Dejan Stojiljković - Konstantinovo raskrsce ; Duge noci i crne zastave

ili tetralogija? +posebna peta knjiga. cini mi se da sam tako procitao

Opaaa... Za trilogiju sam siguran, ali ako ce biti tako... Hmmm...

ja o tom Stefanu Musicu nisam nigde cuo nista osim sada. cak i na vikipediji pise isto ono sto se za njega zna iz knjige. Pitanje je da li je uopste istorijska licnost. Doduse ako cemo tako onda je i Banovic Strahinja pod znakom pitanja

Ja kontam da su i on i Strahin ban fiktivne licnosti stvorene po uzoru na neke stvarne, mada nemam mnogo podataka o njima, kao sto princ rece...

Nema nikakvih podataka o nasoj vlasteli skoro uopste. Da nije bilo prepisa DZ-a ne bi ni ovo malo znali. Turci su se naravno potrudili da je zatru kako fizicki tako i na papiru, sto je skroz razumljivo jer je upravo vlastela ta pokretacka snaga svake srednjovekovne drzave. Jedino malo ovo sto se zna, zna se samo za vreme posle raspada carstva i to nesto najopstije, cija je gde bila teritorija.
Mada vrlo lako moze biti ovo sto Lunar kaze. Te epske pesme su ipak bile kao neke pesme koje su pevali bardovi u zapadnoj evropi. Kao sto u PLIV-u ima medveda, device ljupke, tako smo mi imali, zenidbu Dusanovu i slicno.
Jel ovo spam, ja mislim da nije? Pricamo o likovima iz knjige i srednjem veku uopste...

DZ je?

Dusanov zakonik

Prince Regar ::ja o tom Stefanu Musicu nisam nigde cuo nista osim sada. cak i na vikipediji pise isto ono sto se za njega zna iz knjige. Pitanje je da li je uopste istorijska licnost. Doduse ako cemo tako onda je i Banovic Strahinja pod znakom pitanja

u narodnim pjesmama se pominje i kao Vasojevic Stevo. vise infa ovdje
http://komovi.com/kom/narod-kultura/vasojevici/452-porijeklo-vasojevia.html

Prince Regar ::Nema nikakvih podataka o nasoj vlasteli skoro uopste. Da nije bilo prepisa DZ-a ne bi ni ovo malo znali. Turci su se naravno potrudili da je zatru kako fizicki tako i na papiru, sto je skroz razumljivo jer je upravo vlastela ta pokretacka snaga svake srednjovekovne drzave. Jedino malo ovo sto se zna, zna se samo za vreme posle raspada carstva i to nesto najopstije, cija je gde bila teritorija.
Mada vrlo lako moze biti ovo sto Lunar kaze. Te epske pesme su ipak bile kao neke pesme koje su pevali bardovi u zapadnoj evropi. Kao sto u PLIV-u ima medveda, device ljupke, tako smo mi imali, zenidbu Dusanovu i slicno.
Jel ovo spam, ja mislim da nije? Pricamo o likovima iz knjige i srednjem veku uopste...

Postoje podaci.
Samo ih ne treba traziti na vikipedijи nego u biblioteci.


СТЕФАН МУСИЋ
Хронолошки најранији помен Стефана Мусића, најстаријег сина челника Мусе, везан је за догађаје с почетка осме деценије XIV века који су одредили прерасподелу снага и обима територија обласних господара. У сукобе између жупана Николе Алтомановића и кнеза Лазара који су се у неколико наврата водили око планине Рудник, вероватно су били укључени и Мусићи. Жупа Брвеник која се налазила између Рудника и Звечана, који је неко време држао Никола Алтомановић, могуће да се тада нашла на удару младог жупана. То би најлакше оправдало исказ Мавра Орбина који пише да су Мусићи били жупанови "смртни непријатељи". На крају обрачуна између кнеза Лазара и босанског бана Твртка с једне стране и Николе Алтомановића с друге, 1373. године поражени и заробљени жупан Никола био је, према Орбиновом извору, предат на чување Стефану Мусићу. О томе Орбин говори следећим речима: "И тако пакосни Никола би заробљен са својом имовином. Као заробљеник био је предан на чување некој властели, смртним својим непријатељима. Њихов поглавица је био Стефан Мусић који му је, по тајном одобрењу кнеза Лазара, дао ископати очи..." Политички и војни крах жупана Николе Алтомановића био је праћен физичким сакаћењем, којеје према овом извору извршио Стефан Мусић. Интересантно је да се као поглавица неке властеле помиње Стефан, а не његов отац челник Муса и то већ 1373. године, читавих осам година пре последњег помена челника Мусе у историјским изворима. Могуће је да се челник Муса у међувремену због болести или старости постепено удаљио из политичког живота и самим тим извршио предају власти у оквиру породице свом најстаријем сину Стефану.
У домаћим изворима Стефан Мусић, као и његов брат Лазар, јавља се само под личним именом, док се у дубровачким документима помиње и породично име. Оно је писано различито и постоји неколико варијанти: Musich, Molsich, Mosich и Mulsich. Стефан Мусић је рођен пре 1356. године, јер се већ 1373. спомиње као поглавица савеза властеле у рату против Николе Алтомановића. Тада би према овој рачуници имао 17 година, а вероватно је имао и више. После смрти родоначелника, челника Мусе, по принципу првородства, најстарији син Стефан преузео је улогу главе породице. Као један од најзначајнијих властелина у оквиру државе кнеза Лазара, Стефан Мусић је наставио породичну традицију и преузео вазалске обавезе које су биле утврђене још за време његовог оца. Стефан није мењао очеву политику верности и оданости према мајчиној родној, односно ујаковој кући. Стефан Мусић није имао посебну титулу, већ се на натписима уз његово име јавља искључиво епитет господин, карактеристичан за доба обласних господара, који због своје титуларне скромности не пружа довољно простора за прецизније одређивање ранга носиоца овог звања у властеоским друштвеним и државним круговима. Ипак, положај Стефана Мусића, као Лазаревог сестрића, веома блиског рођака и поузданог властелина, могао је бити нешто другачији у односу на осталу крупну властелу кнежеве области. Посебан статус Мусића огледао би се и у, можда од Лазара контролисаној, али ипак аутохтоној монетарној емисији, уколико би новац са натписом Стефан припадао Стефану Мусићу, што је било могуће с обзиром на веома блиске рођачке везе као и на рудничко богатство у Стефановој области. У документима Дубровачке Републике, Стефан Мусић се помиње неколико пута и то у вестима које упућују на добре везе између Дубровника и Лазаревог сестрића. Први помен је 2. марта 1378. у вези са неким заложеним појасом. Следећи је 9. јануара 1388. у једној не баш јасној вести у којој је Веће умољених једногласно одлучило да се пошаље један "ех nobilibus qui sunt in Sclavonia usque ad Stephanum Mosich". Два дана касније, 11. јануара, Мало веће је одлучило да се упути поклон од 20 перпера "pro parte communis" који је Стефану Мусићу однео Фрања Бавжелић, а том пјриликом је и Обрад, изасланик Стефана Мусића, обдарен са 10 перпера.
Највероватније да је реч о венчању млађег Лазара, с обзиром да је Стефан са својих 35 година био већ прилично стар за свадбу према средњовековним схватањима. Велико веће је 9. фебруара 1389. решило да се Стефану Мусићу поклони ратничка опрема. То је последња одлука неког од већа Дубровачке Републике у којој се спомињу Мусићи. Овај поклон Дубровчана могао би се тумачити гестом захвалности или појачавањем добрих веза, с обзиром да су дубровачки трговци често посећивали трг Остраће и Брвеник који су се налазили у области Мусића. Ратничка опрема која је послата Стефану на поклон, можда је била и симболичан поклон везан за развој политичке ситуације и турску опасност која се надвијала над српске земље.
Одговарајући на своје војничке обавезе према кнезу Лазару, Стефан и Лазар Мусић су учествовали у боју на Косову у коме су и погинули. Њихово учешће није директно споменуто у изворима најближим бици. Стефаново учешће у боју се ипак може наслутити из историје Мехмеда Нешрије, турског историчара с краја XV или почетка XVI века. Нешрија је, описујући распоред српске војске, на десно крило са Вуком Бранковићем, ставио и Лазаревог братанца или сестрића, свакако Стефана Мусића. Податак о распореду српских велможа вероватно је исконструисан, али је Нешрија сигурно знао главне учеснике битке. Стефан Мусић сигурно није преживео бој на Косову. О томе сведочи и патријарх Данило III који спомиње погинулу браћу Стефана и Лазара приликом описа преноса моштију кнеза Лазара у Раваницу.


проф. др МАРКО ШУИЦА ''НЕМИРНО ДОБА СРПСКОГ СРЕДЊЕГ ВЕКА''

Hvala Oldfilde!

Da dodam i ja da sam procitala Konstantinovo raskrsce. Moje misljenje je da je knjiga previse lagana a i sto neke rece predvidljiva dosta..
U svakom slucaju nije losa ali nisam sad odusevljena. Procitacu i drugu kad budem mogla da je kupim, taj period mi je zanimljiviji

Ja nisam Konstantina, ali jesam ove noci i zastave.... Generalno i ova druga je dosta lagano, s'obizrom da mu glave imaju sve svega 3,4 strane.

Pa pazite, obije knjge su pisane da bi se dopale sirokim narodnim masama. zato su i toliko popularne. Raskrsce je tipican triler/avantura u stilu Dena Brauna, a Zastave je u fazonu Aragorn, Legolas i Gimli u medieval Seeerbiaaa!
On je sada stekao ime pa moze da pise i najvisi sund, ljudi bi to opet kupovali.

Meni se Konstantinovo Raskrsce bas dopalo, procitala u jednom dahu

Oh i btw jel ste primetili da prva recenica iz Dugih noci je prva recenica iz Gospodara prstenova? xD

Prva rečenica u romanu je u stvari rečenica kojom počinje film Gospodar prstenova.
Postoji još jedna posveta Gospodaru prstenova na kraju romana kada Knez Lazar izgovara istu rečenicu koju izgovara Kralj Teoden pred bitku za Helmov ponor.

sa wiki

Mnogo ljudi je isprozivalo Dexu, i dalje ga proziva. Ja jos nisam procitao nista iz njegovog opusa, ali kapiram da cu uskoro procitati Duge noci.

Duge noci i crne zastave mi je mnogo bolja.Em nema nacista,em je jasan kraj.A i tamo ima vitezova

Lord M. ::

Prince Regar ::ja o tom Stefanu Musicu nisam nigde cuo nista osim sada. cak i na vikipediji pise isto ono sto se za njega zna iz knjige. Pitanje je da li je uopste istorijska licnost. Doduse ako cemo tako onda je i Banovic Strahinja pod znakom pitanja

u narodnim pjesmama se pominje i kao Vasojevic Stevo. vise infa ovdje
http://komovi.com/kom/narod-kultura/vasojevici/452-porijeklo-vasojevia.html

 Regi ja sam u NS-u u ulici Stefana Musica....
Procitao sam knjigu i dosta je zanimljiva...

Oбичан палп и ништа више. Мени је искрено жао Декија, човек је убеђен да је написао ремек дело, само зато што се књига продаје.

Ivan Kosancic

Lothesse ::Ivan Kosancic

Previse nakicen, samo mu jos krila fale pa da poleti  

Nisam čitala ništa od Stojiljkovića, tako da ne mogu da komentarišem, nikako nisam nalazila vremena, ali nešto i nemam želju da ga čitam....kada se "Konstantinovo raskršće" pojavilo, bila mi je interesantna tema, zvučalo je zanimljivo kao nešto novo kod nas, ali, kako odmiče vreme, čini mi se da je pisac mnogo uzleteo, a bez pokrića, što me dodatno odbija od njegovih dela (pored činjenice da su jako popularna, pa lik dozvoljava sebi da se svrstava među književne veličine- "usta moja, hvalite me", za šta ga ne treba kriviti, nije jedini- to je sad, izgleda, normalno). Čitala sam njegove kolumne i slušala ga dosta po emisijama, tako da otprilike imam predstavu kako bi čovek mogao pisati.

Onako objektivno, vredi li čemu? 

Znate ono, postoji dobra književnost, jednokratna literatura za ubijanje vremena, i knjiga za pod nogar klimavog stola/šporet.  
Gde je tu Deki?

Za ubijanj vremena
Mnogo su mu kratke glave u knjizi, to me nervira, nekako brzo ide mnogo, samo je fora sto je sada odabrao novu temu koja je popularna kod nas i koliko toliko to prikazao na neki realistican nacin  

Знаш како, кад год ми неко помене Декија, ја се сетим ове сцене  

Реално, оно је Ден Браун за сиромашне, са упливима Мартина. Опет, боље и то него неке Сузане Манчић и Лее Киш