Slavomir Nastasijević

Ustanak koji je protiv vizantijske vlasti izbio na širokom prostoru, započeo je upravo u Zeti pod vođstvom Stefana Vojislava – Dobroslava. Prema Barskom rodoslovu ili LJetopisu popa Dukljanina, Vojislav je podsticao narod na pobunu: »Što podnosite tako velike nevolje od strane Grka? Nepravedno vam sude, čine preljubu sa ženama, obeščašćuju i sramote vaše kćeri devojke. Nikada vam nisu moji oci, koji su pre mene bili kraljevi, tako što činili.« Odlučni sukob odigrao se u zetskim klancima, gde su 1042. godine uništene čete vizantijskog stratega iz Drača. Zeta je stekla nezavisnost, a Vojislav je pored Zete zavladao Travunijom i Zahumljem. To je istorijska podloga romana Ustanak u Zeti.




Središnja ličnost romana je prvi srpski car. Još pre stupanja na presto pobedio je »bezbožne pagane«, a istakao se i u bici kod Velbužda 1330. godine. NJegova vladavina (1331-1355) počela je burno. Zakoniti naslednik stupio je na presto pre smrti svog oca Stefana Dečanskog. Srpska država je za vreme Stefana Dečanskog udvostručena. Prostirala se od Dunava na severu do Korinskog zaliva na jugu, od Humskih zemalja na zapadu do Hristopoljskih klanaca na istoku. Srpska arhiepiskopija uzdignuta je na rang patrijaršije, proglašeno je Carstvo, raznorodne odredbe feudalnog prava ujednačene su Zakonikom, jedinstvenim spomenikom slovenskog prava.




Hrišćansko-turski sukob na Kosovu brzo je pretočen u legendu. Tome su doprineli nedorečeni, pa i protivrečni izvori, zamagljena svedočanstva i nepotpuno saznanje o događaju koji je potresao savremenike. Postepeno je nastala kosovska legenda koja se oblikovala oko dva osnovna motiva — motiva junaštva i motiva izdaje. Prirodno, u romanu Vitezi kneza Lazara najviše prostora posvećuje se učesnicima Maričke i Kosovske bitke, ali Nastasijević čitaoca nenametljivo upoznaje sa starim gradovima, utvrđenjima, rudarskim središtima, trgovinama i trgovinom, zanatskim i ratarskim proizvodima, odećom oružjem, zadužbinama, a što je posebno značajno, sa verovanjima i shvatanjima, sa mentalitetom srednjovekovnog društva.




Ovaj zanimljivi roman Slavomira Nastasijevića pokušava da pruži odgovor na suštinsko pitanje: šta preduzeti i kako se ponašati u vreme kada je mala država stešnjena između dve preteće sile? Srpska država, bolje rečeno ostaci srpske države u doba Stefana Lazarevića našli su se između Turske i Ugarske. Opisujući sumornu prošlost, Nastasijević ne zaboravlja vedriju stranu života. Ona se ispoljava u odnosima dva odmetnika i vešta ratnika, Teodosija Mukotrpnog i njegovog druga Spasenija, mladića bez jednog uha. NJihovi likovi i postupci osvajaju čitaoca. Pisac do detalja opisuje sukobe na Rovinama, kod Nikopolja i Angore.



Boreći se kao turski vazal protiv Tatara kod Angore 1402. godine, Lazarevići i Brankovići su se, za duže vreme, poslednji put našli na istoj strani. U odsustvu merila vrednosti u društvu koje se raspadalo, jedino pravilo koga su se zakrvljeni velikaši i prestolonaslednici dosledno držali bili su lični interesi. Bliski srodnici i rođena braća nalazila su se na suprotnim stranama. Ličnim interesima jedino se mogu tumačiti čudni obrti i neočekivana savezništva. Uz istorijske ličnosti, Stefana i Vuka Lazarevića, Đurđa Brankovića i njegove sinove Grgura, Stefana i Lazara, Đurđevu ženu prokletu Jerinu, Tomu Kantakuzena, zatim ugarske i turske velikodostojnike, u romanu Teško pobeđenima Nastasijević je oblikovao niz neistorijskih likova od kojih u sećanju ostaje neustrašivi vitezi Jagoš i Dragoš i nenadmašni ratnik sebar April Sokolović.




Često se pitamo zašto mi, i pored toliko bogate istorije, nemamo nacionalnih junaka iz ranijih perioda. Zar imena junaka sa Kosova ne mogu biti jednaka imenima saskih hajduka, kad je i jedne i druge narod odabrao iz mora istorijskih zbivanja i sačuvao ih do danas? Današnjeg čitaoca ta vrsta legende ne pleni kao nekad. U mašti savremenog dečaka ne nalaze se vile i aždaje, nego Turci. Zato su potrebni junaci da ih tuku, i to ranjivi, smrtni junaci, za čiji se život može strepiti. Takvu priču pokušao sam da ponudim našoj omladini pišući ovo delo. Malo će se šta naći u njoj iz starih narodnih predanja. Ličnosti imaju one karakterne osobine koje im je narodni pevač dao, a stavljene su u središte istorijskih zbivanja između Maričke i Kosovske bitke. Na taj način Miloš Obilić i vitezi koji ga po predanju prate dobili su realni ambijent u kome se kreću i delaju – postali su živi ljudi.

је ли читао неко неку од ових књига?

JohnnyLee ::је ли читао неко неку од ових књига?

Pročitala sam Despot Stefan i odlična je, spoj istorije i fikcije sa zanimljivom pričom i likovima.

Procitao Vitezi kneza Lazara i tesko pobedjenima,veoma zanimljive knjige.Preporucujem svima koji vole istoriske romane i srpsku istoriju...Planiram da procitam ustanak u Zeti,covek koji mi je preporucio Slavomira rekao mi je da je ta nije bas dobra kao ostale ali da vredi procitati....+ za temu Kometice 

Hokins ::Procitao Vitezi kneza Lazara i tesko pobedjenima,veoma zanimljive knjige.Preporucujem svima koji vole istoriske romane i srpsku istoriju...Planiram da procitam ustanak u Zeti,covek koji mi je preporucio Slavomira rekao mi je da je ta nije bas dobra kao ostale ali da vredi procitati....+ za temu Kometice 

Hvala i meni je rečeno da je knjiga Vitezi kneza Lazara najbolja, ali kod mene je malo teže doći do knjiga, tako da sam pročitala samo Despota Stefana i sjajna mi je, nadam se da će i ostale doći na red.

Sparkling Comet ::

Hokins ::Procitao Vitezi kneza Lazara i tesko pobedjenima,veoma zanimljive knjige.Preporucujem svima koji vole istoriske romane i srpsku istoriju...Planiram da procitam ustanak u Zeti,covek koji mi je preporucio Slavomira rekao mi je da je ta nije bas dobra kao ostale ali da vredi procitati....+ za temu Kometice 

Hvala i meni je rečeno da je knjiga Vitezi kneza Lazara najbolja, ali kod mene je malo teže doći do knjiga, tako da sam pročitala samo Despota Stefana i sjajna mi je, nadam se da će i ostale doći na red.

Devojkin otac ima ceo serijal pa sam obezbedjen a i ortak mi je direktor vrbaske biblioteke pa imam mogucnost da uzmem sta zelim bez da se pomerim iz kuce 

Hokins ::

Sparkling Comet ::

Hokins ::Procitao Vitezi kneza Lazara i tesko pobedjenima,veoma zanimljive knjige.Preporucujem svima koji vole istoriske romane i srpsku istoriju...Planiram da procitam ustanak u Zeti,covek koji mi je preporucio Slavomira rekao mi je da je ta nije bas dobra kao ostale ali da vredi procitati....+ za temu Kometice 

Hvala i meni je rečeno da je knjiga Vitezi kneza Lazara najbolja, ali kod mene je malo teže doći do knjiga, tako da sam pročitala samo Despota Stefana i sjajna mi je, nadam se da će i ostale doći na red.

Devojkin otac ima ceo serijal pa sam obezbedjen a i ortak mi je direktor vrbaske biblioteke pa imam mogucnost da uzmem sta zelim bez da se pomerim iz kuce 

Blago tebi, ti ne treba da se brinieš.

Trenutno sam na sredini Despota STefana i mogu da kažem da mi se sviđa. Likovi su veoma interesantni i stil mi baš leži. Pored Despota Stefana u kući imam i Viteze knjeza Lazara pa njih čitam sledeće nakon čega se bacam na nabavku preostalih knjiga.

Nocnoi_Dozor ::Trenutno sam na sredini Despota STefana i mogu da kažem da mi se sviđa. Likovi su veoma interesantni i stil mi baš leži. Pored Despota Stefana u kući imam i Viteze knjeza Lazara pa njih čitam sledeće nakon čega se bacam na nabavku preostalih knjiga.

Završio Despota Stefana i sve je već rečeno. Sviđa mi se, a naročito tandem Teodos Mukotrpni - Spasenija. I Zorilo mi je interesantan. Sledeći su, kako sam rekao, Vitezi kneza Lazara.

Nocnoi_Dozor ::Završio Despota Stefana i sve je već rečeno. Sviđa mi se, a naročito tandem Teodos Mukotrpni - Spasenija. I Zorilo mi je interesantan. Sledeći su, kako sam rekao, Vitezi kneza Lazara.

volim kad i drugi dijele moje oduševljenje knjigama.

Završio Viteze kneza Lazara. Kvalitetno delo, kao i Despot Stefan, mada po meni vitezi su bolji. Plejada interesantih likova poput Vizantinca pevača, Mitra Dangube. braće Musić, Relje Krilatog. Sada ću videti da nabavim još neke knjige i da se upustim u svet srednjevekovne Srbije.

Nocnoi_Dozor ::Završio Viteze kneza Lazara. Kvalitetno delo, kao i Despot Stefan, mada po meni vitezi su bolji. Plejada interesantih likova poput Vizantinca pevača, Mitra Dangube. braće Musić, Relje Krilatog. Sada ću videti da nabavim još neke knjige i da se upustim u svet srednjevekovne Srbije.

Podseti me,Danguba je serb koji nista ne prica dok ga ne pitaju nesto????Ono u fazonu sto nerece Danguba da si ih video???Pa niste me pitali...

Hok, da i što gađa sa takvom preciznošću na kojoj bi mu i Legolas pozavideo.

Nocnoi_Dozor ::Hok, da i što gađa sa takvom preciznošću na kojoj bi mu i Legolas pozavideo.

Dozore a kako se zove onaj lik sto je pobegao od Altomanica sa njegovom necakom? Tebi je to sveze,ja sam pozaboravljao....

Da nije debeli Mršević? To je onaj tamničar što stalno jede.

Nocnoi_Dozor ::Da nije debeli Mršević? To je onaj tamničar što stalno jede.

AAAA jeste 

Pročitah i Stefana Dušana. Priznajem da su veći utisak na mene ostavili Despot Stefan i Vitezi kneza Lazara. Nije ni ova knjiga loša, ali nije toliko dinamična kao gorepomenute dve. sve u svemu dobar je opis Dušana Silnog iako je prava slika malo izokrenuta. Sada na red dolazi Ustanak u Zeti.

Vec duze vreme planiram da procitam  Ustanak u Zeti ...Nikako da krenem...

Hok, kratak je. Ja sam došao do 120 i neke. Dinamično je od samog početka. Kada pročitam celu javljam utiske. Da li si ti možda čitao Teško pobeđenima?

Jesam i svidela mi se,covek od koga sam uzimao knjige mi je rekao da  Stefan Dusan i Ustanak u Zeti nisu toliko zanimljive kao ostale...

Pročitah Ustanak u Zeti. Dobra je knjiga, ali nije ni približno Vitezima kneza Lazara. Doduše interesantnija je od Stefana Dušana. Sada treba još nabaviti Teško pobeđenima i da kompletiram svoju kolekciju.