Titula Viteza i pojam viteštva

Prolog

Vitezova ima širom Westerosa, njihov značaj u bitkama je nemerljiv, san svakog drugog dečaka je da postane vitez i da herojski spasi damu u nevolji. Vitez može postati svako, bez obzira na svoje porrbeklo, i na svoj status u društvu. Pozivom na svoje viteštvo mnogi ljudi, su uspeli ono što drugačije ne bi mogli, treba li reći da je ovo skoro jedini način da dete običnog seljaka ili zanatlije dostigne zvezde, i postane mit.

Vitez je član ratničke tradicije koja je veoma povezana sa feudalnom kulturom Sedam kraljevstava i samom verom o Sedmoro. Vitezovi zauzimaju onaj socijalni status između Lordova i običnih građana, i imaju titulu "Ser" ispred svog imena.

Istorija

Viteštvo ima svoje korene u kulturi Andala, i doneta je u Westeros tokom andalske invazije. Vojni uspeh andalskih jašućih vitezova i njihov čelični oklop su se pokazali vitalnim andalskom osvajanju Westerosa.
Uticaj Andala na kulturu Westerosa je napravio vitezove "kičmom" sistema ratovanja u Sedam kraljevstava, ali ipak viteštvo ima manji kulturni uticaj i značaj na područja koja su manje asimilizovala andalskoj kulturi, kao što su Sever, Gvozdena ostrva i Dorna.

Praksa i običaji viteštva

Vitezovi bi trebali biti hrabri, odvažni, časni, istiniti svojoj reči, lojalni svom feudalnom sizerenu, i da brane svoju veru. U praksi, retko koji vitez ispoštuje tako visoke standarde i plemenite ideale. Mnogi od njih se ni ne trude mnogo da ih ispune, već koriste viteštvo da bi dostigli prestiž i prilike koje im viteštvo pruža.
Viteštvo je jedan od retkih načina, za kopilad i obične građane, da poboljšaju svoj društveni status i finansijsku perspektivu, a da to ne uključuje ozbiljne zavete kao što su celibat, suzdržavanje od braka, imanja dece ili zemlje. Negativni aspekti viteštva su veliki rizici i veliki troškovi. U stvarnosti, najbitniji aspekt viteštva jeste veština rukovanja oružja, jer se od vitezova očekuje da se bore kad god su pozvani. Oni tradicionalno čine tešku konjicu, noseći teški oklop, i boreći se sa leđa konja kopljem, mačem ili buzdovanom i štitom. Neki vitezovi biraju da se bore sa drugačijim oružjima kao što su razne vrste sekira, čekića i kopalja.
Vitezovi poseduju minimum jednog konja, ali je najčešće slučaj da poseduju dva; jednog za svakodnevno jahanje, drugog za borbu.

Vitezovi najčešće imaju grbove postavljene na njihovom štitu ili mundiru kako bi se predstavili, najčešće nose porodične oznake. Oni koji nemaju porodične oznake, ili ne žele da ih koriste, mogu da stvore svoje. Ovi lični grbovi često predstavljaju način na koji je osoba dostigla viteštvo ili neku drugu ličnu oznaku. Mnogi vitezovi nose kreste na svojim šlemovima, da bi naglasili temu njihovog grba. Bogati vitezovi često ukrašavaju svoje oklope i oružja. Oklopi koji su lakirani, ili imaju drago kamenje u sebi, u plaštovi od egzotičnih materijala su neki od načina kojima vitezovi mogu da predstave svoj status.

Ceremonija i način postajanja viteza

Tradicionalni proces postajanja viteza se sastoji od tri etape:

*Paž- Dečak koji postane paž se vezuje za viteza, koji postaje njegov gospodar. Sinovi mnogih vitezova i lordova bivaju poslati kod rođaka ili saveznika, dok ostali paževi služe svoje očeve. Paževi obavljaju najobičnije zadatke za vitezove, koji za uzvrat počinju da ih treniraju bitnim veštinama kao što su mačevalaštvo ili dvoboj kopljima. Običan trening uključuje trening sa tupim oružjima, ili tiltovanje u ringovima.

*Štitonoša- Kada dečak dostigne adolescentsko doba, on tada diplomira u štitonošu. Koji od tada uče da se valjano staraju o oružjima, oklopima i konjima, kao i da uče o viteštvu. U doba rata, štitonoše se priključuju vitezovima, pomažući im sa njihovom opremom, i boreći se na njihovoj strani u bitkama. Neke štitonoše odluče da nikada ne završe svoju obuku za viteza, i odluče da ostanu štitonoše celog života. Ove odluke su često donete, iz raznih razloga kao što su nedostatak sredstava za pokrivanje troškova života viteza, ili jednostavno smatraju da nemaju ono što je potrebno za takav život.

*Viteštvo- Bilo koji vitez može može proglasiti drugog čoveka za viteza, iz bilo kog razloga odluči da to učini. Ovo se obično dešava kada štitonoša dostigne zrelo doba, i njegov mentor odluči da je odluči da je spreman i vredan titule viteza. Čovek koji nije odgajan u tradiciji viteza, takođe može biti proglašen vitezom, ovo se najčešće dešava kada neko od običnih vojnika ili građana to zasluži u bitkama ili borbama svojim hrabrim delima. Viteštvo je smatrano vredno, od strane običnih građana, zato što podiže status. Viteštvo se smatra borbenom pozicijom, pa čak i sinovi moćnih lordova, nisu mirosani, zbog činjenice da ne mogu da ispune uslove. Bitno je navesti da društveni pritisak, najčešće sprečava vitezove da daju titule viteza, iz sebičnih ili tričavih razloga.

Ceremonija

Sama ceremonija može biti kompleksna ili jednostavna, ali ipak mora sadržati osobu koja kleči na kolenima pred vitezom koji će ga dodirnuti po ramenima mačem. Ceremonije su često obojene religioznim tonovima, koji uključuju veru Sedmoro. Nakon mirosanja, ljudi su najčešće obavezani u ime Sedmoro da budu pravedni i časni. Deo ceremonije počinje sa imenom osobe, i imenom kuće, ukoliko je ima, i sa :
dodir mačem po desnom ramenu. " U ime Ratnika nalažem ti da budeš hrabar"
dok se mač premešta sa desnog na levo rame. " U ime Oca ti nalažem da budeš pravedan"
desno rame. " U ime Majke ti nalažem da braniš slabe i nevine"
levo rame. " U ime Sluškinje ti nalažem da štitiš sve žene"

Tipovi vitezova

*Vitezovi lutalice- Oni su ime dobili po običaju da nakon što obave zadatak za koji su unajmljeni, odlaze da nađu novog gospodara kojeg će služiti. Neki vitezovi lutalice, postaju odmetnici, i plačkaju u grupama. Zbog toga, vitezovi lutalice često nemaju poverenja ljudi.

*Zakleti mač- Određeni vitezovi bez zemlje, postaju zakleti mačevi drugim ljudima, čineći te ljude svojim gospodarima. Oni često vrše ulogu zaštitnika, i često rade za hranu, smeštaj i novac, za njihove usluge u ratu, ukoliko su potrebne. Tokom kampanja i pohoda, lordovi često unajmljuju veliki broj zakletih mačeva na kratkoročno. Nakon što se kampanja završi, oni bivaju otpušteni i neretko postaju vitezovi lutalice ponovo.

*Vitez zemljaš- Je vitez koji ima posed i zemlju, oni imaju svoje seljake i ljude pod oružjem, i mogu unajmiti svoje zaklete mačeve, ukoliko je to potrebno. Vitezovi zemljaši su zakleti kao vazali, lordovima koji imaju vlast nad datom teritorijom. Bitno je navesti da, vitezovi zemljaši nemaju pravo da sude i izvršavaju kazne, već moraju da se obrate svojim sizerenima u tim slučajevima.

*Severna konjica- Zbog činjenice da se retko ko na severu klanja Sedmoro, oni retko biraju da postanu vitezovi. Kako god, ratnička tradicija sedmoro je identična na severu, onoj na jugu. Te stoga se pripadnici Severne konjice smatraju vitezovima, u svemu sem u imenu.

Epilog

U razgovoru običnih ljudi, kao i vitezova, postoji izraz "Pravi Vitez", često se spominje kako bi uporedili vitezove, i kako bi ih rangirali. Tu se pre svega misli, na to da li vitez ispunjava obećanja iz datih zakletvi, i da li se pridržava kodeksa ponašanja, kako u običnom životu, tako u borbi i u ratu. Svesni, da su svi ljudska bića, i da će kad tad svi napraviti grešku, tim izrazom je manipulisano zarad raznih ciljeva. Osobe koje svojim imenom su sinonim za izraz "Pravi Vitez", su Princ Emon Zmajvitez, ser Baristan Selmi, ser Dankan Visoki i itd. Dok suštu suprotnost toga čine ser Džejmi Lanister, ser Boros Blunt, Ser Bron i itd.