Morski vilenjaci - Kavai Jormun

Ovo je samo polovina onoga sto jos trba da se o njima pise. Posto je Elora zauzeta, a ja slavim pa nemam vremena za pisanje, izbacujem ovo a resto kad stigne, sticice. Sporne stvari lako cu ispraviti...

Морски Вилењаци – Каваи Јормун

За разлику од Шумских, Мрачних и Високих вилењака, чија је историја позната, о Морским вилењацима не зна се готово ништа. Иако се за њих зна онолико дуго колико се зна о другим хуманоидним бесмртничким расама, ниакакв писани траг или бар легенда о њиховој историји није познат, мада многи историчари са великом сигурношћу (иако не баш поткрепљеном) тврде да и они, као и остали вилењаци, имају исте претке . Ипак, и поред свог мистериозног историјата, нису баш толика непознаница.
Морски вилењаци се у много чему разликују од својих копнених рођака. Име ''Каваи Јормун'' на дијалекту Морских вилењака значи ''Народ таласа''. Шумски вилењаци их зову ''Еру Моргандил'', или ''Деца океана'', а Високи и Мрачни ''Ван'Естерими'', тј. ''Вечни морепловци''. Њихова коса је модре боје, препланули су, и много кршнији и развијенији од осталих вилењачких раса. Вид им је, такође, знатно развијенији него код других вилењачких народа. Лица су им лепа, мада лишена префињености коју имају Високи вилењаци, јагодице истакнуте. Мушкарци су незнатно виши од жена, и држе своју косу дугу до рамена, било везану у реп, било пуштену, било уплетену у кикце. Жене имају нежнију грађу и дужу косу, али лако парирају мушкарцима у физичкој снази.
Што се ношње тиче, мушкарци носе плаве панталоне од коже, танки, вунени килт светлије боје од панталона, и белу кошуљу, преко које обично иде кратки капутић без рукава, богато извезен у немогућим шарама. Чизме су им обично црне и лагане, и допиру до колена. Жене су по ношњи знатно слободније од од сталих вила, те носе лагане свилене хаљине које им допиру до пола бутина, остављајући деколте и леђа. Носе сандале, или дубоке чизме које допиру до преко колена. Коса им је дуга до појаса, и слободно пада преко леђа. Широм континента, познате су по својој лепоти, али и ватреној нарави, што је у супротности са тихим, уздржаним мушкарцима.
Јормуни насељавају архипелаг Мармана, који се састоји из шест великих и четрнаест малих острва, од којих су насељени главних шест и осам мањих. Сва острва су међусобно повезана било лукама, било великим, богато украшеним и вешто израђеним мостовима. Имена главних шест острва су Хок, Симарг, Јафет, Масут, Корма и Анија. Такође, на западној обали континента изградили су град који представља њихову једину познату трговачку колонију. Град се на њиховом језику зове Макаор, што на општем језику људи значи ''Суви град''. Назвали су га тако због тога што град, и поред тога што лежи на обали мора, има јако суво земљиште, те је за потребе становања било поребно довести пијаћу воду са велике даљине, али то је већ посебна прича. Град служи као трговински центар, у ком Јормуни тргују и размењују добра са осталим народима. Није познато да ли негде имају још једно такви насеље.
Иако имају стално место боравишта, Јормуни би се пре могли класификовати као номади. Две трећине године проведу на џиновским бродовима, такозваним дракарима, пловећи свуда где то могу. Њихова армада се састоји из око пет стотина дракара и хиљаду баркаса, малих, брзих бродића. Један дракар служи као дом за највише три породице, најчешће повезаним крвним или брачним везама. Величина дракара варира у зависности од величине и важности породица. Дракар Бродоградитеља је највећи.
Јормунима њихов архипелаг у суштини више служи као место окупљања, а већи део године проводе на мору. Ретко се заустављају у приобалним градовима. Њихове мапе морских предела су од огромне редности и права су реткост међу морепловцима других раса. Јормунима ништа није стран што има везе са морем. Познају сваки залив, свако море, увалу и острвски систем, и не постоји море где њихови дракари и баркасе нису препловили. Јормуни су апсолутни господари мора. Ни једна флота не може има се супротставити, а гусари су врло брзо научили да не нападају јормунске бродове. За њих је море њихов дом и њихово царство, али истовремено и слободна територија за сваког ко жели да плови, те Јормуни, иако традиционално уздржани према другим расама, имају поштовања према морнарима других народа. Јормуни ће увек притећи у помоћ броду који тоне, или који је нападнут, без обзира под чијом заставом плови, те стога сваки брод, када угледа јормунски дракар или баркасу, подиже плаву заставу са златним кругом у средини, у знак поштовања према њима. Све државе, неке нерадо а неке са поштовањем, признају им апсолутну превласт на мору. Због своје моћи и вештине као морепловаца, људски морнари их често називају ''Морским краљевима''.
По природи, Јормуни су тајновити, ћутљиви, донекле изоловани, те се, као што је поменуто, не зна много о њиховима обичајима и религији. Познато је да им је друштво патријархално, са најстаријим чланом породице као главом породице. Традиција се јако поштује, а ни један обичај не заборавља. Млади ступају у брак тек након напуњене стоте године, а бракови се ретко кад уговарају. Истополне везе на архипелагу не постоје, док су у Макаору присутне, али изузетно ретке, те се на њих више гледа с чуђењем него са неодобравањем. Државни систем се заснива на дуократији: на двоструком престолу, у палати на острву Симарг, седе краљ и краљица, тј. Хадријан Бродоградитељ и Нарвала Посвећена. Бродоградитељ је вођа ратника, морских ловаца и занатлија и врховни је господар свих Јормуна. Посвећена је духовни вођа народа, дели врх ланца команде са својим мужем, и задужена је за обуку надарених појединаца и будућих свештеника. Племићем, или Морским господарем, сматра се било који Јормун који командује флотом од бар тридесет баркаса, али, да би стекао поштовање и био признат, сваки члан племићке породице мора се доказати, било у борби, било у лову. Морски господари и Плави ловци (Јормуни славни због својих подвига, тј. хероји народа) равноправно се поштују.
Јормуни су, као борци, изузетно агилни, брзи и способни. У борби прса у прса користе танке, металне мреже, дуге, праве мачеве, трозупце, копља, лук и стреле. Поред свог борбеног умећа на сувом, много су познатији по борби на води. Наиме, њихова армада на својим бродовима има мале требушете, велике самостреле, и нешто што они називају лахорима. То су посебне врсте катапултова, који испаљују неку врсту чауре која у себи садржи посебну врсту течности која је запаљива, а кад покуша да се угаси водом, онда гори још јаче. Нико не зна како се она прави, али сваки гусарски брод који је био довољно глуп да нападне неку баркасу, или можда дракар, нашао би се у пламену.
Јормуни, колико се зна, нису улазили у рат са другим народима, не рачунајући чарке са многобројним гусарским братствима. Једини познат случај када су Јормуни напали приобалне градове био је када су, пар векова након израдње, ратници Верних напали и сравнили Макаор са земљом у једној од својих експанзија. Становништво, које се састојало углавном од Јормуна и трговаца из осталих народа, био је масакрирано. Међу њима био је један од седам синова Хадријана Бродоградитеља. Одмазда је уследила врло брзо: седамдесет дракара је, у року од три месеца, потпуно опустошила западну обалу Сарантијског домината (земља Верних), толико да се земља од тог пустошења опоравила тек након пар месеци, а од тог напада прошло је пуних сто година. Такође, од четрнаест града колико их је било на западној обали домината, успешно је обновљено тек три. Због тога, Јормуни су постали потпуно неповерљиви према људима, па и поред тога што у сада одавно обновљеном Макаору има много људских трговаца, сваки контакт између Јормуна и људи је кратак и строго послован.
Што се религије тиче, обожавају два божанства, Варана, бога сунца и месеца, оног који дарује плиму, и Јарију, богињу мора, жену бога Варана. Једна њихова легенда каже да је Црна змија, од које су све морске змије настале, преварила Варана да заплови небеским морем, рекавши му да ће тамо наћи прелепу огрлицу за своју вољену Јарију. Али, једном кад је Варан отишао на небо, Змија је уништила мост између неба и мора, онемогућивши Варану да се врати, јер је желела да раздвоји љубавнике, љубоморна на њихову љубав. Јарија се разбеснела, и убила Змију, али није успела да сазна где је сакрила мост до неба. Од тада, Варан лута небом, покушавајући да нађе други начина да сиђе, а Јарија лута дубинама тражећи изгубљени мост. Јоруни, који се сматрају њиховом децом, лове и убијају велике морске змије, надајући се да ће, једног дана, успети да пронађу мост и уједине Варана и Јарију.
Магија код Јормуна се користи у сврху манилулације ветровима, водом и ледом. За то су задужене свештенице Јарије, под вођством Нарвале Посвећене, за коју се каже да је лично Јарија научила Нарвалу како да потчини олује, морске пијавице и морске струје својој вољи. Поред тога, Јаријине свештенице имају једунствену моћ да, као свештенице надахнуте моћима својих богова и богиње, опстају под водом неограничено дуго. На који начин им то успева, није познато, мада постоје нагађања да се оне или трансформишу у неко морско биће када су под водом, или имају моћ да себи створе шкрге. Та недоумица и данас постоји.

Бродорадитељ

Хадријан Бродоградитељ је једна од две најзначајније личности међу Јормунима. Он се сматра отеловљењем бога Варана, и вођа је ловаца, занатлија и ратника. Легенда каже да га је сам Варан учио уметности бродоградње, поморској навигацији, астрономији, лову и ратним вештинама пре него што је отишао на небо. Први велики дракар који је направљен био је његов, а у сарадњи са својим млађим братом Итимиром, развио је и многобројне ратне тактике за борбу на мору. Титула коју он носи је Ностромор савеи Јормунганд, илити ''Врховни Морепловац, највећи међу Јормунима''.
Хадријан је и први Плави ловац, народни херој Јормуна. Пре него што су Јормуни имали јединственог владара, у далекој прошлости, један моћан морски змај, Саморот, се уротио против своје краљице, и, потпомогнут морским змијама, нападао остале морске змајеве. Његова моћ је била толика да је успешно побеђивао војску морске краљице, која, као чуварка капије богова, није смела да напусти своје место како би га лично изазвала и победила. Осетивши како се међу бесмртним морским номадима појавио човек огромне физичке и духовне снаге, краљица Ихтиоса се јавила у сну младом Хадријану, и одабрала га за свог изасланика и борца, обећавши му да, уколико се буде борио за њу и поразио Саморота, она ће му дати моћ да уједини сва јормунска племена под његовом влашћу. Кад је Хадријан прихватио, Ихтиоса му је рекла да устане, и изађе на морску обалу, где га чека оружје које ће употребити, и које је дар велике краљице морских змајева. Узбуђен, Хадријан је отрчао до морске обале свог острва, и угледао једног човека који му је личио на неког од Јормуна, иако је био знатно виши и развијенији, како хода по површини мора, носећи нешто сјајно и дуго у својим рукама. Када је странац изишао на морску обалу, клекнуо је испред Хадријана, и дао му светлећи предмет који је носио, затим се удаљио и нестао испод површина мора. Када је странац нестао, светлост је згасла, и Хадријан виде да је оно што је држао у рукама био Гођира, Ихтиосин трозубац, легендарно змајско оружје, које му је дало моћ над морем и свим морским створењима. После дуге борбе, Хадријан је победио Саморота, иако једва преживевши тај двобој. Претња по морске змајеве је уклоњена, и Хадријан, помоћу Ихтиосиног трозупца, постаде владар Јормуна, и врховни Бродоградитељ.
Хадријан је Јормун који се може окарактерисати као и море: споља је миран, са лицем које не одаје емоције, али је у дубини изузетно емотиван. Страствен је, али не и исхитрен. Своју жену, са којом дели престо, воли страственом и дубоком љубављу. Има троје живе деце, две кћери и сина. Један син му је, као што је наведено, погинуо при нападу на Макаор. Као владар, правичан је и јако строг, захтевајући од свих да поштојуј закон, како од племића, тако и од осталих Јормуна. Ни један Јормун не жели да се замера великом змајоубици. Хадријан одржава чврсте везе са морским змајевима, и више пута је посетио Ледену дворану краљице Ихтиосе. Један је од двојице за које се сигурно зна да поседују змајска оружја.


Нарвала Посвећена

Нарвала Посвећена, или Света Нарвала, је жена Хадријана Бродоградитеља, и краљица Јормуна. Родила се у мору, када је једна морска змија потопила баркасу у којој се возила њена породица. Сама богиња Јарија ју је спасила из воде, и одгајила као кћер у свом подводном царству, где ју је научила магији мора и буре. Када је Хадријан завршио уједињење Јормуна и утврдио своју власт, Нарвала је се уздигла из мора како би, у име своје господарице, поздравила и благословила првог јединственог владара свих Јормуна. Иако је требала да се врати под воду код своје господарице, Нарвала се заљубила у младог владара, и заувек остала с њим, уз благослов своје помајке.
Нарвалина моћ је велика. Повезана је са скоро свим морским бићима, и она је слушају као њихову краљицу. Може да контролише и дозива буру и морске олује, да прави велике ковитлаце у мору и да праи џиновске плимне таласе. Врстан је исцелитељ, може да мења облик и претвара се у делфина, нарвала и џиновску хоботницу. Такође, чак и у облику Јормуна, може да прведе неограничену количину времена под водом, што је за све, осим свештенства, строго чувана тајна, коју чак ни њен муж не зна. Такође је и јако добар борац прса у прса, али, осим у вежбаоници, никада није демонстрирала своје умеће у некој бици.
Као што је Хадријан световни вођа Јормуна, тако је Нарвала духовни. Она је врховна свештеница Јарије и Варана. Такође је задужена за обуку вих Јормуна који покажу да имају дара за магију. Одабрани појединци се подлежу обуци за свештенике и свештенице. Дужина обуке зависи од надарености појединца. На обуку су подједнако прихватани и пунокрвни Јормуни и полутани, под условом да продју тест зрелости.
Нарвала је изузетно смирена и сталожена особа, са изразом лица загонетним попут мора. Иако по природи није насилна, ипак је једном приликом била приморана да на бруталан начин демонстрира своју моћ. Наиме, када су јој Верни убили сина при инвазији на Макаор, Нарвала је, пуна туге и беса, на један од сада уништених градова на западној обали Сарантијског домината подигла џиновски плимски талас који је побио и уништио све што му се нашло на путу. Ни један човек, жена или дете нису преживели. Нарвала и даље осећа велику грижи савести због невиних живота које је узела, и од тада је ретко наппуштала острва.

Обичаји и култура

Јормунска култура је јако развијена, можда чак и на истом нивоу са културом својих Високородних рођака. Њихови највећи празници су летња дугодневица, помрачење сунца (дан када је Варан најближи Јарији), вековница владавине Хадријана и Јарије, Дан Плавих ловаца, када се славе народни хероји Јормуна, Терастија, празник у ком се занатлије и ловци широм земње такмиче у одговарајућим вештинама, итд.

Књижевност код Јормуна претежно је усмена. Само су закони и прогласи записивани. Приче и песме се памте генерацијама, и сваки Јормуна на стотине, па и хиљаде песама и прича. Јормуни јако негују песму, приповедање и глуму, и обожавају да певају. Песме су им углавном сетне, и говоре о мору, љубави, животу и смрти.

Посебна свечаност је Сазревање, увођење младих момака и девојака у свет одраслих. Свештеник или свештеница, заједно са поглаваром куће, задаје задатак младим кандидатима, и ко успе да га изврши, улази у свет одраслих. Не постоји временско ограничење за тај задатак, али је неписано правило да се он што брже и ефикасније. Најчешће постављани задаци су или проналазак одређеног објекта у морским дубинама, или лов на неко лукаво морско створење, или пут до одређене локације ради теста морнарских способности. Иако су се дешавале смрти приликом извршавања задатака, није познато да ли је ико икада омануо у извршавању.

Јормуни не сахрањују своје мртве, већ их спаљују на погребној ломачи, и пепео просипају по мору, симболично враћајући дух погинулог својим божанским родитељима. Јормуни тугују тихо, без суза, достојанствено, сећајући се преминулих. Иако има је животни век неограничен, могу погинути, али не боје се смрти, јер верују да је она само прелаѕак на небско море, где се плви међу звездама, а када иѕгубљени мост буде пронађен, преминули ће се поново вратити на земљу на броду свог оца Варана.

Lepo, lepo, da se sredi mozda malo ,ali lepo.

Jedine zamerke oko velicine brodova, sto sam vec rekao.
I izmedju borbe Vernih i njih.
Preveliki je period od 2.ooo godina, Verni ne bi trebali tada da budu toliko razvijeni ili postoje.
A i 23 grada su ipak previse. Govorimo o periodu, svetu gde bi jedan grad perdstavljao citavu malu drzavu, kao polis.
I to sa celim unistenim glavnim gradom Morskih.
Da li bi mogao da promenis da je to bilo u periodu kada je grad bio jos uvek "mlad" i slab i da u danasnjici to ne bi moglo da se desi.
I to sa vernima pre 2.000 godina, oni ne bi trebali toliko da postoje.
I jos samo bih pitao da li mozes da ubacis pesmu kod njih, da oni od svih vilenjaka najvise vole da pevaju i smisljaju pesme, muziku i td.

Al' se raspisa, ali samo par predloga.

Pa da. Verni su samo ljudi koji dolaze sa juga, preko mora i svojom verom šire uticaj u središnjem delu zemlje, pokoravajući tadašnje klanove i držeći kraljeve kao marionete Veća. Kao Beli Plaštovi.

Inače je vrlo dobro !

Beli Plastovi nisu dosli sa juga.
I mislim da smo se slozili odavno da su Verni organizacija samog carstva, a ne ogromna dosljacka armija koja dolazi sa juga.
Jer da je tako kraljevi bi otvoreno njih napali, jer bi se to smatralo invazijom.
Ovako ne mogu da napadnu sopstveni narod, kad su Verni osnovani od strane njih.

To sto predlazes Martine je kao da sada strana vojska i nacija dodje u Srbiju i mi im dozvolimo ostanak i oni zaposednu pola Srbije.
Sto niko ne bi dozvolio.

Pa Beli Plaštovi nisu došli sa juga oni su od početka u Amadiciji, ali ne govorim o njima nego o Vernima.

Verni bukvalno nisu narod kao narod. Organizacija od neke dve hiljade ljudi koja je došla sa brodovima i krenula da širi Makerovu reč, pokoravajući tadašnje klanove, obrati pažnju na to. Te zemlje nisu bile ujedinjene, svaki klan je imao svog kralja i lako su pokoreni,kako milom tako silom.

Možda je bolje shvatiti ih kao Seanšane.

i ja sam za to da se shvate kao Seansani
upravu je Martin

Ne, nisu postojali klanovi! Helllouuu!
Nisu to bila divljacka plemena u klanovima bez jakih formacija, moci, carstava. Koliko bi ono beznacajno trebalo biti tada, da ne mogu da se suprostave 2.ooo Vernih koji su dosli.
Carstvo i kraljevstvo je uvek bilo, kako su onda mogli da poraze "Satana",
pre 1o.ooo godina i vise, ako nisu bili ujedinjeni i mocni?!
I dosta spama, raspravicemo ovo kada vreme dodje.

Evo, još ova poruka i nema više spama, obrisaću kasnije sav spam ovde.

Čitao si Točak ? Kada su Seanšani došli, oni su uzimali damane, ali su se pokazali i kao milosrdni vladari, te je većina naroda pristala uz njih. Šta su kasnije radili, to ne znamo tačno...

Tako su i Verni. Došli su sa do 2.000 - 5.000 ljudi brodovima, prilazili klanskim poglavarima, ovi bi ih prihvatili ili ne. Ako ne bi, zna se šta ih čeka. I tako je stvorena njihova država. Kasnije su počela verska proterivanja, lov na magove i druide, itd.

Satan je takođe poražen u vreme Vernih, dakle ti ljudi klanova su bili zvanično Verni, kao i Alaraun.

Ako mislis na prvi rat sa Satanom, on je bio pre Vernih.
Verni su osvojili sta su osvojili jer su ljudi (tj. sadasnji severnjaci), elfovi i patuljci bili razjedinjeni, dok su za vreme prvog rata sa Satanom bili ujedinjeni.
Mada vise o tome, kao sto rece Assassin, u svoje vreme.

Vazi, vazi, menjam i brodove, i kolicinu gradova, i razdoblje, i ubacujem to o pesmama ako pre toga Elora to ne uradi, samo da preslavim!

Едитовао сам чланак и додао о Бродоградитељу. Додаћу касније и о Посвећеној, као и неки ствари о њиховим обичајима.

Svecano objavljujem da je rad na Morskim vilenjacima zavrsen! Sad su na redu Visoki! Assassine, imas cast