Sedam Kraljevstava

Sedam Kraljevstava

Sedam kraljevstava je oblast na kontinentu Vesteros, kojom vlada kralj koji sedi na Gvozdenom prestolu u glavnom gradu, Kraljevoj Luci. Ime potiče od vremena pre Egonovog osvajanja, koji je ujedinio zemlje Vesterosa, kada je bilo sedam nezavisnih država. Danas postoji devet regija. 

Kada je Egon koristio zmajeve da pokori nezavisne države i stvori jedno veliko i jako carstvo, kraljevstva su bila: Kraljevstvo Severa, Kraljevstvo Hvata, Kraljevstvo Planina i Dola, Kraljevstvo Stene, Kraljevstvo Ostrva i Reka, Kraljevstvo Olujnih zmalja i Kraljevstvo Dorne. 

Egon je uspeo da osvoji šest od sedam kraljevstava, konsoliduje ih pod vladavinom Kuće Targarjen i Gvozdenog prestola. Dorna se pridružila carstvu dva veka nakon osvajanja, diplomatskim putem. 

Kroz većinu svoje istorije kraljevstva su bila nezavisna. Broj ovih kraljevstava kao i njihove granice su se mnogo puta menjale. Nakon uspešnog osvajanja zemalja Vesterosa, sa izuzetkom Dorne, i njihovog konsolidovanja pod vladavinu Gvozdenog prestola, Egon podiže novu prestonicu -Kraljevu Luku. 

Zbog veličine nove država, Egon je u svakoj regiji podigao "velike Kuće" koje su se zaklele njemu na vernost. Lorodvi tih kuća su dobili vlast nad manjim lordovima i narodom. Kuća Barateon se vezala za Targarjene nakon poraza kralja Agrilaka Gordog i bila nagrađena Olujnim zemljama. Kuća Tirela je dobila gospodarstvo na Hvatom, dok je Kuća Lanister dobila pravo da zadrži porodične posede, pošto su konačno savili koleno posle poraza na Poljima vatre. Kuća Stark je odabrana i potvrđena za gospodare Severa. Kuća Grejdžoj je dobila vlast nad Gvozdenim ostrvima, posle poraza kralja Harena Crnog. Za podršku koju su pružili Egonu u borbi protiv Harena, Kuća Tuli od Brzorečja je dobila vlast nad Rečnim zemljama. 

Gvozdeni presto je kraljeva stolica i često se koristi kao naziv koji asocira na kraljev autoritet. Kralj često održava audijencije i rešava probleme sedeći na njemu. Jednio Kraljeva Desnica može sedeti na Gvozdenom prestolu u kraljevom odsustvu. Sama stolica je teška i hlada, prepuna oštrih ivica.

Gvozdeni presto je napravio Egon I Osvajač, prvi kralj Vesterosa od mačeva svojih pokorenih neprijatelja. Predpostavlja se da je napravljen od hiljadu mačeva zagrejanih dahom Belariona Crnog Užasa. Kovanje je trajalo pedeset i devet dana. 

Gvozdeni presto je monstruozan od tolikog broja šiljaka i oštrih ivica. Neudoban je i čelik grebe leđa toliko da je nemoguća misija nasloniti se. Egon I je namerno napravio ovakav presto jer je tvrdio da kralju nikada ne treba biti ugodno na prestolu. Kralj Eris II Targarjen, Ludi Kralj, je stalno zadobijao posekotine sedeći na Gvozdenom prestolu. Priča se da je presto izazvao smrt nekolicine ljudi.

Još od izgradnje, Gvozdeni presto se nalazi na visokoj platformi u Prestonoj dvorani. Obično pripadnici Kraljeve Garde čuvaju presto dok kralj sedi na njemu. Samo kralj, njegova porodica i članovi Malog Veća imaju prava da sede. Ostali moraju da stoje ili kleče. 

Tokom vladavine Dinastije Targarjen, Prestona dvorana je bila ukrašena lobanjama zmajeva a od kad je na vlast došao Robert Barateon umesto lobanjama, dvorana je postala ukrašena tapiserijama sa motivima lova koje su poskidane nakon njegove smrti.

Kraljevi koji su vladali sa Gvozdenog prestola:

Pretedenti na presto:

Zaštitnik je strogo vojna titula, bez naznaka suverene vlasti. Kralj imenuje Zaštitnika za svaku oblast da deluje kao vrhovni vojni komadant odgovoran za odbranu svog regiona u slučaju invazije. Ovo sprečava bilo kakvo nadmetanje lordova za prevlast nad vojskom. 

U vreme mira, ova titula je čisto počasna. Stvarna primena Zaštitnika je bila retka od Egonovog osvajanja. Povećanje njihovih aktivnost počinje pre neke četiri decenije tokom Rata kraljeva za devet groša. Međutim, titula nosi značajan ugled i čast. Po tradiciji, titula se daje lordovima određenih Kuća ali kralj zadržava pravo da tu titulu da nekom drugom lordu. Ovo se obično desi ako tradicionalni Zaštitnik umre pre nego što njegov naslednik stasa ali u takođe može biti ponuđena onome ko ima više kraljeve naklonosti.

Četiri glavne titule regionalnih Zaštitnika:

Takođe, postoje i manje važne titule Zaštitinika:

Malo Veće

Malo veće je grupa ljudi koji savetuju kralja o važnim političkim pitanjima. Nije poznato kada je okupljeno prvo Malo veće ali se veruje da je bilo pod vladavinom nekog kralja iz dinastije Targarjen. Malo veće na čelu ima krlaja, jedinu osobu koja odluke ovog veća može sprovesti u zakon. U kraljevom odsutsvu ili ako je kralj previše mlad vlast pada na Desnicu ili regenta.

Članove veća postavlja i razrešava kralj po svojoj volji. Ovo pravo slobodno koristu u vreme rata i sukoba. Međutim, čini se da veće, pod uticajem andalske kulutre i Vere u Sedmoro, ima sedam članova:

Zakone i pravdu u velikoj meri definiše feudalni sistem lokalne uprave.

 

Lord ima sudsku vlast u slučajevima pod njegovim domenom. Zemljišni vitezovi su ponekad lordovi u svemu sem imenu. Samo su lordovi ovlašćeni da upravljaju visokom pravdom za konačnu kaznu.

Dužnost lorda je da održi mir, sasluša molbe i dodeli pravdu i kaznu a sve u ime svog gospodara i, na kraju, u ime kralja. Lord može poveriti poslove svojim zakletim lordovima, zemljišnim vitezovima, sudskim izvršiteljima da bi mu pomogli u očuvanju mira, obavljanju lokalnog sudstva i nadgledanju pogubljenja. Ako lord nije u stanju da osudi, ta dužnost pada na lorda velike Kuće, koja drži vlast u toj oblast, i na kraju, na kralja kao konačni autoritet.

Lord i njegovi oficiri održavaju lokalne sudove, slušaju molbe i optužbe i odlučuju prema dokazima i zakonu. Iako Sedam kraljevstava imaju Gospodara Zakona, koji sugeriše neki oblik prava, ono se u velikoj meri zasniva na lokalnim običajima i mudrosti a ne pravdi. Ponekad je mudro da se gleda na drugu stranu u cilju očuvanja mira. 

Pojam pravde u mnogome zavisi od društvene klase kojoj optuženi pripada. Većina kuća ima zakone koji štite obične ljude od zlostavljanja i matletiranja, na većem ili menjem stepenu, u nekim slučajevima čak i od plemstva. Oni se primenjuju u zavisnosti od pozicije lorda i statusa optuženog. Budući da se za većinu zlodela može iskupiti plaćanjem odštete, pravda je različita za obične ljude i one bogate, plemenite, pogotovu ako pripadaju visokom statusu, komandom statusu i moći i u njihovom slučaju presuda obično ide u korist lokalnog lorda.

Pored toga, visokorođeni imaju više prava po zakonu: ne može im biti uskraćeno suđenje i kazne su blaže.

Optuženi visokorođeni može zahtevati suđenje borbom ili, ređe korišćeno, suđenja sa sedmoro gde bogovi određuju njegovu krivicu. Uzimajući crno i postajući član Noćne straže, optuženi može izbeći kažnjavanje. Takođe, optuženi biva proteran na Zid i time prekida sve pređašnje veze. Jedino vitez Kraljeve garde može predstavljati kraljicu u borbi ako je ona optužena za izdaju.

Po zakonu, muškarci i žene postaju punoletni sa napunjenih 16 godina života. Suđenja, bar kod plemstva, počinju molitvom. Septon moli Oca da ih vodi ka pravdi. Optuženi i svedoci su dužni da se zakunu na iskrenost pre nego što suđenje počne. Visoki Septon može da imenuje sedam sudija koje će voditi slučaj a ako je optuženi žena, bar tri sudije moraju biti žene tako predstavljajući Devojku, Majku i Staricu.

Kazna za izdaju i kršenje zakletvi je smrt. Lovokradice i lopovi gube ruku a razna sakaćenja su kazna za ubistvo, kastracija za silovanje dok su šibanja uobičajena za mnoge prekršaje.

Izvršenje smrtne kazne vešanjem

Izvršenje smrtne kazne odsecanjem glave

Sedam Kraljevstava je podeljeno na devet administrativnih regija, od kojih su sedam, Sever, Hvat, Gvozdena ostrva, Dol, Zapad, Olujne zemlje i Dorna bili nezavisne države u vreme osvajanja. Rečne zemlje su bile nezavisne ranije ali su pale pod vlast Olujnog kralja. Rečne zemlje su stekle nezavisnost nakon što su se oblasni gospodari pobunili protiv Harena Crnog i zakleli na vernost Egonu tokom osvajanja. Oblast oko Kraljeve Luke, koja je bila poprište bitaka između nekoliko kraljevstava, predstavalja kraljevski posed i poznata je pod nazivom Krunska zemlja. Ostrvsko uporište Zmajkamen, drevno sedište kuće Targarjen, dodeljivano je naslednicima trona.

Granice države obuhataju ceo kontinent, osim najsevernijeg dela, gde Zid definiše severnu granicu. Kralj na Gvozdenom prestolu takođe kontroliše i mnoga ostrva u okolini Vesterosa kao što su Tart, Zelenkamen i Zmajkamen.