Mestar Emon Targarjen

Mestar Emon, rodjen kao Emon Targarjen, je treci sin kralja Mekara Targarjena. Gotovo ceo svoj zivot Emon je proveo u sluzbi Crnog zamka na Zidu kao mestar Citadele zbog cega je celokupno plemstvo Sedam kraljevstava zaboravilo na njega.

Kao i svaki covek koji broji preko citavih stotinu godina, na pocetku serijala mestar Emon je opisan kao pogrbljeni, smezurani starac koga je tocak vremena lisio vida, sa izboranim licem i jedva prisutnom osedelom kosom zbog cega izgleda gotovo celav. Inace, sam sluh mestra Emona je odoleo zubu vremena i ostao ostar, kao i njegov razum zbog cega mnoga Crna bratija rado slusa mudre savete Citadelinog suznja. Mestar Emon je veoma blagog temperamenta i pun razumevanja za svacije nevolje i kao takav je rado vidjen u drustvu ljudi koji su ne samo dvostruko mladji od njega, vec i visestruko zeleniji.

Emon je rodjen kao drugi Targarjen svoga imena i treci sin Princa Mekara. Ime je dobio po zelji svog dede Kralja Derona Drugog , u cast svog odvaznog pretka Emona Zmajviteza. U to doba Kralj Deron je vec imao cetiri odrasla sina koji su sa druge strane imali svoje sinove, tako da su se svi vidjeniji Targarjeni slozili da mladi Emon, zbog tenzije od prevelikog broja potencijalnih pretendenata, bude poslat da iskuje lanac u Citadeli i svoj zivot provede kao mestar. Na veliko nezadovoljstvo njegovog oca Mekara, Emon se za razliku od svog pretka imenjaka, slozio i viteske snove prikladne svome imenu koje je njegov otac tajno gajio za svog sina, zamenio tajnama mestarskog poziva. Kako je sam Mekarov sin bio jako inteligentan, vrlo brzo je izucio mudrosti Citadele i oko vrata stavio gvozdeno znamenje mestarskog reda. Od tada je, sada vec mestar Emon, sluzio nepoznatom lordu sve dok ga njegov otac, koji je u medjuvremenu postao kralj, nije pocastvovao ponudom da u ulozi Velikog mestra sluzi Gvozdenom prestolu. Kako je sam Emon smatrao da bi na taj nacin on oduzeo mesto tadasnjeg mestra iz Malog veca, mladi ucenjak je plemenito odbio ponudu svog oca, ali kao covek koji je naravno odan svojoj porodici, odlucio da sluzi u zamku svoga brata Princa Derona. Sve do smrti Princa Derona o Emonu se slabo govorilo, da bi nakon toga u godini Velikog veca bio pozvan na dvor gde mu je ponudjeno da zasedne na Gvozdeni presto, sto je mestar Emon smireno odbio i na taj nacin cedirao svoj zahtev prema tronu svome bratu Egonu, zvanom Eg. Posle nekog vremena sluzbe, Emon se odlucio za Crni zamak i Zid kako bi izbegao sopstveno manipulisanje od strane ostale dvorske gospode u zaverama protiv svog brata. Kralj Egon ga je okruzio "pocasnom gardom" koju je probrao iz Crnih celija Crvene Utvrde koja ce sa njim uzeti crno, medju kojima se nalazio do tada zaboravljeni Brinden Recni Gavranove Krvi. Sam Brinden je otputovao sa rodjakom i spontano postao Lord Zapovednik Nocne straze. Emona i njegovu "pocasnu gardu" je otpratio Ser Dankan Visoki, tada vec Lord Zapovednik Kraljeve Garde do Zlatnog Zmaja koji ce ih odvesti u Istocnu Morobdiju. Za vreme sluzbe u Crnom zamku Emon je odrzavao vezu sa rodnim gradom preko gavranova koje je slao Princu Regaru. Posle nekog vremena dolazi godina Robertovog ustanka i tada vec covek na kome vreme uzima svoj danak, lije suze nad prolivenom krvlju svojih malih potomaka i zgaristem nekad velike kuce Targarjena koja je do tada dala sedamnaest kraljeva Vesterosa i desetine Zmajeva koji su odabrali puteve vitezova, ucenjaka, svestenika, umetnika, pa cak i nistavila Targarjenskog ludila. Ali osim samih vapaja, plemeniti mestar je ostao veran svome zavetu i time opravdao svoje reci da ce svaki Crni brat biti kusan tri puta u krsenju svog zaveta a da je njemu samom bilo najteze ostati veran svojoj reci u tim cemernim danima.

Posle petnaest godina, Emon i dalje ostaje na Zidu, veran svojoj sluzbi, sve dok jednog dana povorka novih regruta mu donese Dzona Sneznog. Sa njime ce u posetu doci i Tirion Lanister kome ce se Emon obratiti sa recju div koja ce mladog Lava ostaviti bez reci. Ubrzo ce mestar Emon postati jako drag Dzonu. Dzon je prethodno zamolio plemenitog Zmaja da njegovog prijatelja Samvela Tarlija uzme pod svoje plaseci se da nece izdrzati brutalnu obuku ser Alisera Torna. Emon je uvideo velicinu kojom je kopile Neda Starka zracilo i poslusalo njegove savete zbog cega ce mu obojica regruta ostati veliko zahvalni. Sam Emon je Dzona jako cenio i nije se osecao sputanim da mu se ispovedi ko je zapravo on i svojom pricom o tri iskusenja ipak pomogne mladom severnjaku u cijim ocima je prepoznao sebe pre petnaest godina. Upravo tada je Ned Stark bio zatocen pod optuzbom kovanja zavere protiv kralja Dzofrija Barateona a kasnije i obezglavljen po naredbi istog. Emon je naravno prepoznao simptome neodlucnosti koji su klicali u Dzonu i resio da mu se ispovedi. Kasnije tokom meseca Velikog izvidnistva pod stegom Matorog medveda, sam zapovednik Mormont ce sa Dzonom podeliti ista osecanja koja gaji prema svom mestru otkrivajuci detalje iz Emonovog zivota zbog kojih ce Zmaj postati jos veci u Dzonovim ocima. Posle kraha Crne bratije na Pesnici prvih ljudi, Dzon se pojavljuje sa strelom u nozi i upozarava mestra i Donala Nojla, oruzara Crnog zamka o predstojecem napadu divljana na Zid. Prethodno je mestar svojim jos uvek vestim rukama izvidao njegovu ranu i pokazao da u njemu jos uvek ima mudrosti Citadele a kasnije zajednickim snagama sa Dzonom uspeo da odbije diverzantski napad Magnara Sterna i njegovih Tenjana. Mestar Emon ce jos jednom zaduziti Dzona Sneznog, spasivsi ga od optuzbi Ser Alisera Torna i Dzenosa Slinta koji su ga optuzili da je prekrsio svoje zavete. Posle dolaska u pomoc kojim je komandovao Stanis Barateon, mestar Emon ce nedugo, prvi put posle mnogo godina, krenuti sa Zida putem Citadele sa Samvelom Tarlijem, Krasterovom kcerkom Gili i malim odojcetom Kralja sa one strane Zida, ali ne pre nego sto je izrazio dubiozne misli o namerama Stanisove svestenice iz Asaia, Melisandre, svom prijatelju Dzonu Sneznom. Ovog puta se sada vec Lord Zapovednik Nocne straze, Dzon oduzio za sve gestove prijateljstva mestra Emona, time sto ga je poslao sto dalje od Melisandrinih plamena pod izgovorom da je mestar odvec star i nesposoban da i dalje sluzi.

Avaj, u Dzonovim lazima je ipak bilo dela istine. Mestar Emon je imao stotinu i dve godine i put morem se pokazao kobnim po njega. Emon je poceo da bunca, da govori u snu, da prica sam sa sobom, gubi smisao o mestu i vremenu u kome se nalazi... Samvel Tarli je cak pomislio da se Targarjensko ludilo ipak docepalo ostarelog mestra. Medjutim, do Emonovih usiju dolaze price o prelepoj srebrnokosoj kraljici i njenim zmajevima sa istoka. Emon kao dusevno preporodjen, odjednom pocinje da prica razumno i sada vec po cetvrti put dozivljava iskusenje kome srcem nije mogao odoleti ali telom nazalost jeste. Mestar je pred smrt proklinjao svoje ostarelo telo zbog kog nije mogao da priskoci u pomoc svojoj cukun-unuki Deneris sa svojim poznavanjem zmajeva i pricom o Obecanom princu. Jedino sto je mogao da uradi jeste da zatrazi od Samvela da isprica Arhimestru Marvinu sta se u poslednjih godinu dana zbivalo na Zidu kao i na dalekom istocnom kontinentu. Sledeceg dana, na putu od Bravosa do Starigrada, ako je verovati pocetniku Alerasu, preminuo je najstariji covek u citavom Vesterosu.

Na bdenju pre samog spaljivanja Emonovog tela, duznost poslednjih reci o velikom mestru je pala na Samvela Tarlija:
"... Bio je dobar covek. Ne, bio je sjajan covek. Jednako veran lancu Citadele i zavetu bratstva Nocne straze. Kada se rodio dali su mu ime velikog heroja koji je umro jako mlad... iako je ziveo mnogo duze, njegov zivot nije bio nista manje herojski. Nije bilo mudrijeg i ljubaznijeg coveka. Na Zidu su Zapovednici dolazili i odlazili ali je mestar Emon bio taj koji je uvek bio tu da ih posavetuje i blagosilja svojom mudroscu. Kraljevi su isto tako slusali njegove savete. Emon je mogao i sam da postane kralj ali je krunu prepustio svom mladjem bratu kada su mu je ponudili. Koliko bi ljudi mogli da uradi tako nesto? Bio je krv zmajeva... ali Zmajeva vatra se ugasila. Bio je Emon Targarjen. I njegova straza se zavrsila. "