Stannis Baratheon

Станис Баратеон





Станис Баратеон је старији од два млађа брата Роберта Баратеона. Служио је у малом савету свог брата као Господар бродова, и био је такође Лорд Змајкамена. После Робертове смрти, прогласио се краљем Седам краљевстава и Робертовим наследником, иако је имао тешкоћа да добије подршку за своје тврдње.

Крупан је човек, као и његова браћа, проћелав и са тамном брадом преко велике вилице. Озбиљан, недуховит, тврдоглав, неумољив човек са крутим смислом за дужност и правду.

Опседнут је увредама, стварним и умишљеним. Остварени је заповедник, морнар и ратник, иако му његова личност смета у томе да постане велики вођа. Никада није био вољен нити је имао симпатије племства и народа.

Станис има хладан однос са својом супругом, госпом Селисом од Куће Флорент, и имају само једно дете, кћерку Ширин, тужну малу девојчицу која пати од деформитета услед обољења. Давос Сиворт је један од Станисових најлојалнијих слугу.

Рођен је 265. године Е.И., као друго дете Стефона Баратеона и Касане Естермонт, и као млађи брат Роберта Баратеона и старији брат Ренлија Баратеона. Родитељи су му умрли кад је имао тринаест година. Чак и у младости био озбиљан, мрачан и недуховит дечак.

Његова тврдоглавост и одлучност су легендарни, и служили су му добро током Робертове побуне, кад је успешно држао замак Крајолуј против опсаде Мејса Тирела, која је трајала већи дао рата, ненамерно омогућивши да једна од највећих лојалистичких војски не узме победу против Побуњеника. Његов гарнизон, у крајње очајавајућим околностима, спасен је глади само захваљујући интервенцији кријумчара Давоса Сиворта. Његобв товар лука омогућио им је да се даље одупиру опсади. Након што је опсада разбијена од стране Едарда Старка, Станис узима Давоса у своју службу, назвавши га ''Витезом од лука''. У складу са својим ригидним смислом за правду, Станис је такође казнио Сиворта за злочин кријумчарења, повређујући његову руку мачоношу.

Краљ Роберт је послао Станиса да поведе флоту у циљу заузимања Змајкамена, који је у том тренутку и даље био лојалан Таргарјенима. Након завршене мисије, Станис је био незадовољан кад је открио да га је Роберт прогласио Лордом Змајкамена, уместо богатијег Крајолуја, који је дат Ренлију Баратеону, који није постигао ништа вредно помена у рату. Ипак, Роберту је био потребан јак владар да контролише бившу контролну тачку лојалиста Лудог Краља, а Станис је за ту улогу био прикладнији од Ренлија. Такође, то је имало још једну предност – удаљавање пргавог Станиса од копна Вестероса. У складу са својом природом, Станис је био ефективан и ефикасан владар Змајкамена.

Десет година пре смрти и почетка Рата Пет краљева, Роберт је поставио Станиса за члана малог већа и Господара бродова. За време побуне Грејџоја, Станис је, командујући краљевском флотом, ухватио и уништио већи део Гвоздене флоте. Након тога, савладао је Великог Вика у име свог брата. Док је био на двору, Станис је именова сер Аксела Флорента за кастелана Змајкамена.

За време венчања са госпом Селисом Флорент, краљ Роберт је раздевичио Делену Флорент на Станисовом брачном кревету. Овај однос је довео до зачећа Едрика Олујног, јединог признатог копилана краља Роберта. Станис је инсистирао на томе да је он упропастио част куће своје жене, и брзо га послао у Крајолуј свом брату, а Едриковом стрицу, Ренлију.

Упркос Станисовој оданости и служби свом брату, краљ Роберт му је мало дао за узврат; уместо да му захвали за држање Крајолуја против снага Тирела, уместо тога се захвалио Едарду Старку за подизање опсаде. Уместо да се захвали Станису за освајање Змајкамена, окривио га је за бежање Висериса и Денерис Таргарјен (иако су они побегли давно пре него што је његова флота и стигла). Према Серсеи Ланистер, Роберт је и мислио да додели Змајкамен Станису само да би га увредио. Станис је помогао Џону Ерину, Краљевој Десници, у управљању краљевством али је добио мало или ни мало признања од свог старијег брата који је своје проводио у јелу, пићу, лову и курвању. Станис се никада није јавно пожалио јер је служба без очекивања награде од њега захтевана на његовим положајима.

Баш пре почетка Рата Пет краљева, Станис је посумњао да отац деце краљице Серсеи Ланистер нису Робертова. Поверио је своје сумње лорду Ерину, и истражили су ствар заједно. Станис није изнео своје сумње Роберту, јер је знао да Роберт не би поверова било каквим оптужбама које долазе од њега (Роберт није имао љубави за свог брата, а Станис је почео да види себе као његовог наследника), али би слушао ако би те оптужбе дошле од Џона Ерина, ког је Роберт волео. Посетили су седморо од неколико нискорођене Робертове деце у граду, и Станис је истакао да сви имају црну косу и сви личе на Роберта, док је лорд Џон косултовао књигу ''Родослов и историјат Великих кућа Седам краљевстава'' и установио да је то истина: кад год су се Баратеони венчавали, њихови синови и кћери би имали црну косу, чак и ако би други родитељ био златокоси Ланистер.

Након што је утврдио да деца у ствари нису Робертова, лорд Џон је мислио да дела и чак је планирао да његов син Роберт Ерин буде Станисов штићеник на Змајкамену. Међутим, лорд Ерин је отрован пре него што је могао да изнесе свој доказ пред Роберта.

После убиства Џона Ерина, Станис бежи на Змајкамен. Едард Старк се питао зашто је Станис отишао, веерујући да је то због тога што је открио тајну Џона Ерина, не схватајући да је то због тога што се осећао увређеним због тога што је Роберт прогласио Едарда за Десницу, а не њега. Станис се повлачи на Змајкамен како би организовао снаге и смислио следећи потез.

На Змајкамену, Станис окупља све снаге које је могао да извуче од господара Уског мора, али његова сила била је премала да изазове било Ланистере, било Ренлија. У току овог периода, госпа Селиса је потпала под утицај свештенице Господара светлости, Мелисандре. Станисов мештар, Кресен, предлаже Станису да се удружи са Робом Старком или Лисом Ерин, али Селиса каже да Станис не треба да преговара за оно што је његово по праву. Каже да је комета знак да Станис мора да исплови, и да ће стегови Хвата и олујних земаља да се роје око њега, али Станис није убеђен. Селиса каже да је Меисандра видела у пламеновима Ренлијеву смрт.

Одрекао се вере у Седам богова и прихватио веру Господара светлости, тражећи само моћ коју му је Мелисандра обећала да ће због тога добити. Мелисандра је прогласила Стениса за поноворођеног Азор Ахаија, месијанску фигуру у Р'лоровој вери. Његов преокрет у вери поделио је његове људе на две фракције: ''Краљеве људе'', који су веровали у Седморо, и ''Краљичине људе'', који су веровали у Р'лора.

Станис је почео да се припрема за рат. Кад је Роберт умро, Станис је положио право на Гвоздени престо као Робертов наследник; мађутим већина вазала Баратеона стала је под барјак његовог харизматичнијег млађег брата Ренлија када је и он положио право на престо. Као први корак послао је на стотине писама лордовима Вестероса, тврдећи (исправно) да Серсеина деца нису и Робертова.

Радије него да директно нападне Краљеву луку, Станис је најпре повео војску у опсаду Крајолуја, надајући се да ће намамити Ренлија у замку. Кад је Ренли стигао на челу своје вјске да прекине опсаду, браћа су одржала неуспеле преговоре, и нису се измирили. Те ноћи. Мелисандра користи своју магију да роди сеновити облик Станиса, који је убио Ренлија у његовом шатору. Већина Ренлијевих савезника тада се заклиње на верност Станису.

Један од Ренлијевих заклетих мачева био је сер Кортни Пенроуз, кастелан Крајолуја. Сер Кортни одбија да преда замак, страхујући од тога шта би Станис урадио Едрику Олујном. Изазвао је Станиса на двобој, али Станис је одбио. Сер Давос проналази Мелисандру испод тврђаве, и свештеница убија Пенроуза као што је то урадила Ренлију. Са Крајолујем под својом контролом, Станис започиње амфибијски напад на Краљеву луку. Уз употребу дивље ватре, ланаца који су се простирали преко реке и других одбрамбених механизама, Станисова војска војска била је поражена на прагу победе када су дошла изненадна појачања од Ланистера и Тирела, наизглед вођена Ренлијевим духом (у ствари Гарланом Тирелом обученог у Ренлијев оклоп).

Поражен, Станис се враћа на Змајкамен. Наредио је да се његова Десница, лорд Алестер Флорент, затвори кад је покушао да издејствује мир са Ланистерима, понудивши им Ширин Баратеон као таоца.

Када се сер Давос Сиворт вратио на Змајкамен, Станис га доводи пред себе да саслуша план Аксела Флорента о нападу на Острво канџе и изврши одмазду над становништвом због приласка лорда Ардриана Селтигара краљу Џофрију. Давос план назива злим, и изјављује да обичан народ Острва канџе нису издајници. Станис се сложио с њим, и именује Давоса Сиворта за нову Краљеву Десницу, јер је Давос један од малог броја људи који који имају храброст да кажу свом краљу истину, чак и ако она не би била добро примљена.

Мелисандра је притискала Станиса да жртвује Едрика Олујног како би подигла змајеве Змајкамена, и тако му омогућила више моћи. Станис, иако у почетку невољан, био је на прагу да пристане, када је Давос прокријумчарио дечака из Змајкамена и пожурио Станиса да крене на Север у одбрану Зида.

Послушавши Давосов савет, Станис стиже таман на време да разбије армију дивљана Менса Рајдера у Бици код Црног замка. Остао је у Краљевој кули Црног замка да преговара о компромису насељавања са дивљанима, и нуди да озакони Џона Снежног као лорда Зимоврела ако подржи Станисову власт. Понуда је пропала кад је Џон изабран за Лорда заповедника Ноћне страже. Станис наставља да тражи подршку на Северу за још један покушај преузимања престола.

Станис шаље гавранове с порукама северним лордовима у којима од њих тражи да се изјасне у његову корист. Ни од једног не добија одговор осим од Карстаркова, вођених кастеланом Арнолфом Карстарком.

Давос Сиворт, по Станисовом наређењу, одлази у Беле луке да преговара са лордом Виманом Мандерлијем у његово име. Станис прима многа одбијања од северних лордова, иако добија вернос дела куће Амбер, под вођством Морса Умбера. Станис такође спаљује Краља иза Зида, Менса Рајдера (у ствари човека који се за њега издавао) за злочин дезертирања из Страже, а онда даје избор слободним људима: или ће да клекну пред њим, или се врћају назад у дивљину. Због огромне претње коју представљају Туђини, на сваких десет људи, деветорица је клекло.

На предлог Арнолфа Карстарка, Станис одлучује да нападне Ужасник, утврђење новог Чувара Севера, Руза Болтона. На савет Џона Снежног, Станис одлучује да уместо тога крене на запад и узме Чардак шумски од Гвозденрођених који су га држали. Опет по савету Снежног, ишао је кроз планине и придобио већину планинских племена. Са додатних три хиљаде ратника, Станис осваја Чардак шумски и враћа га Кући Гловер, што му је донело популарност на Северу и подршку кућа Гловер и Мормонт. Касније креће на Зимоврел, али је успорен јаким снежним олујама.

Наводно је убијен у опсади Зимоврела, као што је Ремзи Болтон написао у писму упућеном Џону Снежном. Последња позната локација било је село три дана западно од Зимоврела. Није познато да ли је Станис стварно мртав, или је то само још једна од Болтонових лажи.