Egon V Targarjen

Petnaesti po redu kralj Vesterosa, koji je zastupao dinastiju Targarjen na Gvozdenom prestolu. Iako je kao cetvrti sin cetvrtog sina nazivan "Egon Nenadani" zahvaljujuci seriji neocekivanih smrti pozamasnog broja kraljevske porodice, kao i plemenitosti mestra Emona, Eg se ipak nasao na tronu 233 godine posle E.I.

Egon je upamcen kao visok, vitak i zgodan covek, targarjensko-srebrne duge kose koja mu je padala na ramena i naravno karakteristicnim purpurnim ocima svih Zmaj-gospodara.

Na dan kada je rodjen, u Egonovu kolevku, pored njega samog je spusteno zmajevo jaje cije zelene i bele brazde su se odvazno presijavale na jutarnjem suncu Letnjih dvora, milijuci obrascice novorodjenog Zmaja. Iako se Egonovo detinjstvo moze opisati kao prilicno ispunjeno, Eg je nazalost za starijeg brata imao Eriona Svetloplamena... jednog od "najludjih" clanova porodice Targarjen koji je predstavljao ruznu uspomenu u zivotu Princa Egona. Mali Princ ce nekoliko puta sanjati svoju macu koju mu je stariji brat bacio u bunar kao i sto ce imati kosmare izazvane nocnim posetama Eriona u kojima mu je pretio kastriranjem da bi mogao da se njime ozeni. Prekretnicu u svome zivotu, mali Zmaj ce svakako doziveti onog dana kada je upoznao Ser Dankana Visokog. Na turniru u Esfordu koji se odrzao 209. godine posle E.I. Egon je trebao da bude stitonosa svom bratu princu Deronu. Kako je sam Deron bio zainteresovan za sve drugo osim viteske borbe, u tajnosti je pobegao od citave manifestacije da bi se sa mladjim bratom sakrio u obliznjoj krcmi gde je mogao na miru da se opija. Uskoro je u istu krcmu naisao vitez bezemljas, Ser Dankan Visoki koji se je uputio prema paviljonima Esforda. Egon, impresioniran skromnoscu siromasnog viteza je odlucio da u ulozi stitonose sluzi visokom vitezu lazno se predstavivsi kao Eg. Sam Dankan nije bio narocito inteligentan covek tako da je lako pao na lazi mladog princa ne primetivsi srebrnu kosu koju je prethodno Egon posekao. Kako je Ser Dankan dosao u sukob sa Princom Erionom, Eg nije video drugog nacina da spase svog gospodara osim da otkrije svoj pravi identitet i predstavi se kao princ od Zmajkamena. U sudjenju borbom koje ce se kasnije odigrati, Princ Belor je nazalost izgubio zivot i to ni manje ni vise vec od svog brata, princa Mekara, branivsi Dankanovu cast. Opamecen bratovljevom smrcu, Mekar je konacno uvideo greske svojih sinova i poslusao savet visokog viteza dozvolivsi mu da sa sobom povede Princa Egona u ulozi svog stitonose. Gotovo veci deo svog detinjstva a i mladosti, Egon je proveo na ledjima konja sa svojim gospodarom od crvenih pustinja Dorne, preko recnih zemalja pa sve do Zimovrela i dalekog severa pri cemu sve osobe koje su dolazile u kontakt sa vitezom dvometrasom i malim decakom obrijane glave nise imale predstavu o pravom poreklu mladog stitonose. Za vreme svojih putesestvija neobicna dvojka ce uzeti ucesca u vecitom rivalstvu izmedju kuca Veber i Ozgri a i uspeti da razotkrije potencijalni drugi ustanak Crnovatri koji je nameravao da podigne sin Demona Crnovatre.

Posle smrti Egonovog oca, Mekara koji je u medjuvremenu postao kralj, po prvi put u istoriji Vesterosa ce Malo vece postati Veliko vece, koje je imalo ulogu da izabere sledeceg kralja iz razloga neobicnih okolnosti. Obojica starije brace princa Egona su iza sebe ostavili neprikladne naslednike... Deron je imao maloumnu kcerku, dok je Erion iza sebe ostavio nepoznatog sina. Mestar Emon bi bio logican ishod da nije odbio ponudu, tako da se na taj nacin kruna nasla u Egonovom krilu.

Egon je imao trideset i tri godine, dana kada se uspeo na Gvozdeni presto. Iako je vec imao decu, Egon je ipak veci deo zivota proveo u avanturi tako da je u njemu i dalje cucao onaj mali obrijani decak zbog cega ce petnaestog kralja narod zavoleti a i pamtiti kao jako tolerantnog, nevinog i popustljivog. Mestar Emon je bio svestan te cinjenice i onog dana kada je krenuo put severa na Zid, je dao svoj cuveni savet svome bratu koji ce od reci do reci ponoviti Dzonu Sneznom: " Covek je taj koji treba da vlada a ne decak. Ne Eg, vec Egon. Ubij decaka u sebi i pusti coveka da se rodi." Prethodno je sada vec kralj Egon brata okruzio "pocasnom" gardom koja ce ga otpratititi na Zid medju kojima ce se naci i zaboravljeni Brinden Recni. Jedna od prvih stvari koju je mladi Kralj uradio jeste bila i imenovanje svog dugogodisnjeg prijatelja i gospodara, Ser Dankana Visokog na mesto Zapovednika Kraljevske Garde. Kao i njegov cukun-unuk Regar, Egon je takodje bio opcinjen pricom o Obecanom princu i ponovnom rodjenju zmajeva, zbog cega je poverovao prorocanstvu sumske vestice i ozenio svog rodjaka Erisa Drugog princezom Raelom, smatrajuci da ce se iz njihove linije roditi Azor Ahai. Pored ovakvih spiritualnih problema, Egon se za svoje vladavine bavio i pravim problemima kao sto je konacna pobeda nad kucom Crnovatri za vreme "Rata kraljeva zbog devet grosa" . Zbog ovog poslednjeg, Egon je stekao ogromnu popularnost medju podanicima.

Baristan Hrabri je izjavio da se kralj Egon ozenio iz ljubavi kao i njegova deca koje je sam kralj odvracao od takve namere ali zbog licnog primera ipak na kraju popustio. Baristan takodje smatra da je ovo bila najveca greska petog Egona jer bez saveza koje je mogao steci institucijom braka Egon je ostavljen na milost i nemilost zaverama i izdajstvima svojih dvorana koji ce kulminirati u Tragediji Letnjih dvora. Sta se tacno zbilo tog tuznog dana nazalost nije ostalo poznato svitku istorije. Same posledice naprotiv, su ostale da zrace svojom strasnom istinom koja nazalost kalja prelepu nit Egonovog zivota. 209. godine posle E.I. izbio je strahoviti pozar u zamku Letnjih dvora, koji ce od samog dvorca ostaviti ruinu i progutati na desetine ljudi od zavidnog staleza medju kojima i samog kralja Egona, njegovog belog viteza Dankana visokog kao i njegovog sina Dankana Malog. Sam uzrok pozara je takodje ostao obavijen velom misterije, mada se ponekad saputalo da je kralj pokusavao da svoje zmajevo jaje koje ga je milovalo dok je bio u kolevci, izlegne uz pomoc vecite kletve i ponosa kuce Targarjena olicene u vatri. Ovaj dogadjaj ce ostati upamcen kao Tragedija Letnjih dvora od koje ce ostati samo polurazrusena ruina koja iako izgorela ce ipak posluziti kao vecita inspiracija mnogim umetnicima, medju kojima i samom Princu Regaru Targarjenu koji je znao da provodi citave dane medju spaljenim ciglama pevajuci najlepse pesme od kojih bi i najhladnije devojke ispustile suze.