Davos Seavorth

Давос Сиворт





Друга имена:
Витез од празилука
Давос Кратка шака
Сер Празилук
Титуле:
Краљева Десница
Лорд Рејнвуда
Адмирал Теснаца

Давос Сиворт, Лорд Рејнвуда, Адмирал Теснаца, познат и као Витез од празилука, је некадашњи кријумчар, али након Робертове буне постаје витез са поседом и најискренији и најлојалнији човек Станиса Баратеона. Давос је капетан ''Црне Бете'', његовог старог кријумчарског брода. Има седам синова, од којих многи служе на бродовима из Станисове флоте. Његова жена се брине о земљама на Бесном рту. Грб његове куће је црни брод са празилуком на једру, постављен на сивој позадини.
Витак је човек, обичног лица. Има браон косу и очи, и браду прошарану седим власима. Врхови прстију његове леве руке недостају, и он их носи у врећици обешеној око врата док их није изгубио. Искрено верује у Седморо.
Давос Сиворт је човек ниског порекла, рођен у злогласном Бувљем дну, подграђу Краљеве луке, и имао је јако тежак живот. У младости, служио је на броду ''Коблкет(?)'', под командом Ророа Ухориса, кријумчара и пирата. После неког времена, Ухорис је ухваћен од стране флоте Ноћне страже, и погубљен је због трговине са дивљанима. Иако погођен овим догађајем, Давос ипак није одбио да тргује са члановима Страже годинама касније.
Након времена проведеног на Ухорисовом броду, Давос је ишао својим путем и дошао до сопственог брода, ''Црне Бете'', и постао један од најзлогласнијих кријумчара који су пловили теснацем. Успешно је пловио својим бродом са црним једрима и у глуво доба ноћи, вешто избегавајући опасне плићаке. Давос је оженио жену по имену Марја, и са њом има седам синова: Дејла, Аларда, Матоса, Марика, Девана, Стефона и Станиса.
Током Робертове буне, скоро годину дана након почетка опсаде Крајолуја, Давос је на себе преузео задатак да се провуче кроз блокаду Редвина да би прокријумчарио празилук и друге намирнице у замак. Храна је омогућила људима Станиса Баратеона да издрже до доласка Едарда Старка и његовог разбијања опсаде. Као награду за своју службу, Станис је Давоса прогласио за витеза, дајући му, по његовом избору, земље Бесног рта. Ипак, Давос је морао да изгуби врхове прстију своје руке као казну за претходно почињене злочине. Сложивши се с тим да је то праведна казна, Давос је тражио да му их одсече Станис лично. Кости је чувао у једниј кожној врећици коју је носио око врата, јер је веровао да доносе срећу, купивши на тај начин будућност за своју породицу.
Када се Станис прогласио краљем Седам краљевстава након смрти свог брата Роберта, Давос је подржао његове тврдње. Снажно верује у Седморо, и не одобрава Станисово преобраћање у веру Р'лора, под утицајем и вођством Мелисандре. И поред тога, успева да спречи мсвог пријатеља, мештра Кресена, да отрује чаробницу. Давос најпре посла као изасланик лисенском пирату Саладору Сану, чија најамна једра унајмљује за Станиса. Касније је преговарао са лордовима Олујних земаља, али преговори нуси били успешни.
Давос је касније послат у Галтаун, Прсте, Три сестре и Белу луку да однесе писма и објаве у којима тврди да су краљевска деца копилад рођена из инцеста између Џејмија Ланистера и његове сестре, краљице Серсеи Баратеон. Док је он путовао на север, његови синови су послати на југ и исток. Како је Давос неписмен, Станис му даје витезове који ће читати писма неписменој светини. Након извршења тог задатка, придружује се Станису у опсади Крајолуја. Био је присутан, заједно са многим другим лордовима, када је Станис вршио преговоре са кастеланом сер Кортнијем Пенроузом. Станис наређује Давосу да, помоћу својих кријумчарских вештина, доведе Мелисандру подно Крајолуја, како би родила сенку убицу која би убила сер Кортнија. Давос је ужаснут тим догађајем.
Сер Давос и четворица његових синова били су део флоте која је извела напад на Краљеву луку у бици код Црне воде. Давос покушава да убеди команданта флоте, Имрија Флорента, да пошаље извиђаче да отрију какву су одбрану Ланистери спремили, али сер Имри одбија, ослањајући се на бројчану надмоћ. Давос примећује и друге мане у тактици, као што је напад у уским брзацима Црнобујице, где бројчано стање не значи ништа. Након што су ушли у брзаке, велики ланац је подигнут како би спречио повлачење и заробио нападаче. Већина флоте уништена је дивљом ватром. Сва три Давосова брода су уништена, заједно са многим другим. Његови синови гину, а и он сам за длаку измиче смрти.
По завршетку битке, Давос је много дана био насукан на Копљима Мерлинга Кинга, где је халуцинирао да Седморо прича с њим, док срећа није довела један од бродова Саладора Сана ка њему. Окрививши Мелисандру за за катастрофу, планира да је убије. Њена агија је, међутим, упозорава, и Давос бива ухапшен од стране сер Аксела Флорента. Давос касније бива ослобођен из тамнице, где се осштро супротставља Акселовом плану да изврши покољ над становништвом Острва Канџе као одмазду за предају лорда Селтигара; као награду за његову искреност, Станис га именује за лорда Рејнвуда(?), Адмирала Теснаца и Краљеву Десницу. Упркос таквој милости, Давос наставља да се бори против Мелисандриног утицаја над Станисом прокријумчаривши Робертово копиле, Едрика Олујног, са Змајкамена, како би спречио да буде жртвован Р'лору. Такође је предложио Станису да крене на север у помоћ Ноћној стражи, која је трпела нападе дивљана.
Јављено је да је Давос послат у Белу луку да преговара са лордом Виманом Мандерлијем. Серсеи Ланистер заахтева од Мандерлија да погуби Давоса, као откуп за његовог наследника. Након тока је објављено да Давосова глава и шаке сад красе зидине Беле луке.
Давос плови у Источну моробдију на Зиду као представник Станиса и његовог права, у пратњи Саладора Сана и његове флоте лисенских плаћеника. Након што је велики број снажних олуја тешко оштетио Санову флоту, Сан напушта Давоса и даје му избор: или ће отпловити са њим за Есос, или ће отићи у малом чамцу. Давос бира ово друго, да би се касније насукао на обалу Сестара. Након кратког останка и добијања нових информација од лорда Годрика Борела, Давос наставља свој пут за Белу луку. Међутим, пре њега, у Белу луку стиже посланство Фреја из Близанаца, који су дошли са посмртним остацима Вимановог сина Вендела.
Давос покушава да пред судом представи свој случај и наговори Мандерлије да подрже Станиса. У присуству Фреја, лорд Мандерли наређује да се Давос погуби. Мандерли затвара Давоса у Вучју јазбину, и погубљује Давосовог двојника. Врхови прстију са леве руке су му одстрањени, а глава непосредно после погубљења бачена у катран. На овај начин, Мандерли даје Ланистерима и Фрејима лажан доказ да је веран Гвозденом трону. Након што је послао извештај Гвозденом трону и преузео остатке свог сина и наследника, андерли ослобађа Давоса, и обећава своју лојалност Станису ако Давос успе да му доведе Рикона Старка из Скагоса. Мандерли је открио да је дечак жив, и потребан му је кријумчар како би до њега дошао...