Nil Gejmen

Nil Gejmen je verovao da je strip autor, sve dok mu na nekoj zabavi jedan od prisutnih gostiju, inače urednik književnog dodatka lokalnih novina, nije objasnio da je to što Gejmen radi zapravo literarno stvaranje. Gejmen će kasnije u jednom prisećanju na ovaj događaj reći da se osećao kao žena koju su upravo obavestili da nije prostitutka već "kraljica noći" ("I suddenly felt like someone who had been informed that she wasn`t a hooker, that in fact she was a lady of the evening.", Los Angeles Times, 2001).
Do tada, Gejmen je već stekao zavidnu reputaciju kao autor scenarija za strip serijal Sendmen, kao i za niz underground stripova za koje je dobio više nagrada. 1995. okončao je rad na Sendmenu počeo rad na pravim proznim delima, što je rezultiralo sa nekoliko zbirki priča i Zvezdanom prašinom, nekom vrstom bajke za odrasle. Sledila je saradnja sa Teri Pračetom na Dobrim predskazanjima, serijal Nikadođija (futuristička priča o mračnom podzemnom svetu Londona, koji je BBC pretočio u TV seriju), kao i Gejmenovo viđenje dečije fantastike u Koralini, koju mnogi porede sa Luisovom Alisom u zemlji čuda. Godine 2001. objavljeni su Američki bogovi, roman za koji je Gejmen dobio jednu od najprestižnijih nagrada u žanru, nagradu Brem Stoker udruženja horor pisaca.
Pored ovoga, Gejmen je kreator scenarija za japanski animirani film Princeza Mononoke, kao i scenarija za filmove koji tek treba da budu snimljeni po njegovim romanima i pričama. 1999. oživeo je serijal Sendmen.
Niz zanimljivih detalja vezan je za ovog autora: Univerzitet Kalifornija uveo je Sendmen kao obaveznu lektiru na predavanjima o mitovima, pop pevačica Tori Ejmos je na čak tri svoja albuma izvodila pesme o Nilu Gejmenu, a proslavljeni pisac Norman Majler jednom prilikom je povodom fame oko Sendmen izjavio da je konačno dočekao jedan strip za intelektualce. Posle svega ovoga zanimljiva je i izjava Gejmenovog školskog savetnika, koju je kao petnaestogodišnjak mogao da čuje pošto mu je rekao da bi želeo da pravi stripove: "A da li si razmišljao o poslu računovođe?"




Oluja se spremala...
Senka je proveo tri godine u zatvoru, gledajući svoja posla, robijajući svoju kaznu. Samo je želeo da se vrati u zagrljaj svoje voljene žene i da se kloni nevolje do kraja života. Ali svega nekoliko dana pre isteka kazne, saznaje da mu je žena poginula u saobraćajnoj nesreći i njegov svet gubi vatru koja ga je grejala.
U avionu, putujući kući na sahranu, Senka upoznaje sedog čoveka koji sebe zove Gospodin Sreda. Samozvani prevarant i bitanga, Sreda nudi Senki posao. A Senka, kao čovek koji više nema šta da izgubi, prihvata.
Ali rad za enigmatičnog Sredu ima svoju cenu, i Senka ubrzo shvata da će njegova uloga u Sredinim mahinacijama biti mnogo opasnija nego što je mogao i da zamisli. Zapetljan u svet tajni, on kreće na divlje putešestvije i susreće, između ostalih, ubilačkog Černoboga, đavolastog Gospodina Nansija i prelepu Ister – koji, izgleda, svi znaju više o njemu nego on sam.
Senka će naučiti da prošlost ne umire, da svi, uključujući i njegovu pokojnu ženu, imaju tajne, i da su ulozi viši nego što je iko mogao i da zamisli.
Oko svih njih preti da izbije oluja epskih razmera. Ukoro će Senka i Sreda biti uvučeni u sukob star koliko i samo čovečanstvo. Jer, ispod mirne površine svakodnevnog života, vodi se rat.




DAN NAKON ŠTO SU SE USELILI KORALINA JE POČELA DA ISTRAŽUJE...

U novom domu Koralinine porodice postoji dvadeset dva prozora i četrnaest vrata. Sva vrata se otvaraju i zatvaraju, sem jednih.
Ta vrata su zaključana, a sa njihove druge strane je samo zid od cigle. Ipak, Koralina jednog dana uspeva da ih otključa i pronalazi prolaz u drugi stan, u drugoj kući, nalik njenoj.
Samo što je drugačiji...
Na prvi pogled u drugom stanu sve je prekrasno. Hrana je bolja. Kutija za igračke puna je anđela na navijanje koji lepršaju svuda po spavaćoj sobi, knjiga čije se slike uvijaju, vrve i presijavaju, malih lobanja dinosaurusa koje cvokoću zubima. Ali tu su i druga majka i drugi otac koji bi želeli da Koralina ostane kod njih i bude njihova mala devojčica. Oni žele da je promene i da je nikada ne puste.
I druga deca su tu zarobljena – izgubljene duše iza ogledala. Koralina je njihova jedina nada. Ona će morati da upotrebi svu svoju dovitljivost i sve alatke koje pronađe ako želi da spase izgubljenu decu, svoj običan život i sebe samu.




U uspavanoj engleskoj provinciji, u osvit viktorijanskog doba, pruža se selo Zid – usamljeni zaselak koji nosi ime prema upečatljivoj kamenoj barijeri što okružuje plodna polja. Miran život u Zidu poremeti se jednom u devet godina kad se na livadi na vašaru kakvog nigde nema sreću smrtno i magijsko.
U Zidu će mladi Tristran Trn izgubiti srce za mesnom lepoticom – ženom hladnom i dalekom kakva je i zvezda koju ona i Tristran ugledaju jedne večeri kako pada s neba. Da bi zadobio ruku svoje voljene, Tristran se brzopleto zaklinje da će joj doneti palu zvezdu i kreće u zaljubljeničku potragu koja će ga odvesti preko drevnog zida u svet kakav nije mogao ni da zamisli.




Kaleidoskopsko putovanje u dubinu mita zapanjujuće, zastrašujuće, ushićujuće i surovo smešno pravo čudo od romana!
Čarlijev tata nije bio tek običan tata. On je bio Anansi, bog varalica, bog-pauk. Anansi je duh pobune, u stanju da izazove društveni prevrat, stvori bogatstvo niotkuda i zbuni đavola lično. Neki kažu da bi mogao da prevari samu Smrt.




Niko Ovens, za prijatelje Iko, sasvim je običan dečak. To jest, bio bi sasvim običan da ne živi na groblju, gde ga podižu i obrazuju duhovi, dok je njegov jedini staratelj biće koje ne pripada ni svetu živih ni svetu mrtvih.
Ika na groblju očekuju opasnosti i pustolovine: čudnovata i užasna pretnja – Slir, prolaz iza nadgrobnog spomenika koji vodi u grad gulova, prijateljstvo s vešticom i još mnogo toga.
Ali prava opasnost vreba u svetu živih, jer tamo živi Čovek zvani Džek, koji je pobio Ikovu porodicu.




Pod ulicama Londona leži svet kakav ljudi ne mogu ni sanjati. Grad čudovišta i svetaca, ubica i anđela, vitezova u oklopima i bledih devojaka u crnom somotu. Ovo je grad zapostavljenih i zaboravljenih.
Mladi poslovni čovek Ričard Mejhju doznaće o ovom drugom Londonu i više nego dovoljno. Zbog jednog jedinog dobročinstva, on se iz svoje svakodnevice stropoštava u svet u isto vreme i sablasno poznat i krajnje začudan. A tamo dole, ispod grada u kom živi, čeka ga neobična sudbina: nikadođija.




Radnja romana smeštena je u Saseks. Sredovečni čovek se vraća u svoj dom iz detinjstva kako bi prisustvovao jednoj sahrani. Iako je kuća u kojoj je živeo odavno srušena, nešto ga vuče ka farmi na kraju puta gde je, kada je imao sedam godina, susreo izuzetnu devojčicu po imenu Leti Hempstok i njenu majku i baku. Već decenijama nije ni pomislio na Leti, a ipak, dok sedi iza oronule stare farme pokraj jezerceta (jezerceta za koje je ona tvrdila da je okean), preplavljuje ga nezapamćena prošlost. A ta prošlost je isuviše čudna, zastrašujuća i opasna da bi se bilo kome desila, a kamoli malenom dečaku.
Četrdeset godina ranije, neko je počinio samoubistvo u ukradenom automobilu na toj farmi na kraju puta. Ta smrt je, poput vatrometa, pripalila fitilj i odjeknula na nezamisliv način. Oslobođen je mrak, nešto jezivo i krajnje nepojmljivo malom detetu. A Leti – čarobna, umirujuća, prepametna za svoj uzrast – obećala je da će ga po svaku cenu zaštititi.

Roman DOBRA ZNAMENJA često je urenebesan, obiluje duhovitim fusnotama i neobičnim likovima. Isto tako je i topao, inteligentan, uzbudljiv i ne manjka mu Tibećana, Vanzemaljaca, Amerikanaca, Atlantiđana i ostalih retkih i neobičnih stvorenja Sudnjega dana. Ako nam je kraj blizu, Pračet i Gejmen će nas odvesti tamo na velika vrata.

Od njega sam čitao samo Američke bogove i Anansijeve momke. Bogovi su vredni pažnje dok Anansijevi momci više dođu za ubijanje vremena.

Ja sam pročitala Zvezdanu prašinu, Knjigu o groblju, Nikadođiju i čitam Dobra znamenja i odlične su mi, stvarno ima čaroban stil pisanja.

pročitao samo Američke Bogove, Anansijevi Momci su mi na listi za čitanje, a i ova nova kada je prevedu kod nas.
na prvom je mjestu fantasy žanra na Goodreads-u za 2013.

https://www.goodreads.com/book/show/15783514-the-ocean-at-the-end-of-the-lane

Znam, Laguna će uskoro da je objavi, nadam se do kraja januara.

Procitala sam samo Zvezdanu prasinu i ne svidja mi se...
Nekako mi ne lezi taj stil :/

Sparkling Comet ::Znam, Laguna će uskoro da je objavi, nadam se do kraja januara.

nisam znao da je u planu. + za dobru vijest

Ja sam citala Zvezdanu prasinu i Knjigu o groblju, nisam se kao nesto raspametila al eto, moze da prodje... Americke bogove planiram da procitam, prosto su ih svi nahvalili

Šteta Loth , ja sam pomalo zaljubljena u njegov stil, sviđa mi se to neobično, čudno i smisao njegovih knjiga je u sitnicama, malo sam se raspametila, kako kaže Nim.

@Lot Probaj onda Americke bogove i Anansijeve momke nakon toga, po meni to su njegovi najbolji radovi. Meni je on jedan od omiljenih
Prosto ga obozavam...

Dacu drugu sansu,hajd',kad toliko hvalite :p
Stavicu te dve na spisak,Zevse.

Lotić, obavezno pročitaj Bogove, oduševićeš se.

Stavila sam na spisak,procitacu

Procitao sam "Okean na kraju staze". Kako sam se sao opustio uz tu knjizicu, uzivancija.

Da li ste znali da Gejmen piše nastavak Američkih Bogova?

Neko je spomenuo, samo ne mogu da se setim ko ili kad

Ali je rekao da će fokus više biti na novim bogovima.

http://journal.neilgaiman.com/2014/01/actual-news-also-some-hints-of-news-yet.html  

Let's see. On the secrets revealed, front: You can expect a little smidge of news about two of my books being adapted into two TV series very soon, with a third to follow. Real news, very soon, promise.

Прва је наравно Амерички Богови, друга можда Књига о гробљу? За трећу стварно немам појма.

@Dimeks Americki bogovi definitivno uz to Knjiga o Groblju i ova nova mozda? oO? Moga bi to da zamislim kao serije.

Стварно немам благе која би трећа серија могла да буде. Можда опет Коралина? А ја једва чекам Америчке Богове, књига је као створена за једну вансеријску адаптацију

http://journal.neilgaiman.com/2014/02/american-gods-tv-series-news-and-more.html

Malo lepih vesti kad su adaptacije u pitanju.

Ovo je dobra vest.

Било је и крајње време, баш сам се чудила да он није више екранизован осим Коралине... Волела бих да екранизују и "Књигу о гробљу"
Али волела бих и "Дилан Дог" серију и "Дисксвет серију" па ми ништа не вреди
Нарочито се радујем због Анансијевих момака...

Disksvet ekranizaciju možda i dočekaš, mislim da je serija o Straži još uvek u planu.