pustinjski lisac, jer njega i njegovu druzinu nikada nisu uspeli da uhvate. Svaki plemic koji bi prolazio kroz njihovu teritoriju ostao bi go i bos: sav novac i dragocenosti koje bi imao pri sebi, velmoza bi dao Pustinjskom liscu. Na njega i njegovu druzinu poslate su moge kaznene ekspedicije, ali uvek bi se vratili praznih saka. Lisac je imao mnogo jazbina, a za njih su znali samo clanovi njegove druzine.

Osim sto je bio poznat s svom lukavstvu i vestini, Kalem Krig bio je i majstor macevalac. Koristio je vrlo specifican stil borbe sa dva kratka maca, osanjajuci se na preciznost, agilnost, brzinu i improvizaciju. Pod raznim imenima, jer nje smeo da koristi svoje s obzirom na to da je bio trazeni kriminalac, takmicio se na mnogim turnirima, i mnoge je i osvajao. Osim svog sina, samo je jednog coveka poducavao svojoj vestini, ali kako su se njih dvojica upoznali, i kako su uopste mogli da saradjuju, nije poznato, ali cinjenica je da je taj cuveni ratnik mnogo svojih trikova naucio upravo od Kalema Kriga. Taj covek se zvao Oberin Martel.

Ipak, sramnim izdajstvom jednog od ljudi u koje je imao najvise poverenja, druzina Kalema Kriga bila je otkrivena, i unistena. Skoro svi njegovi ljudi bili su pobijeni na licu mesta od strane snaga reda, kao i placenika raznih plemica koje su ojadili. Sam Krig je, sa jos dvojicom ljudi, uspeo da se nekako izvuce kroz jedan tajni, podzemni tunel, i iako tesko ranjen, izbegne smrt. Uz pomoc nekoliko jataka, trojka je uspela da se izvuce iz Dorne i pobegne u Olujne zemlje, na teritoriju Barateona. Tu, u jednoj krcmi koju je drzao brat jednog od jtaka koji su im pomagali, Kalem Krig je izvidao rane, i upoznao ljubav svog zivota: Lunu Olujnu.

Luna Olujna je bila vidarka koja je prakticno spasla Kalemov zivot. Crnokosa lepotica plavih ociju, i vatrena R'lorova vernica, optpuno je opcinila Kriga, a i on nju, iskreno govoreci, pa su se ubrzo vencali. Sa malim bogatstvom koje je Kalem uspeo da spasi, njih dvoje i Kalemova dva prijatelja, Sem Hadson i Kars Patel, odlaze na Zmajkamen, i tu zapocinju trgovacki posao. Tada upoznaje krijumcara Davosa Sivorta, i s njim zapocinje plodonosnu poslovnu saradnju i cvrsto prijateljstvo.

Kad je izbila Robertova buna, Kalem Krig se pridruzuje vojsci Stanisa Barateona. Proslavio se u opsadi Krajoluja. Stanisova vojska, zatvorena u Krajoluju veci deo rata, herojski je odolevala napadima vojske Mejsa Tirela. Svake noci, za vreme punog meseca, bez obzira da li se vodila bitka ili je bila mirna noc, Kalem Krig bi, obucen u tamnocrveno, skoro crno, silazio niz zidove Krajoluja, i, necujno poput duha, zalazio medju neprijatelje neprimecen, i na razne nacine bi ih sabotirao ili ubjao kljucne kapetane ili vojskovodje, u vek se bzbedno vrativsi u Krajoluj pre nego sto bi ga naprijatelju uhvatio. Njegove akcije su unosile malodusnost medju nerijatelje, i veoma podizalel moral pobunjenickoj vojsci, da bi ga licno Stanis Barateon nazvao Mesecevim liscem. Nakon zavrsetka rata, Kalema Kriga je Stanis Barateon uzdigao u rang plemica, dajuci mu posed na Besnom rtu blizu poseda Davosa Sivorta.

Sam Kalem je bio ateista, ali je dozvolio da zeni da njihovog sina Lunara vaspita u duhu R'lorove vere. Decak je bio veoma bistar, i pokaziva prirodnu sklonost ka macevanju, ali i ucenju i naukama, na ponos svojih roditelja. Proveo je nekoliko godina kao sticenik i ucenik na sveucilistu kuce Darkring, kao sticenik lorda Vilasa Lua. Naslednik je svoje kuce, i trenutno nije ozenjen. U ratu za presto se, kao i njegov sada ostareli otac, bori na strani Stanisa Barateona.

Grb kuce Munfoks je lisac ispod plamenog meseca, na crvenoj i zutoj pozadini. Crvena boja i vatra sluze da istaknu veru u boga vatre R'lora, a mesec i lisica ispod njega predstavljaju Kalema Kriga i njegove potomke. REci kuce, "Lukavstvom do pobede", su poruka maldjim generacijama da snaga nije sve ako nema mudrosti da je usmerava, i da ono sto se ne moze osvojiti silom, moze lukavstvom.

Kuća letećih bodeža je
neobično ime za plemićku kuću. Postoji sveopšte vjerovanje da ova kuća
posjeduje pravo prezime, ali ga iz samo njima znanih razloga kriju.
Njihovi članovi ni pod prijetnjom smrću neće izreći tu veliku porodičnu
tajnu. Legenda kaže da je jedan valirijski plemić svoju ženu iz Kuće
letećih bodeža, jednog dana kad mu je njena ljepota dosadila, stavio na
muke kako bi mu otkrila tajne svoje matične kuće. Mučio je danima. Njeni
krici su se širili Valirijom. Toliko su bili strašni da su trećeg dana
vinuli sve zmajeve put neba. Kažu legende da je nebo gorjelo od vatre
stotina dirnutih zmajeva. Mnogi su mučenje osuđivali, ali niko ništa
nije preduzeo. Napokon glasi su stigli do njenog zavičaja. Vrlo brzo
pred dvorom izdajnickog zeta su se pojava braća i rođaci, nesrećne
Ksenije. Njih 22-je. Zet ih je dočekao sa pričom kako je Ksenija bila
nevjerna, pa ih pozvao na ručak da se sve razjasni. Kad su objedovali
tražili su da vide sviju sestru. Zet je pogledao i kroz ludački smijeh
rekao: "Neće moći! Upravo ste je pojeli!"
Šta se tada desilo niko ne
zna tačno. Pretpostavlja se da je krenuo pokolj. Zet je naredio da se
gosti pobiju. Gosti su začuđujuće bili opaki borci. Pobili su čitav
dvor, a dok su ubijali zeta u dvorištu njegovih dvora njegov zmaj ih je
napao. Sve je progutala vatra. Danima poslije Valirijici su pronašli 19
ugljenisanih tijela u dvorištu, kao i iskomadano tijelo zmaja. To ih je
šokiralo. Pa su se zapitali ko je ta kuća koja ubija zmajeve? I gdje su 4
preživjela gosta čija tijela nikad nisu pronašli?

Teritorija, istorija i još neke karakteristike...
Kuća
letećih bodeža vlada Gorskim vijencom, teritorijom koja se prostire na
svim planinama najvećeg planinskog vijenca na svijetu. Gorski vijenac se
sastoji od visokih i stjenovitih planina, i nalazi se na Starom
kontinentu. Nikome nisi zakleti na vjernost, ali priznaju vrhovnu vlast
Velikog cara.
To je izuzetno bogata oblast najviše zahvaljujući
nalazištima srebra, dijamanata, željeza, te trgovini drvetom, kamenom,
nakitom, krznima, žitaricama i stokom.
Gorski vijenac izlazi na
okean preko visoke planine Kobac. U podnožju te planine se nalaze dva
grada. Sidrište, u kojem je smještena flota koja kontroliše vode Gorskog
vijenca. Grad je uklesan u stijene, zaštićen prirodnom uvlakom. U njega
možete ući na dva načina. Jedan je preko mora, ali gosti, i trgovci ne
smiju jer grad nema takve svrhe. Drugi je Kozja staza. To je uzani put
uklesan u stijene iznad grada. Vodi do vrha planine, sve do osmatračnice
3 kilometra iznad grad. Osmatračnica je malo jako utvrđenje. Oni imaju
dvojaku ulogu. Prva je da osmatraju more i javljaju dolazak nezvanih
gostiju. Drugi da u slučaju neki neprijatelj osvoji Sidrište, spriječi
prodor unutar teritorije. Treba napomenuti da je praktično nemoguće
osvojiti a kamoli opsjedati. Staza koja vodi do njega ne dozvoljava više
od dva konjanika naporedo. Jedini put iz Osmatračnice je most preko
ambisa dubokog 400 metara. Most je viseći. I moguće ga je otkačiti sa
druge strane ambisa.
Drugi grad na moru je i drugi grad po veličini,
Bijeligrad. Grad ima veliki broj stanovnika. Središte je prekooeanske
trgovine, pomorske akademije, kao i najveće biblioteke na svijetu. Za
razliku od Sidrišta, do njega je moguće doći na više načina. Ima jaku
morsku odbranu, ali ako bi pao neprijatelj bi imao priliku da prodre
duboko u teritoriju zahvaljujući riječnoj dolini najveće rijeke te
oblasti. Usud rijeka je okružena visokim planinama, ali je presiroka, i
obale joj nisu strme 10 kilometara od uzvodno od ušća. Bijeligrad je
jedan od najstarijih gradova. Podignut je netom nakon uzdizanja Kuće
letećih bodeža da bi se spriječili upadi gusara, trgovaca robljem, i svi
potencijalnih osvajača koji bi došli sa mora. Gradom upravlja Gradsko
vijeće kojeg čine Narodnik, izabran iz naroda, Trgovac predstavlja
trgovce, Mag predstavlja one koji proučavaju magiju, Carinik nadgleda
trgovinu, Plemić, predstavlja plemstvo, Sudija, Akademik nadglednik svih
akademija, i Bodež predstavlja vladajuću kuću. Ako je neko iz vladajuće
kuće napredovao u drugim oblastima i izborio se dA ih predstavlja,
Bodež mjesto ostaje prazno.
Iznad gradA su planine, i brda, težak
ali ne i neodvojiv teren. Zbog toga je taj dio Gorskog vijenca posebno
vojno ojačan i nadziran. Predstavlja jednu od najslabijih tački gotovo
savršene prirodne odbrane. Zato je na svim putevima izrađen velik broj
osmatračnica i stražikula.
Rijeka Usud je na obje obale ojačana
brojnim tvrđavama od kojih su mnoge spojene specijalnim podvodnim
lancima i specijalnim pokretnim mostovima. Ovo spriječava prodor
brodova. Inače Usud je najprometnija saobraćajnica Gorskog vijenca.
Protiče kotlinama 8 planina, a ima velike pritoke iz svih ostalih.
Usud
izvire iz Srebrnog jezera na Visoravni. Srebrno jezero je ogromno.
Dugačko je 60 kilometara, a široko preko 40. Ova oblast je najplodniji
dio zemlje. Stočarstvo, zemljoradnja su zahvaljujući klimi i vodi vrlo
razvijeni i izvor bogastva ljudi tog kraja. Takođe se tu nalaze tri
grada. Safir poznat po obradi dijamanata, izradi nakita, umjetničkih
skulptura.
Rajski vrt najmanji od njih, u njemu je smjesten najveći hram Gorskog vijenca, Hram Čovjeku.
Vučji
do je centar visoravni, središte vojske, glavno skladište, kao i
bankarski centar. Svi gradovi su stari. Stariji od Sidrišta, a i Rajski
vrt i od Bijeligrada.
Najveći grad Gorskog vijenca, Risograd se
nalazi na jugu zemlje. Smješten je u bogatoj dolini Gajev vrt.
Predstavlja drugu slabu tačku prirodne odbrane. Široka zelena dolina na
koju se oslanjaju čak 4 planine, među njima i Risovača, na kojoj je dom
Kuće letećih bodeža. Grad je na samom ulazu u Gajev vrt. Risograd se
proteže od podnožja Plave planine do Stjenjaka. Opasan je debelim
zidovima. Kao dodatni osigurač podignut na jugu je podignut veliki zid
koji spaja stijene dviju planina. Visok je preko 100 metara. Na sredini
se nalaze Plemenita vrata. Teška visoka koliko i zid napravljena od
željeza, presvučena srebrom, ukrašena dijamamtima i staklom. Ona su
uvijek zatvorena od trena kako postoje. U grad se ulazi kroz Mala vrata
napravljena u desnom krili Plemenitih. Plemenita vrata treba da šalju
poruku drugima o snazi, moći i bogatstvu Kuće letećih bodeža.
Kao
dodatna mjera zaštite ispred zida je kanal dubok 100 metara, a širok
300... Preko njega je most. Na početku mosta je tvrđava koja kontroliše
prolaz gostiju. Na sredini je druga, manja koja nema posadu vojnika već
majstora čija je jedina dužnost da u slučaju napada izazovu urušavanje
mosta. Treba naglasiti da je Risograd povezan puetvima sa svim gradovima
i utvrdima Gorskog vijenca. Tako ako bi ga neko zauezeo zemlja bi bila u
teškoj poziciji.
Najslabija tačka odbrane se nalazi na sjeveru
Gorskog vijenca. To je najniža najniža planina Vijenca, Ždrijelo. Njeno
osvajanje bi značilo lak pristup svim putevima i bitnijim strateškim
tačkama Gorskog vijenca, jer od Ždrijela do drugih planina, kotlina i
visoravni vode brojni putevi i rijeke.
Prije 10 000. godina su
neimenovani osvajači upravo tu napali. Gorštaci su koristili svu silu da
im se odupru. Međutim hrabrost i vještina, nisu mogli da se odupru sili
od 300 000 vojnika. Kad se činilo da je kraj i poraz blizu, Gorski
svestenici, lovci i magovi su prizvali zvijeri planina. Legenda kaže da
su zvijeri predvođene planinskim risovima izvršile masakr nad
napadačima. Od tada je Grb Kuće letećih bodeza Planinski ris. Riječi su
došle godinama kasnije.
Od tog događaja Zdrijelo je naseljeno
posebnom jedinicom lovci, a šume vrve raznim vrstama zmija,
mačaka(risovi, sabljozubi tigrovi, leopardi), i drugih predatora.
Ždrijelo Gorštaci zovu Jeziva gora. Samo bi lud čovjek tuda poveo
vojsku.
Što se tiče Kuće letećih bodeža njeno središte je daleko u
Risovači, na Gornjoj ravni. Gornja ravan je tvrđava na ostrvu u sred
malog planinskog jezera. Samo ostrvo je kamena hrid koja se uzdiže nad
vodom čak 30 metara. Zidine dvora su visoke preko 60 metara. Do ostrva
se dolazi preko Kule stražare koja je sa njim povezana velikim kamenim
mostom. Kula se nAlazi na lijevoj obali jezera. Jezero nema ime.
Kuća
letećih bodeža je brojna. Ima preko 1500 članova. Vladar nije
najstariji naslednik već onaj ko prođe brojne testove. Testovi se
obavljaju u Utočištima. Tome ćemo posvetiti posebnu pažnju.
Kuća
letećih bodeža je stara preko 12 000 godina. Vole se hvaliti da su
stariji od svih poznatiih civilizacija. Njome trenutno vlada Vukan.
Jedan od najpoznatijih živih članova je mladi ratnik, trgovac i pustolov
Dante, zvani Crni Jastreb. O njemu i drugim zanimljivostima u posebnom
članku.

Pa ovako i ja malo da dodam kontekst mojoj fancition kući.

Osnivač Koraks kuće je Kornilijus Koraks, poslednji preživeli klana Blekfeder od Faulkloa. Jedina kuća koja i dalje poštuje stare bogove i potiče od prvih ljudi a zakleta je kući Tirel i u bratskim odnosima sa kućom Hajtaur. Jedna od zanimljivih običaja ove kuće je da mlađi potomci uvek postaju meštri dok stariji nasleđuju titule.

Toliko za sada.

Nevolje se desavaju...
A ovde je zabranjen spam.
Sto se tice noviteta vasih kuca vi ubacite poruku, a ja
cu da je spojim sa originalnom.

Reči: Family Above All ( porodica iznad svega)

Grb: Siva koja je u pozadini simboliše sigurnost, pouzdanost,smirenost, skromnost, iskustvo i zrelost. Postulate kojima iskusni vođa teži. Dok bela i crna na očinskoj zaštitničkoj figuri predstavljaju kontrast besa, bogatstva, moći, seksualnosti i smirenosti, skromnosti, jednostavnosti, čistoti.To su sva stanja kroz koja prolazi muškarac u svom životnim iskušenjima na putu do pozicije alfa muzjaka ili ti patrijarha.
Munja u ruci kao oružje i alat bogova, zajedno sa stavom koji zauzima figura, oznacavaju pretnju svima onima koji žele da naude vrednostima i porodici koju štiti.








Kuća Olimpus je jedna od mlađih plemenitih kuća. Status malog lorda, Zevs "Gromovnik" Olimpus kao nosilac kuće je dobio 293 g. P. I.

Članovi malobrojne kuće Olimpus od muških članova čine Zevs, njegovi otac koji je plaćenik u jednoj od najamničkih četa u Essosu, i mlađi brat. Od ženskih su tu ćerka, supruga, majka i sestra.
Pre dobijanja titule i postajanja lordova, Olimpusi su se bavili gajenjem i lovom divokoza na Sivom vrhu, jednom od visokih vrhova Mesečevih planina,pravljenjem čuvenog sira koji se služi čak i na dvoru Gnezda sokolovog, čuvenim dimljenim i sušenim mesom divokoza, kao i pletenjem odeće od vune divokoza.
Sivi vrh se nalazi istočno od Srcedoma, sedišta plemenite kuće Korbreja. Koji su njihovi zakoniti sizereni,i koji su takođe zakleti na vernost plemenitoj kući Erina.

Mit oko dobijanja svoje titule je jedan od najpoznatijih novih mitova u Dolu, a i Westerosu. Dol je poznat kao kraj u kojem postoji veliki broj odmetničkih bandi i brdskih klanova. Kojima je teško ući u trag i suočiti se sa njima, zbog terena i njegovog poznavanja od strane bandi i klanova. Dugo je Lord Lionel Korbrej pokušavao da izađe na kraj sa Obojenim psima, bandom koja je pravila probleme u okolini Srcedoma i na severu Dola. Ali neuspešno, jer bi uvek pobegli brzo i nestali u brdima i šumarcima nakon svojih otimačina. Kraj Srcedoma je siromašan, i nema velikih bogatstava niti mnogo bogate zemlje. Te se stoga često pojavljuju odmetničke bande.
Jednom prilikom se par članova bande popelo na Sivi vrh pokušavajući da prisili porodicu Olimpus da plaća redovan danak. Zevs je tom prilikom u pokušaju da pregovara sa njima, izazvan pretnjama i nerazumnim predlozima pobesneo i ubio trojicu članova te bande svojom sekirom. Kada je drugom prilikom Zevs pošao sa pošiljkom sira, dimljene šunke i džempera na pijacu u Srcedomu, Obojeni psi su napali njegov dom i farmu. Otimajući sve iz osvete sve ukućane,pljačkajući, uništavajući i paleći dom Olimpusa i ubijajući životinje.
Njegov mlađi brat, je tek isterao divokoze na ispašu u trenutku njihovog napada, pa nije bio jedan od zarobljenih. Nakon što je primetio grupu od desetak članova Obojenih pasa, predvođenih Gremom njihovim vođom. Iz straha je krenuo put Srcedoma, znajući da sam ništa ne može da uradi. Tek što je završio prodaju svih dobara, video je mlađeg brata kako trči niz put. Nakon što je čuo šta se desilo, brzo je otišao do Ser Lionela, moleći ga za pomoć. Ovaj mu je rekao, da trenutno nema ljudi na raspolaganju, jer su poslati u potragu ka zapadu. Ali je naredio svom kastelanu da da jedan od lukova i jedan tobolac pun strela njegovom bratu. A njemu da da jednu verižnjaču, jedan štit i ratnu sekiru, pošto je čuo da je vičan u borbi sa sekirom. Takođe je naredio glavnom konjušaru da mu obezbedi koliko god da mu je konja potrebno. Obećao mu je da čim se vrate čete, jedna od njih će biti poslata zajedno sa kapetanom garde. Sve to su slušali jedan kovač, trgovac i jedan bard, koji su se našli na trgu pored pijace. Nakon što su čuli da je Lord Lionel odbio da pruži pomoć, oni su ponudili svoju pomoć.
Mala skupina je ubrzo odjahala put brda prateći tragove. Nakon poludnevnog jurcanja su ih sustigli. Našli su njihovo sedište. Zaokupljeni maltretiranjem i pretnjama upućenim ženskom delu kuće Olimpus, nisu ni primetili malu skupinu koja je u punom galopu jurišala na njih. Dok su shvatili šta ih je snašlo, pola Obojenih pasa je već bilo mrtvo. Iz tmurnih oblaka je već počela da sipi kiša, prvi gromovi su već zagrmeli. U pokušajima Zevsa da pregovara sa Gremom koji je držao njegovu suprugu koja je držala ćerku sa nožem pod grlom, počeo je da gubi razum i da preti božanskom odmazdom i paklom ukoliko se nešto desi članovima porodice. Kasnije je bard pevajući pesmu o Zevsom herojskom činu, opisao to kao urlik pakla i pretnju demona. Zevs je znajući da Grem blefira i da je postao nesiguran, krenuo da korača ka ostatku bande koji je držao njegovu porodicu kunući i preteći.

U tom trenutku je jedan grom udario neposredno iza ostatka skupine Obojenih pasa, na šta su ovi iz straha pustili sve ukućane doma Olimpusovih, koji su odmah potrčali ka svojim spasiocima. Zevs razbešnjen i zamagljanog razuma je pojurio vitlajući sekirom ka Gremu i njegovim bednim drugovima. Jednog po jednog je razoružavao udarcima sekire i odbranama štitom. Jednom po jednom je odsecao glavu, i u roku od nekoliko trenutaka je pustio pobedonosni urlik, sav krvav i izbezumljen. Nedugo posle tih događaja, je počelo širenje mita. Neki su govorili, kako je Zevs lično pravedničkim besom,urlikom pakla i pretnjama demona pozvao bogove u pomoć, te su oni zbog toga bacili taj grom na zlu odmetničku bandu. Takođe su neki govorili kako je pobio desetine odmetnika oslobađajući voljene osobe, neki su spominjali stotine i kako je Zevs lično svojom rukom upravljao gromom.

Nakon što je čuo o Zevsovom podvigu, Lord Lionel Korbrej je proglasio Zevsa vitezom i lordom i poklonio tu zemlju na Sivom vrhu, kao i zemlju koja se pruža sve od Sivog vrha sve do obale mora, da bude zauvek u vlasništvu porodice Olimpus, sa Zevsom kao lordom.Pošto je titula dobijena ličnom zaslugom tj herojskim poduhvatom, i dobio je punu dozvolu, da naseli kmetovima tu zemlju kako bi razvio posao sa sirom, mesom i vunenim stvarima.Takođe znajući da je nevičan u lordovskim poslovima, lord Lionel Korbrej je podučio Zevsa o poslovima i obavezama kao lorda, često šaljući svog meštra da ga uči zadacima računanja i trgovine. Prvi zadatak je bio donošenje odluke o grbu i rečima. Lord Lionel Korbrej mu je objasnio pojmove simbolike i značenja grba i reči kuće, te je Zevs odmah znao šta želi da postavi kao svoj grb i svoje reči. Posle toga, je Lord Lionel Korbrej pomogao da obnovi svoj i dom svoje porodice na Sivom Vrhu. Banda Obojenih pasa, bar ono što je ostalo od nje( jer je manji deo bio u pljački na drugom delu planine) se više nikada nije pojavljivala u okolini Srcedoma, što se bandi tiče, nijedna druga banda se nije pojavljivala u blizini uplašena mogućom odmazdom Zevsa Gromovnika.

Za nekoliko godina Zevs je uspeo da razvije posao dobro i učini ime Olimpusa poznatim širom Dola i Westerosa i po nečem osim po mitu o njegovim herojskim delima, šaljući svoj čuveni sir čak do Kraljeve Luke, gde je bio služen na dvoru Roberta Barateona.Nakon smrti Roberta Barateona i početka rata "Pet kraljeva", Zevs i kuća Olimpus su ostale uzdržane, čekajući reakciju svojih sizerena razvijajući i štiteći svoju porodicu i svoj posao. Posle smrti Džona Erina, bande su još više podivljale okuražile. Mada je dobar deo bandi otišao sa Tirionom Lanisterom za Kraljevu Luku, one koje su ostale su počele da se bore za preostale teritorije. Mada ni jednoj ne pada na pamet, da se tek tako uputi u okolinu Srcedoma znajući protiv koga će morati da se bori.

O nekim budućim avanturama neki drugi put....

Kuća Redvolf – zakleta na vernost kući Lanister
Reči – Never surender / Nikada se ne predaj
Grb – Vuk koji reži na crveno – žutoj/zlatnoj pozadini, sa ispisanim motom kuće Redvolf

Istorija Redvolf-a prilično je kontraverzna za jednu kuću iz Sedam Kraljevstava. Tome posebno doprinosi činjenica da je kuća Redvolfa tokom svoje istorije promenila ime, ali i svoju zakletvu koju je imala prema jednoj drugoj velikoj kući. Prvobitno ime koje je nosila kuća Redvolf bilo je – Grifing. Prvi podaci o kući Grifing javljaju se tokom „Osvajačkog rata“. Kada je Egon I Targarijen krenuo u osvajanje Vesterosa, sa svojim sestrama, zmajevima i vojskom, suočio se sa mnoštvom izazova koje je lako okrenuo u svoju korist. Toren Stark, Kralj na Severu, želeo je da stane na put Egonovim osvajanjima i poveo je vojsku od 30.000 sa severa ka Egonu. Medju vojskom koju je vodio, bio je i njegov prijatelj, i verni saborac, Klint Grifing. Planirali su da presretnu Egonove trupe istočno od Brzorečja, i da zajedno u pratnji Torenovog polubrata Brendon Snow-a, pogube zmajeve koju si bili najveći uzrok pada kraljeva na juga. Time se mislili da će prekinuti Egonovo dalje prodiranje u kraljevstva Vesterosa, i potuci ga na bojnom polju. Ali prizor koji su videli sledio im je dah. Oko 50.000 vojnika koje je Egon prikupio bio je stravičan prizor za trojicu severnjaka. Iako su zmajevi spavali, i niko ih nije čuvao, Toren i Brendon nisu mogli da se pomere. Klint je na sve načine pokušavao da ih ubedi da odu i ubiju tri zmaja, čak i po cenu njihovih života, kako bi se oslobodili osvajača, ali njihovi sledjeni pogledi bili su prikovani na neprijateljskoj armiji. Nedugo zatim, rog se oglasi. Toren i Brendon se okrenuše svojoj vojsci sa severa, i narediše im da stanu. Klint nije verovao šta se dešava, dok Toren nije otišao Egonu i zakleo mu se na vernost. Od tada je poznat i kao Kralj koji je kleknuo. Predao je svoju krunu kralja severa Egonu i proglašen je za Lorda Zimovrela.

Klint Grifing je imao i dvoje muške dece, blizance Breda i Lina. Lejdi Grifing bila je prelepa žena, ali je umrla par nedelja nakon što je donela decu na svet. Severno od Zimovrela Grifinzi su imali svoju utvrdu i zemlju. Grb Grifinga bila su dva siva vuka koja su bila okrenuta ka snežnoj planini, i gledali u njen vrh, na svetlo plavoj pozadini. Reči njegove kuće bile su „Uvek zajedno“. Nakon što je Toren predao krunu kralju Egonu, i zatvorio poglavlje Kraljeva na Severu, mir je zavladao kako Zimovrelom, tako i čitavim kraljevstvom. Bred i Lin su stasali u jake dečake i sa svojih 14 godina, poslati su u Zimovrel, da uče za vitezove i budu štitonoše. Bred je od malih nogu prosto upijao sve priče o Noćnoj Straži koje mu je otac pričao, i velika želja mu je bila da ode na Zid i da im se pridruži. Ali prvo je hteo da nauči osnove borbe i zato ih je otac, iako teška srca zbog pomešanih osećanja prema Torenu i njegovoj predaji, poslao u Zimovrel. Toren ih je prihvatio kao svoju decu, naročito zbog toga što sam nije imao potomaka.
Tokom meseci u kojima su živeli u Zimovrelu, jednom je došla poseta iz Lanisgrada. Gospodar Livačke stene, Loren Lanister sa pratnjom i svojom kćerkom Leom, došao je u posetu Kralju koji je kleknuo, Torenu. Odmah su se osetile varnice između Breda i Lee, neke nevidljive niti koje su ih spajale. Iako je brat pokušavao da mu stavi do znanja ko je u stvari ona, Bred je bio tvrdoglav i ponosan. Lea i ona su tih nekoliko dana proveli zajedno, daleko od svih očiju. Kada je došlo vreme rastanka, Lea mu je poklonila svoju belu maramu, koja je čuvana generacijama u porodici. Takodje, Bred i Lin su se rastali; Bred je krenuo putem severa, na Zid, dok je Lin ostao u Zimovrelu.

Bred je sa namerom krenuo u Zimovrel, a kasnije i na Zid, ali sve njegove planove je raspršilo nekoliko dana sa Leom. Treninzi i patrole na zidu nisu mu teško padali, kao maštanje o Leinom naručju. Kada je čuo reči o njenom ponovnom dolasku u Zimovrel, svakakve misli su počele da mu se roje u glavi. Nije mu trebalo dugo, u sred noći skupio je svu hrabrost koju je imao i pobegao je sa Zida. Jašući ka Zimovrelu nije ni slutio da te večeri nekoliko stražara nije spavalo i da su ga videli dok je bežao sa Zida. Vest o njegovoj izdaji brzo je stigla do Zimovrela i Torena. Zakoni na severu su bili takvi da je svaki izdajnik sa Zida morao da plati svoju izdaju, glavom. Bredov otac, Klint, kada je saznao šta je njegov sin učinio odjahao je ispred njega i doveo ga do svoje tvrdjave. Nedugo posle toga, na njegovim vratima pojavili su se Toren, sa desetoricom svojih vojnika, ali i Bredovim bratem blizancem, Linom. Koliko god je Klintu bilo teško, morao je predati svog sina, kako bi Toren izvršio presudu. Bred je bio postavljen na panj, spreman za izvršenje presude, kada se odjednom nesto desi. Zanesen bratskom ljubavlju, Lin je izvukao svoj mač i posekao dva stražara koja su ga okruživala. Kretao se punom brzinom prema Torenu kako bi oslobodio svog brata. Klint nije mogao da veruje šta se dogadja ispred njega i krenuo je ka Torenu i Bredu, i ostalim vojnicima kako bi ih smirio. Dok se Lin borio sa drugom dvojicom vojnika, Toren je naglo okrenuo glavu i mislivši kako mu se Klint približava da ga napadne, zamahnuo je svojim mačem, Oštrodahom, i zario ga Klintu u stomak. Bred se odmah podigao i pokušao da pronadje nešto sa čim bi se mogao boriti. Njegov brat je već bio blizu njega kada su napadi vojnika postajali sve opasniji. Rekao mu je da beži i da se ne osvrće, i koliko god se Bred bunio, na kraju je shvatio da ništa ne bi mogao da učini u borbi pošto su mu ruke bile svezane. Otkotrljao se do najbližeg konja, skočio na njega i zajahao je na jugozapad, pravo ka Livačkoj steni. Dok je jahao, marama koju mu je Lea poklonila, virila je iz njegovog prsluka. Ali više nije bila bela… Poprimila je jarko crvenu boju.

O svom bratu nikada više nije čuo ni reč. A Lea… Lea je nastradala na putu ka svojoj kući. Kako? Niko nije znao. Njeno beživotno telo je vraćeno njenom ocu, Lorenu. U trenutku besa, očajanja i osećaja nepravde, Bred je zamolio Lorena da mu izadje u susret, i dozvoli mu da se zakune na vernost kući Lanistera. Loren je bio iznenadjen njegovim zahtevom, ali pošto je to tražio nad telom njegove ćerke, pristao je. Bredov zahtev je bio da u zaborav ode njegovo prezime koje je pratilo njegovu porodicu godinama, kao i njegov grb. Redvolf je bilo ime njegove porodice. Ali nije želeo da se zaboravi njegovo severnjačko poreklo. I severnjačko prokletstvo koje ga je pratilo. Zato je ostavio samo jednog vuka na svom novom grbu, koji je pokazivao očnjake ka svakom ko ga je gledao. I reči koje je odabrao bile su posvećene njegovom ocu, očevom maršu ka Egonovoj armiji i Torenovoj predaji, kao i njegovom rodjenom bratu, Linu. „Nikada se ne predaj“.

Počelo je novo poglavlje u Bredovom životu, kao i u generacijama koje su došle posle njega. Zapadno sunce obasjalo je buduća pokolenja Redvolfa.

Kuća Pan od Vetoseka je verni vazal i saveznik kuće Lanister. Sedište kuće je zamak Vetrosek (Windblade). U posedu kuće nalazi se dolina reke Tumbleston, dok je sam zamak podignut u planinama severno od doline. Grb kuće se sastoji od grimiznog polja, preko koga je prevučena bela lenta na koj je prikazan Ognjeni Vetar (legendarni mač i jedan od simbola kuće), u gornjem uglu prikazan je zlatni dvanaestokraki krst , dok se u donjem uglu nalazi zlatni lav (dar od kuće Lanister). Lav na grbu kuće bio je siv pre ženidbe Pana Okretnog (rodonačelnika kuće) sa sestrom Lana Pametnog. Reči kuće su "Bright and Sharp" (u slobodnom prevodu značile bi "Svetli i Oštri"), a savako ko se sa njima sukobio zna da ovo nisu samo puke reči.

Legenda o poreklu kuće doseže čak do doba heroja, počinje tako što se mala barka iskrcala negde između Kraga i Benforta. Putnici su imali veoma vredan prtljag i malu pratnju, ali im je trebalo još najmnika. Kad su uspeli da skupe pratnju od tridesetak ljudi i jedno desetak slugu, kupili su konje i krenuli u planine istočno od Benforta. Na putu su bili više puta napadani, a u borbama se pored Moire (koja je bila i vlasnica karavna), najviše istakao mladi severnjak od jedno 20 godina zvani Aleks. Njega je Moira postavila za zapovednika karavna, jer je pored toga što je bio vešt sa oružjem, pokazao da se podjednako dobro snalazi i kad je u pitanju trgovina kako bi se kupile namirnice i ostale potrebštine. Jedne večeri Gospodarica i zapovednik su se odvojili od šatora kako bi napravili plan sutrašnjeg putovanja. Usledio je napad pljačkaša koji su ih opkolili. Moira i Aleks su nemilosrdo kosili napadače koji nisu mogli da se mere sa njihovom veštinom, utom se dvojcu pridružio i ostatak karavna, pa su pljačkaši morali da se svoje glave spasavju begom. Tokom borbe Aleks je ozbiljno povredio levu ruku. Moira je sama svom zapovedniku izvidala ranu iz zahvalnosti, jer da nije on podmestio svoju ruku i skrenuo mač, njena glava bi bila u najmanju ruku ozleđena. Sledećeg dana pozvala je zpovednika u štor i pokazala mu deo blaga koje je karavn nosio sa sobom, između ostalog bili su tu i mačevi od Valirijskog čelika. Od svega što je video Aleksovu pažnju najviše je privukao jedan krajnje neobičan mač (ako se nešto takvo može i nazvati mačem), jer je svojim oblikom podsećao više na jarkocrveni plamen koji gori nego na oružje, čak mu se činilo da ima i nečeg višeg u njemu, kao da ovaj mač ima i sopstvenu volju. Osetivši neku čudnu povezanost sa svernjakom Moira mu na njegovu molbu ispriča o poreklu Ognjenog Vetra (tako se zvao mač), samim tim i za nesrećan gubitak porodice, a na samom kraju i za to kao je dospela na Zapadnu obalu Westerosa . Osećajući se dužnim da otkrije svoje poreklo, kad je već saznao ko ga je unajmio, Aleks ispriča šta ga je to nagnalo da napusti roditeljski dom na Severu i zaputi se na jug. Kako je iz priče saznala njihov karavan iz neposredne blizine pratila severnjakova mala sestra, uvek se krijući od njihovih pogleda. Nakraju te večeri Aleks je upoznao gospodaricu sa svojom sestricom, koju je poveo sa sobom kad je napustio sever.  Ta  njegova sestrica izgledala je dosta čudno i ostavila jak utisak na Moiru koja nikad nije videla takvo dete. Tek kasnije je saznala da to dete ima mnogo više godina, nego što se njoj učinilo na prvi pogled, kao i da nema baš ljudsku genetiku. Ipak ta sestrica je i njoj postala jako draga, pa je nesmetano nastavila da prati karavan.

Ostatak zamnimljivosti može se naći u čuvenoj legendi o Ognjenom Vetru.

https://winterfell.darkbb.com/t914-legenda-o-ognjenom-vetru#59323

Na kraju putovanja karavn je došao u dolinu reke Tumbleston, tačnije u planine nešto severnije od nje. Moira je uzela za muža Aleksa i zajedno sa njim počela da radi na iskopavanju zlata i dragulja. Maldi bračni par je obradovalo i to što su prilikom iskopavanja pronašli i kvalitetnu gvozdenu rudu pa su počeli da se bave izmeđuostalog i proizvodnjom veoma kvalitetniog oružja i oklopa po čemu je kuća i danas poznata. Pošto su stekli značajan imetak sagradili su zamak Vetrosek (Windblade) u planinama severno od reke na jednom od manjih vrhova, ispod zamka se nalazila šuma u kojoj je obitavala njihova setrica. Ta šuma se i dan danas zove Sestričina šuma, mada jako je mali broj onih koju mogu da kažu zašto se baš tako zove. Od poroda imali su sina Pana kasnije prozvanog Okretni, sposobnog, odvažnog i spretnog kako u borbi tako i na rečima.

Moira je poreklom iz Stare Valirije, potiče iz moćne i ugledne kuće Arn (grb kuće je zlatni dvanstokraki krst u bleštećem suncu na zlatnom polju, reči kuće su "Bright as Sun"). Njena porodica je bila jedna od pretendenata za Valirijski presto ali su poraženi u građanskom ratu. Od smrti u odsudnoj bici spasava je njen zmaj Ognjeni Vetar. Tom prilikom zmaj na umoru žrtvuje svoj život i prenosi svoju enrgiju u mač od valirijskog zmaj čelika (Tajna žmaj čelika poznata je samo Kući Arn. Satoji se od toga da na kraju obuke svaki jahač na zmajevoj vatri kuje svoj mač i kali ga krvlju svoga zmaja tako se još više povezujući sa zmajem). Posle bitke okuplja preostale verne sluge i sa najvrednijim blagom kuće kreće u neizvesnu budućnost . Uspeva da se se pod lažnim identitetom domogne najbliže luke i napušta rodnu Valiriju. Posle dugog lutanja iskracva se na zapad Westerosa negde između Kraga i Bejnforta.

Aleks je sevrnjak iz plemenita kuće Nordstrong (grb kuće je sivi lav na krvavom polju, dok su reči "Blood is Sharp"), koja vodi poreklo od Kuće Nordlord. Bio je drugi po redu sin glave kuće Radona Nordstronga i Luone Likron. Detinjstvo je proveo kod Likrona gde se naučio lovu i kovačkom zanatu. Na dar od ujaka za punoletstvo dobio je mač od srebrnog čelika, tada je napustio Likrone i vratio se u matičnu kuću. Ipak poneo je sa sobom njihovo slobodoumlje o jednakosti prava oba pola, zbog toga se kasnije u svojoj 19 godini oštro protivio očevoj volji da uda jednu od sestara za nekog velikaša kome je preminula žena. Posle jedne žučne rasprave za vreme koje umalo u sukobu nije ubio starijeg brata (koji je bio na očevoj strani), oteran je u progonstvo ne samo iz Kuće već i sa Severa. Na kratko se skarsio kod Likrona ali je morao i njih da napusti, jer nisu hteli da kvare odnose sa glavom kuće Nordstrong. Kod Likrona sreće svoju prijateljicu iz dečačkih dana Iskru (dete šume), koju on naziva setrica. Ona zejdno sa njim napušta sever i kreću u na jug u Zapadne zemlje gde Aleks postaje najmnik u karavnu mlade žene pod imenom Moira.

Pan se još kao maldić sprijateljio sa Lanom Pametnim, sa kojim je prošao sito i rešeto i nakraju mu pomogao da postane vladar Livačke Stene i gospodar Zapada. U zahvalnost za prijteljstvo i usluge Lan je pritelju darovao deo doline reke Tumbleston i potvrdio vlasnišvo nad rudnicima u planinama severno od reke, kao i titulu Lorda od Vetroseka (jer je imao nesumnjivo plemenito poreklo). A kako bi još više utvrdio i učvrstio njihovo prijateljstvo Pana je oženio svojom sestrom (odatle i mali zlatni lav na grbu umesto sivog lava).

U kasnijim vremenima kuća se razvijala i napredovala, intenzivirajući proizvodnju oružja i oklopa, usavršili su se i u rađenju gravura (jedna od najboljih gravurskih radionica nalazi se upravo u Vetroseku) što je umnogome povećalo prodaju. Rudnici su donosili takođe dobar prihod kao i stočarstvo kojim su se bavili takođe, čak su dobili ekskluzivno pravo snabdevanja mesom Livačke Stene. Zajedno sa privredom stalno su razvijali nauku, kako bi unapredili proizvodnju i uslove za rad svojih radnika. Takođe polako ali sigurno uvećavali su i svoju teritoriju (teritoriju su im poklanjali Lanisteri zbog zahvalnosti i međusobnog poverenja koje je valadalo i valdaće između ove dve Kuće), tako da sada Kuća poseduje dolinu reke skoro do granice sa Rečnim zemljama.

Kuća Pan je još odvremena Lana Pametnog veran saveznik Lanistera a tako je i do dan danas. Kada god je zatraženo odazivali su se pozivu Livačke Stene sa stalnom vojskom koju je činilo obično oko 4000 ratnika od čega više od 2500 čini konjica i izvršavali poverene zadatke.

Još od vremena Aleksa i Moire članovi kuće zive u velikom prijateljstvu sa svojim podanicima, praktično kao jedna velika porodica. Sva deca su morala da se nauče čitanju i pisanju, a ona darovitija što muška što ženska su mogla da nastave školovanje u zamku. Radnici su radili najviše 10 sati dnevno i od tog vremena su dva sata provodili u konstantnoj vojnoj obuci, kako bi mogli da se zaštite od eventualnih napada, za svo vreme provedeno što na radu što u vojnoj obuci dobijaju platu. Ovo se pokazalo kao dobra strategija jer i sam Rob Stark je ostao kratkih rukava i morao da ode podvijenih skuta kad je udario na Vetrosek. Lordovi od Vetroseka imaju i stalnu vojsku koja broji preko 4000 ljudi uvek spremnih da stupe u boj.

Zamak Vetrosek je više puta dograđivan i prepravljan, a oko zamka se sada nalazi jako utvrđenja sa njanižim spoljnim zidom visokim 50 stopa i širokim 20 stopa, ispred koga se nalazi duboki rov. Iza njega nalaze se još tri zida svaki za po 20 stopa viši jednake širine. Zidine su ojačane i kulama na kolima se nalaze na daleko poznati katapulti i ostala artiljerija. Oko zamka sa nalazi i gotovo neprohodna šuma, koja kao da i sama štiti zmak. U glavanu znamenitost zamka spada dvorana sa relikvijama iz doba Stare Valirije i drevnog Severa, od kojih je sigurno najpoznatiji legendarni mač Ognjeni Vetar. Za taj neobični mač je vezano mnogo bajki i legendi, a jedna od poznatijih je i ona kako je svetleo kao da gori sve dok i poslednji zmaj nije nestao iz Westerosa, kao i ona da se ponaša u boju kao živo biće ako ga nosi neko iz kuće Pan. U novije vreme jedna od legendi se bukvalno ponavlja pred očima posmatrača, jer od kako je preko neba preletela crvena kometa počeo je ponovo da svetli i da se presijava kao zamjeva krljušt (od boje tamno krvave, preko jarko crvene, do boje belog usijanja).

U religijskom pogledu, ova kuća se razlikuje od svih ostalih jer veruje u Gospodara nad Vojskama, mada su svi njihovi podanici slobodni da ispovedaju svoju veru kako žele.

Trenutni vladari Vetroseka su Lord Areal i njegova sestra Denika, koji uživaju podjednaku vlast i uglaed kod podanika. Njihovi roditelji Lord Drag i Lejdi Rouz su želeli da obiđu predele preko mora, pa su pravo vlasti preneli na svoju decu. Trenutno se nalaze u Bravosu odakle će najverovatnije krenuti za Ashai.

Areal je visok oko 1.75m što i nije neka visina za Westeros, baš i nije previše vitak, ali nemože se reći ni da je debeo. Pored svega izutetno je vešt sa oružjem bilo koje vrste kako na konju tako i pešice. Mada u njegovu veštinu su samo odabrani mogli da se uvere jer ne voli da se šepuri na takmičenjima, više voli da dane provodi u vežbi kako tela tako duha. Omiljeno oružje mu je svakao Ognjeni Vetar koji kao da oživi u njegovim rukama, mada malo je onih koji o ovome mogu da pričaju a živi su i dan danas. Nadaren za nauku i umetnost poput mnogih članova kuće. Političke igre prezire isto koliko i sportska nadmetanja, mada ume da iskoristi nasleđeni talenat kad je na to primoran. Mnogo više od politike uživa u stalnoj prepisci sa svojom zaručnicom Kometom Gospom od Čardaka Šumskog. Ove zaruke kao malo koje u Westerosu karkateriše to što zaručnici od njih nemaju nikakvu materijalnu i političku korist, već su u njih stupili na obostrano zadovoljstvo, jer je i sam Lord Areal žestoki protivnik ugovorenih i nametnutih barakova poput svog dalekog pretka Aleksa.

Denika je visoka oko 1.70m, ima dugu crnu kosu i tamno ljubičaste oči. Ona i brat dele vlast. Ali nju više od vlasti zanima pomaganje ljudima i školovanje dece i omladine. Ona sama im predaje o istoriji, kulturi, književnosti. Voli da trenira mačevanje sa bratom a tome čak podučava i druge mlade devojke, jer samo Nebo zna kad će im biti potrebna samoodbrana. Ona se kao i brat zalaže za slobodan izbor životnih saputnika, a svog životnog saputnika još uvek nije upoznala.

Rodbinske veze:

Prema istorijatu kuce, Kuca Pan ima rodjeke na dalekom Severu, Kuce Nordstrong , Nordlord i Likron. Nepoznato je da li je jos neko sem Moire iz Kuce Arn preziveo valirijski gradjanski rat, tako da je nepoznanica da li imaju rodbinu sa te strane. Rodjaci su im i Lanisteri jer je Lan Pametni ozenio Pana svojom sestrom. U kasnijim vremenima kao jedna od najuglednijih zapadnih kuca, rodbinskim vezama su se povezali sa  velikim brojem kuca sa Zapada, Hvata i Recnih zemalja. Najnoviji rodjaci su im postali Viktiri od Katranovog Dvora, jer je Lord MIl udao svoju cerku za Lorda Viktira, tako da je Chandarian najbliskiji rodjak (brat od tetke) Arealu i Deniki. (Dopunio Areal)



Nataviće se još nisam završila  .

Кућа Кинедон од Летњих Двора (Kynedon of Summerhall)


положај: заклета Баратеонима од Крајолуја
грб: Модроплави приказ окруњеног Валхума (митског господара левијатана - Светождера) који прождире црвено сунце, на бледозлатном пољу.
речи: Додирујући небо (Touching the Sky)
оснивач племените куће: Хугорм Кинедон Најстарији (Huggorm Kynedon - Huggorm the Eldest)
основана: Непознато - документи уништени, верује се да су именоносци постојали још пре доба Хероја
статус: званично уништена од стране Таргарјена, де факто у егзилу
Кућа Кинедон се развијала као витешка и племићка династија још у доба Хероја, али је њено име вероватно миленијумима старије, и носила су га различите заједнице, комуне и удружења која су касније прерасли у једну проминентну фамилију, притом мењајући земље и барјаке како су времена долазила и пролазила.

По предању из Земљи Сенки, Валхум је џиновски левијатан који ће се поново родити из љубави леда и ватре, прождрати сунце и бацити сенку на цео свет. Легенде проповедају да је Ахура, иначе његове кћер, повела племе људи Едона од пустара земљи сенки преко Ашаија у Есос, тамо утемељивши нови Род. Род Едона био је прастар у Земљама Сенки, али први који је крочио ван своје домовине, поведен с циљем да својом светом крвљу произведу инкарната Валхумовог - по пророчанству, Оног који ће прождрати цео свет.

Род је према путописима још увек доминантна друштвена заједница у Земљама Сенки, најчешће номадске природе - селили су се на сваких сто до двеста година. Иако неки градови поседују изразито самоодрживе и развијене системе, и представљају дом моћним друштвима, род је остао традиционална друштвена заједница у неким деловима Земаља Сенки, тако да државе и краљевства тамо нису постојали још од доба Царства. Родови су се изразито разликовали, како по религији, броју и степену култивисаности припадника, тако и по њиховим морфолошким карактеристикама. Родови су били релативно велике групације, генерално бројивши од пет до петнаест хиљада припадника. Сваки род је имао своје начине, и држао се својих правила. Сви чланови рода одгајани су да буду и ратници и мудраци од малена. Жене су најчешће постајале изврсни стрелци на тлу и коњу, док су мушкарци специјализовали борбе прса у прса. Религијски великодостојници из Ашаија обично су пратили родове подучавајући их писму и филозофији, аритметици и логици. Род Едона је био јако развијен, приклоњен религији која је славила Светождера, и говорило се да представља заоставштину прастаре цивилизације чије се руине налазе у мрачним шпиљама подно Ашаија. Типичан припадник рода био је просечно за три педља виши од осталих народа земље сенки, бледозлатне до беле дуге таласасте косе и умерено светле пути. Они сами верују да су њихови далеки царски Прародитељи били потпуно бели без иједне длаке на телу, док су, наводно, преци Прародитеља још увек имали крљушти због њиховог светог порекла. Задржали су барјаке својих митских дедова - господара сенки - црвена сунца на пољу од слоноваче. Сунца су им представљала тежњу, нешто апсолутно и готово недостижно, нешто за чијим додиром чезну.

Кћер небеског пламена, Ахура, подарила је свој дух и своје тело целом роду Едоновом тако да је најјача крв и најснажније семе човека из најстаријег племена Земљи Сенки саздала новог инкарната. Родили су се близанци - дечак и девојчица, названи Сепан и Вибора, и они су први понели име Кинедон ( Kynedon - Kyn= род, буквално Род Едона).
Управо је Ахура била та која се самоизабрала за матријарха рода због визија себе као директног потомка Валхума. У својим сновима "грлила је небо и гостила се сунцем". Описивала је поновно уздизање бога из дубина к сунцу, и како ће прождирање звезде означити нови почетак владавине Едона. Њен изглед је доприносио тим пророчанствима - била је јако наочита, прелепе грађе, гологлава и седам стопа висока, беле коже и модроплавих очују, широког и пуног дрвореза у абоносу на месту где су биле усне. Витка, за жену готово и мишићава, али уз облине које су подражавале типичне представе женских идола исклесаних у камену и дрвету. Род ју је називао "богињом мајком", "господарицом гуја" и "кћери небеског пламена", међу њеним људима причало се да јој је крв бела као млеко а кожа врела попут ватре сунца.
Иако је она и даље уважавала статус полубожанства и свеца, син Ахуре је био тај који је повео племе против Курхока, тадашње владајуће династије у Ашаију. Курхоци су били високи поштоваоци Ноћног Лава, и сматрали су да сви родови земаља сенки треба да се приклоне њиховом доминату. Највећи непријатељи у очима Курхока су управо били Едони, али им је такође и једна релативно нова верска група упорно пркосила у њиховим тежњама - црвени поклоници Р'лора. Како је велика сеоба Едона пошла управо ка Ашаију, Курхошчка власт је то сматрала отвореним позивом у рат. Аграел Курхок, брат цара Азаела који је водио трупе у освајање Андалских земаља које су остале незаштићене након што су Андали кренули на поход к западним морима, повео је шест хиљада јахача и шеснаест хиљада пешака у сусрет роду Едона, тиме их двоструко надбројивши.
Вибора, "кћер ватре", урадила је што је нужно и изашла пред црвене свештенике обећавајући им сам град Ашаи уколико јој помогну да уклони Курхоке са стазе. Свој надимак је стекла због своје гараве пути и дуге црвене косе, што је било у суштој супротности са њеним братом, којег су звали "сином неба" због физичких сличности с мајком. Црвени свештеници су веровали да ће њена жртва пробудити милост у Р'лору, и да ће им божанска интервенција помоћи у битци која им следи. Вибора је легла на високу ломачу постављену насупрот војсци Курхока која се постројила пред Родом и спремала за удар. Тридесет три свештеника певало је док су пламенови миловали Вибору, и када је први дим дотакао свод, с ломаче се уздигла огромна пламена змија. Вибора се у свом новом облику обрушила на редове Курхока, спаливши већину војске, док је остале потерала у бег к Ашаију. Сам Ашаи је горео три ноћи, велики Стаклени торањ Курхока пао је, и ватра је прогутала последње трозупце од сребра на морскоплавим барјацима палих властелина. Многе легенде су се сплеле о томе шта се потом догодило са Вибором; неки говоре да је и сама кренула к сунцу, други кажу да је заспала у мору крај свог господара, Валхума.
Након пада Курхока и ослобођења Ашаија, мало се зна о Кинедонима све до доба Хероја, када се Хугорм Најстарији заклиње на верност Андалским господарима, заузврат добивши титулу лорда. Тиме род Едона званично постаје племенита кућа Кинедон, са својим грбом, земљом и речима.


О даљој историји куће до њеног наводног уништења и након, као и о томе откуд Кинедонима Летњи двори, зашто се воде као заклети Баратеонима и као рођаци Азорови, у предстојећој фанфикцији, за оне заистересоване за причу.

Kuća Viktir - zakleta na vernost kući Tirel
Grb - Ruža uokvirena prstenom od trnja na tamno zelenom i crnom polju
Reči - Any rose can be deadly/ Svaka ruža može biti smrtonosna

Istorijat i nastanak:

Podaci o članovima kuće:
Aleksal Viktir, gospodar Katranovog dvora, zaštitnik Borove šume, potomak ser Kaetonove loze,
Ledi Dena od Vetroseka, njegova supruga, tetka lorda Areala Zaštitnika Zapada i ledi Denike,
njihova deca
Raena, dvadeset i pet godina stara, naslednica Katranovog dvora,
Lord Chandrian, njen mlađi brat, gospodar Visokog Sada, dvadeset i jednu godinu star

Kuca Slim od Sanstona je plemenita kuca iz olujnih krajeva zakleta na vernost kuci Barateona.Sediste kuce Slim je zamak Sanston koji se nalazi na severnoj obali Dornskog mora između poseda kuce Svon I kuce Dondarion.Na grbu kuce Slim se nalaze polomljeni okovi za ruke iznad kojih je zuto sunce na plavoj podlozi.Reci kuce Slim su SJAJ SLOBODE.

Kad je imao 7 godina
osnivac kuce Slim Bakosa je otet od strane trgovaca robljem i odveden na pijacu robova u Lisu..Kako je cuo price da mlade decake obicno kupuju trgovci robova iz Astaporta i pretvaraju ih u neke bezdusne kastrirane vojnike,cim je pocela licitacija Bakos je pokusao da pobegne.Veoma vestu penjanju,brz i skocan napravio je pravu pometnju na pijaci dok ga nisu uhvatili.Taj preformans se jako svideo trgovcu svile iz Lisa koji ga je kupio.Robovski zivot nije bio tezak za Bakosa,njegov gospodar je imao tri velike vile i ogroman posed,75 robova za rad,20 strazara,12 robova za zabavuljaca i njegov licni harem od 15 devojaka.Ucio je svakakve akrobatske poteze, gađanje nozem,kopljom,strelom,penjanje,stojanje na rukama,skakanje u vodu sa visine,zongliranje,jahanje...Osam bezbriznih godina je proveo kod trgovca svilom a onda se sve promenilo.Bakos je uhvacen u trgovcevom haremu sto je bilo striktno zabranjeno.Uspeo je da pobegne od strazara ,krio se po luci u Lisu dok nije nasao brod koji ide za Bravos u nadi da ce tamo naci slobodu kao odbegli rob.Brod za Bravos biva napadnut od trgovaca robova i tako Bakos zavrsi kao rob iz arena u Mirinu.Visok,vitak,brz i spretan Bakos se odlicno snalazio u borbi protiv drugiha gladijatora i divljih zveri.U arenama je posekao slavne borce: dotraka Kana koji je nosio ark od valiriskog celika,cudovisno visokog pentosanina Ilika,Bela-nekad privi mac Bravos,Boha-cuvenog ratnika sa bicem iz Kahora,zemljaka sa letnjih ostrva Ndonga,Gasana iz Astaporta i mnoge druge.Ali najvecu pobedu u areni je ostvario kada uspeo da usmrti strasnog belog lava u borbi koja je trajala dva sata i za malo ga kostala zivota.Svativsi da zivot roba iz arene nije dugovecan odlucuje sa za bekstvo.Uspeva da pobegne i pridruzuje se ozloglasenom gusarskom kapetanu Fengaru.Sa gusarima je plovio dobrih devet godina harajuci i pljackajuci po letnjem moru i zalivu jada.Gusarska flota biva razbijena od strane flote Martela posle pljacek Limunsume a preziveli razbojnike odvode u ozloglaseni zamak-zatvor Suru grozu u Dornskog moru.Sura groza je bila nepodnosljiva za njene zatocenike,velika vlaga,na hlebu i vodi i skoro bez suncevog svetla koja je dolazila kroz pukotine slabo ocuvanog zamka-zatvora.Bakos uspeva da provuce svoje mrsave ruke kroz okove i olobađa ostala dva zarobljenika iz okova.Uspevaju da izbiju razvaljeni kamen kuda je svetlost dopirala i uspevaju da ukradu mali splav i da se otisnu na more.Brod na koji su naisli bio je ratni brod kuce Estermont i u tom trenutku je Bakos shvatio vaznost svojih saputnika koji su bili naslednik olujnog kralja Asora Duran treci i njegov stitonosa Renli naslednik Lorda Sandora od kuce Penrouz.Sigurno ih prevoze do Krajoluja gde Bakos biva nagrađen titulom viteza i zamkom i osniva kucu Slim(nazvan tako od saputnika iz celije zbog visine i neuhranjenost).Kasnije biva nagrđen lordovskom titulom zbog zasluga na bojnom polju,ser Bakos Slim je vodio predhodnicu vojske Lorda Aksela Dondariona i lorda Gilana Svona i razbio predhodnicu lorda Simona Ironvuda na kamenom putu. Vladao je Sanstonom dvadeset tri godini.Sest puta je uspesno predvodio vojsku u odbranbenom pogranicnom ratu protiv Dorne,pet puta na kamenom putu i jednom na princevom prevoju gde su bili razbijeni od konbinovanih snaga kuca Menvudi,Dejn i Blokmont.Da nije stigao lord Tarli sa vojskom iz Hvata svi bi izginuli ovako Doronjani su jos jednom odbijeni.Zeni se sa lejdi Serin Dondarion,mladjom cerkom lorda Aksela i dobijaju troje dece.Odlazi sa cerkom Zai da poseti Letnja ostrva i nikad se nije vratio u Vesteros.Sta se sa njima desilo nije poznato,Sanston i titulu nasledjuje njegov provrodjeni sin Kortni Slim i nastavlja lozu.Godinama kuca Slim ostaje verna olujnim kraljevima, kada je kralj Arrig pozvao svoje vazale u napad na rečne zemlje kuca Slim se odazvala,Lord Hokins Slim je preuzeo kontrolu nad Crnobuicom i osvaja grad Stoney Sept.Dve generacije kuca Slim kontroliše Stoney Sept i dobija titulu čuvara Crnobujice.Crni Haren napada rečne zemlje ,Gvozdenorođeni napadaju Stoney Sept i porobljavaju Lorda Kortnija Slima drugog od svog imena i njegovog mlađeg petogodišnjeg sina Edvina.Lord Kortni i Edvin su odvedeni da sa vecinom porobljenog stanovništva iz rečnih zemalja učestvuju  na izgradnji ogromnog zamka Harendvora.Zamak Sanston i titulu nasleđuje stariji sin lorda Kortnija Matos,pošto su svi mislili da mu je otac mrtav.Lord Kortni umire u ropstvu,Edvin uspeva da pobegne zajedno sa nekoliko rečnih vitezova i plemića za vreme proslave završetka radova na Harendvoru.Egon Targerijan se iskrcava na Vesteros i objavljuje rat svim kraljevima.Rečni gospodari davaju podršku Targerijanskom Kralju a Edvin Slim se priključuje vojsci svog prijatelja Dastina Blekvuda i kreču na Harendvor zajedno sa većinom rečnih gospodara.Harendvor pada pod naletom zmajeva a Edvin se priključuje Orisu Barateonu u napadu na  Oholog Kralj Argilaka.Posle bitke i pada kralja Argilaka Edvin saznaje da mu je stariji brat nastradao u bitci kao barjaktar olujnog kralja.Ostaje uz Orisa Barateona tokom celog rata i posebno se istakao kao kapetan Orisovih izviđača.Posle rata za zasluge dobija titulu lorda  Stoney Sept ali odbija da nebi naljutio svoje prijatelje iz rečnih zemalja i kao nagradu trži da mu se dodeli očev zamak Sanston.Oris mu rado daje zamak, čak mu i povečava posede.

Име куће - Балчак
Седиште - Сребрни Двор
Сизерен - кућа Бранковић

Ову, не толико стару колико поносну, кућу основао је Север Петровић, ситан поседник из Травуније. Његов посед се налазио на стеновитим обронцима Зубатца, стратешки смештен да надгледа пут који је водио преко планине. Међутим, ова тешка трговачка рута је давно напуштена, што је много утицало и на ову кућу, која је нагло осиромашила изгубивши приходе од трговаца који су пут користили у славним данима.
Изгубивши на богатству, кућа је изгубила и на моћи, а поготово на угледу. Приликама натерани, каснији чланови ове куће су били приморани да служе у најамничким одредима и војскама, где су стекли велику славу у многим биткама које су Српски краљеви водили. Међутим, војничка слава појединих чланова, није повратила углед овој, некада добростојећој кући.
Ситуација се, додуше накратко, поправила при крају владавине Душана Силног Немањића. Приликом Душанове опсаде Солуна, убица послат са Византијског двора се пришуњао у логор Српског цара, са наређењем да елиминише освајача. Странац би можда и успео у свом задатку, да га није прозрео војник коме је била чудна његова умереност у пићу. Одлучио је да га прати, и зауставио га пред самим царевим шатором. Тај војник је био Александар Петровић, наследник куће Петровића.
Због овог дела Душан је богато наградио Александра. Произвео га је у свог личног штитоношу, и обећао му велике поседе у Поморављу, али по повратку са похода.
Са похода се никада није вратио, а речи и обећања, као ветар су нестала у новонасталој трговини међу српким великашима.
Само дно, ова кућа је додирнула када се у сукобу великаша ставила на страну законитог наследника цара Душана, његовог сина Уроша. То се није допало моћном Вукашину Мрњавчевићу, који је за Душанове владавине држао Македонију. Вукашин је имао претензије према Душановом престолу, и планирао је да елиминише Уроша, и да уништи сваког ко му се нађе на путу. У каснијим властелинским борбама успео је за себе да издејствује краљевску круну, и одлучујући утицај на Урошеву владавину.
Никада није заборавио оне који су му засметали у својим плановима. Тако су се скоро сви пунолетни мушкарци из куће Петровића нашли у претходници у Маричкој битци. Већина се никада није вратила у Травунију.
Од овога се кућа Петровића никада није опоравила. Наследник је био трогодишњи Стефан.
Када је стасао, Стефан је био мудар и разборит младић. Начитан и веома интелигентан. Волео је друштво свештеника, и често обилазио манастире у потрази за знањем које су му свештеници увек радо давали.
Приликом повратка из Хиландара, у једном градићу у Грчкој, сада под Турском влашћу, упознао је Марију, кћи локалног властелина. Заволели су се готово истог трена. И она је одлучила да крене са њим и постане му жена. Међутим, на путу су срели некаквог турчина који се из Македоније враћао у Анадолију. Маријина лепота му није промакла. Покушао је да је отме од Стефана, али овај то није дозволио. Иако не претерано вичан оружју и борби, Стефан је убио турчина, вероватно заслепљен љубављу није ни био свестан шта чини. А турчин није био било ко. Био је то Мехмед, једини син султановог везира.
Великом везиру није требало много времена да сазна ко му је убио сина. Под претњом је натерао кнеза Балшића, који је био сизерен Петровићима, да му предају младог господара Стефана. Али Балшићеви витезови су Петровића замак нашли потпуно пуст. Велики везир је сумњао на превару, те је и сам дошао да се увери. Али је узалуд умарао коње и јањичаре које је повео. Стефана није било.
Млади господар се у замак није ни враћао. После окршаја у Грчкој, затражио је заштиту од преосталог краља Немањићке крви, Твртка. Овај му је и пружио. Дао му је мали посед и замак у источној Босни, и ново презиме, Балчак. Презиме које је требало да подсећа чланове ове куће, да иако им се чини да нечему нису вични, у себи увек могу наћи потребну снагу. Као и Стефан, коме оружје никада није било пријатељ, што је нашао снаге да зарад љубави, до балчака прободе великог турског ратника.
Нови поседи куће Балчак су били плодни и богати буковом и јеловом шумом. Али право богатство се крило испод земље. Сребро. Учени Стефан је брзо након настањења пронашао огромну залиху ове руде, и отворио велики рудник. Кућа се брзо обогатила.
Али судбина се опет поиграла са овом кућом. После неколико година опет су се нашли у ратном вихору. Стефан је велику количину сребра потрошио на опремање Тврткове војске у Босанско - Угарском рату. Ипак, Твртко је поражен.
Али Стефан је био мудрији од својих предака. Клекнуо је пред Угарским краљем Жигмундом, и овај му је признао поседе. Али их је предао Српском деспоту Стефану Лазаревићу, чиме куће Балчак поново долажи под власт наследника Немањићке Србије.
Наступило је доба просперитета. Стефан је подигао нови замак, Сребрни двор. Велелепан и практично неосвојив. У овом замку, посебно је волела да борави деспотица Ирина, у народу познатија као проклета Јерина, супруга наследника Српске деспотовине Ђурађа Бранковића.
Грб куће балчак је плаво - црвени штит, на горњу трећину подељен хоризонталном сребрном гредом. На доњем плавом пољу налази се златни балчак каји симболише настанак куће. На горњем црвеном пољу се налазе три јеле, каје симболишу простор који им је милошћу додељен. Црвена боја симболише храброст оснивача куће. Плава симболише оданост сизерену, која је скоро истребила ову кућу, и правдољубље као један од главних постулата.
Речи Балчака су "Чувар пријатеља, смрт за непријатеља".