Loiz Mekmaster Bižol

Loiz Mekmaster Bižol rođena je u Ohaju 1949. godine. Već u devetoj godini zavolela je naučnu fantastiku i, upoznavši se s tehnikom žanra, počela da razvija sopstveni stil.
Neko vreme radila je kao biolog, a zatim se potpuno posvetila pisanju. Napisala je preko dvadeset knjiga. Njena prva tri romana, Krhotine časti, Ratnikov šegrt i Etan od Atosa, objavljeni su 1986.
Gospođu Bižol kritičari porede s Ursulom le Gvin, zbog čvrstih feminističkih stavova koje ne propoveda u svom delu, nego ih blago nagoveštava. S druge strane pak, kritičari je slave jer "piše kao muškarac". Sama književnica prihvata oba stava, ali sebe najradije naziva "zastupnikom ljudskih bića".
Dobitnica je nagrada Nebula i Hugo. Godine 1987. bila jer kandidovana za nagradu Džon V. Kembel.
Loiz Mekmaster Bižol živi u Mineapolisu i majka je dvoje dece.




Ljudska vrsta se raširila svemirom. Putovanje brže od svetlosti kroz crvotočine u prostorno-vremenskom kontinuumu omogućilo je naseljavanje dalekih svetova; politički savez, ako je ikada postojao, odavno je raskinut; društveni sistemi, pa i istorije mnogobrojnih kolonijskih svetova često su ekstremno različiti, a posledica toga je stanje bremenito političkim zaverama i hladnim i oružanim ratovima.
Kordelija Najsmit je naučnik sa Beta Kolonije, iz sveta nalik današnjim zapadnim demokratijama. Aral Vorksigan je oficir, pripadnik vojne kaste i aristokratije Barajara, sveta u kome vlada kvazifeudalizam i gde se bespoštedni unutrašnji sukobi smenjuju sa osvajačkim ratovima. Žena i muškarac, različiti po poreklu i odgoju, ne odolevaju snažnoj uzajamnoj privlačnosti, iako se najpre susreću kao protivnici u ratu svojih matičnih svetova, a zatim i kao saveznici u krvavoj borbi za vlast na Vorkosiganovoj rodnoj planeti.
Ovaj roman je uvod u naučnofantastični svet Vorkosigana i Barajara, početak popularne i nagrađivane višegeneracijske sage koja, doslovno, premošćuje prostor i vreme.




U drugom delu sage o Vorkosiganima Kordelija Najsmit, odmetnica gurnuta u brak sa najomraženijim neprijateljem svoga sveta, Koljačem Komara, prolazi kroz nova teška iskušenja kada njenog muža proglase za regenta i staratelja maloletnog naslednika carskog prestola Barajara. Slika barajarskog društva i istorije rasvetljava zašto ova tuđinka i došljakinja tvrdi da su Barajarci ludi.
Iako pripada serijalu o Majlsu Vorkosiganu, Barajar je roman u kome Majls nije aktivni protagonist. Ovo je priča o tome zašto će Majls doći na svet osakaćen, zakržljalog rasta i lomnih kostiju i sa tim strašnim hendikepom morati da izbori mesto za sebe u okruženju koje prema takvima nema milosti.




Treća knjiga u proslavljenom serijalu o Majlsu Vorkosiganu.

Na planeti Barajar fizički nedostaci su društveno neprihvatljivi. Majls ima briljantan um, jedva 165 cm visine, preveliku glavu, izuzetno krte kosti i žarku želju da upiše vojnu akademiju.
Pošto već na početku padne fizički deo prijemnog ispita za vojnu akademiju, Majls odlazi na Beta koloniju gde istog dana završava sa obveznicom koju ne može da pokrije, vlasništvom nad teretnim brodom spremnim za staro gvožđe i depresivnim pilotom alkoholičarom na grbači. Kako bi nadoknadio novčane gubitke, Majls odlučuje da preveze jedan tovar na Tau Verde IV. Posao je lak, a ponuđen novac popriličan.
Problem je što se isplata dobija po isporuci, a odredište je usred ratne zone krcate vojnicima i plaćenicima. Događaji se otimaju kontroli, a jedino što Majlsovu družinu održava u životu jesu njegova lukavost, tvrdoglavost, brzo razmišljanje – i činjenica da je već uzeo zalet.
Čast i dužnost su od životne važnosti za Majlsa, ali on je rođen da bude spletkaroš. I nikad ne odustaje.




Nastavak Plaćenika i dobitnik nagrade Hugo.

Majls Vorkosigan, tek diplomirao na Carskoj vojnoj akademiji, kao i svaki pitomac nada se da će biti raspoređen na svemirski brod. Pretpostavljeni, međutim, imaju druge zamisli. Majlsov odnos prema nadređenim oficirima je u najmanju ruku problematičan, no ako bez izgreda izdrži šest meseci u pešadijskoj bazi i pokaže da je nešto naučio, Majls se može nadati premeštaju u svemir. Tako se Majls zatiče u u ledenoj pustari, u ozloglašenoj ostrvskoj bazi Laskovski, gde po tradiciji završavaju pijanci, politički nepodobni ljudi i beznadežni oficiri čija je karijera pretrpela brodolom. Naravno, Majls ostaje dosledan sebi, odbija naređenja i zbog toga biva optužen za veleizdaju zbog čega ga šalju na drugi kraj galaksije. Tu će sresti Slobodne dendarijske plaćenike, otkriti pravu zaveru protiv svog rođaka, cara Gregora, i shvatiti da mora da ga spase kako bi izbegao sudbinu goru od smrti – da on sam postane gospodar Barajara.