Ples zmajeva

      Ples zmajeva predstavlja veoma važan događaj u istoriji Vesterosa! To je bio veliki građanski rat, koji se dogodio za vreme vladavine dinastije Targarjen, a trajao je od 129. Al do 131. Al! Glavni izazivači rata bili su Renira Targarjen i  njen polubrat Egon II Targarjen, a uzrok je bilo nasledstvo nad Gvozdenim prestolom pokojnog kralja Viserisa I. Tokom rata su poginuli i Renira i Egon II, a ovaj događaj je takođe bitan jer je doveo do uništenja mnogih, što velikih, što malih ogranaka kuće Targarjen ,a  takođe i do istrebljenja skoro svih zmajeva u to vreme!

 

      Kralj Viseris I Targarjen je bio veoma dobar vladar, a kraljevstvo je bilo u miru i izobilju! Njegova prva kraljica je bila od Erina iz Dola i sa njom je imao troje dece, ali je samo jedno, princeza Renira  prezivela. S obzirom da nije imao muškog naslednika, obučavao je princezu Reniru, koja bi kasnije postala njegov naslednik. Princeza je aktivno učestvovala i prisustvovala diskusijama vezanim za kraljevstvo, kao i sastancima Malog veca i vrlo brzo je stekla podanike i pristalice među plemićima, a 105. AL stotine lordova i zakletih vitezova je iskazalo naklonost princezi Reniri.  Tada je bilo široko prihvaćeno, da ukoliko vladar nema muških naslednika, moze da ga nasledi ženski naslednik.

      Međutim, par godina kasnije, nakon smrti svoje kraljice, Viseris I se ponovo oženio, 106. AL Alisentom Hajtauer sa kojom je imao četvoro dece, od toga trojicu sinova, od kojih je najstariji bio Egon II. Princeza Renira je i dalje jačala svoju ulogu u redu za nasleđivanje udavši se za Lajonela Stronga od  Harendvora koji je u to vreme služio kao Kraljeva Desnica, sa kojim je dobila trojicu sinova. Nakon Lajonelove smrti, Renira se ponovo udala, za do sada nepoznatog člana kuće Targarjen, sa kojim je dobila još dva sina, Egona III i Viserisa II. Ser Lajonela je na mestu Kraljeve desnice zamenio otac kraljice Alisent, Oto Hajtauer.  

      Usled zakona koji se primenjivao u Vesterosu (osim u Dorni, koja je u to vreme bila suverena pokrajina ) , koji je garantovao prednost muškom nasledniku, bilo je očekivano da će Viseris I postaviti Egona II za naslednika, međutim on je nastavio da obučava princezu Reniru i priprema je za ulogu svog naslednika sto je kasnije i potvrđeno proglasom i testamentom Viserisa I. Ovo odstupanje od tradicije je uzbudilo druge lordove Sedam Kraljevstva, međutim Targarjeni  nikada nisu toliko držali do tradicije, a uz poligamije i incest, ovo je bilo jos jedno područje gde se Targarjeni nisu pridrzavali istih zakona kao druge porodice.

      111. AL, odrzan je veliki turnir u Kraljevoj Luci, u čast 6. godišnjce braka kralja Viserisa I i kraljice Alisent. Na proslavi otvaranja, kraljica je nosila zelenu haljinu, dok se princeza Renira obukla u Targarjenske boje, crnu i crvenu. To je upamćeno i kasnije su se oni odani kraljici nazivali “zelenima”, a oni odani princezi “crnima”.

      Nakon smrti Viserisa I 129. AL, Lord Zapovednik Kraljeve Garde, ser Kriston Kol, kasnije nazvan “Okrunitelj”, je prekrsio kraljevu volju, krunisavši princa Egona II za kralja. Nisu poznati motivi za ovakvu odluku ser Kristona, ali je postojala glasina da su on i princeza Renira bili ljubavnici, a da se njihova afera zavrsila lose, sto je dodalo i ličnu dimenziju ovom aktu, mada je   vrlo moguce da je samo zeleo da ispoštuje tradiciju Andala i postavi muškog naslednika na tron. U svakom slucaju, iako su mnogi od lordova bili svesni Viserisove zelje da postavi Reniru kao naslednicu, ipak su joj uskratili svoju odanost,  iako su godinama pre toga pokušavali da steknu istu pod pretpostavkom da će ona biti vladar. Među najvernijim Renirinim pristalicama, bila je porodica njenog prvog muza, Strongovi od Harendvora. Renira je proglasila Kristona Kola izdajicom, odbacila Egonovo pravo na presto, sto je rezultiralo građanskim  ratom.

                              

      Kraljevstvo se momentalno podelilo na one odane kraljici Reniri i one odane kralju Egonu, a čak je došlo i do podele unutar Kraljeve Garde, što dokazuje činjenica da su braća ser Arik i ser Erik, pripadnici Kraljeve Garde, ubili jedan drugog. Pripadnici porodice Targarjen su se, takođe, međusobno podelili sto je dovelo do međusobnog ratovanja između jahača zmajeva na nebu iznad Vesterosa. U međusobnim borbama poginulo je mnogo pripadnika kuće, kao i njenih manjih ogranaka zajedno sa većinom njihovih zmajeva. Između njih, u borbi su takođe poginula sva tri sina koje je Renira imala sa lordom Lajonelom Strongom.

      Tokom rata, armije su marširale u divljačke borbe, a dobar deo borbi se odvijao i na vodi kao i u vazduhu, gde su se zmajevi sa svojim jahačima borili kandžama, zubima i plamenom. Ovaj rat su takođe obelezile izdaje i tajna ubistva. Renira je jahala svog zmaja Siraksa, dok je ime Egonovog zmaja za sada nepoznato, ali se pretpostavlja da se zvao Merakses.

     Renira je kao izdajnik, pod nepoznatim okolnostima, ubijena od strane svog brata Egona II, tj. njegov zmaj ju je pojeo, dok je sve to posmatrao njen sin Egon III. Nakon Renirine smrti, njene pristalice su nastavije da vode borbu pod njenim sinom Egonom III. Rat se zavrsio 131. AL, smrću Egona II i usponom Egona III na tron. S obzirom je Egon II imao braće, smatra se da je postavljanje Egona III na tron rezultat dogovora između dve zaraćene strane, jer pošto su oba pretendenta bili mrtvi, Renira i Egon II, nijedna strana nije bila pobednička. Kuća Targarjen je dozivela enormnu štetu u ovom ratu, tako da je i bilo teško proceniti ko je uopšte i izašao kao pobednik.

      Većina zmajeva je pobijena tokom rata, ostavivši za sobom samo par živih  i to bolesnih i slabih. Nekoliko godina kasnije, ovi zmajevi su umrli, ostavivši Targarjene u potpunosti bez zmajeva. Kuća Targarjen se smanjila, gotovo do ruba istrebljenja, ali zahvaljujuci Egonu III i njegovim naslednicima su se oporavili, ali nikada nisu dostigli brojnost koju su imali pre rata.  Nakon Plesa, kuća Targarjen je počela da se pridržava modifikovane verzije prava nasleđivanja, time sto su ženske naslednike stavljali u red za tron tek nakon svih muških, sto direktnih naslednika, pa čak i sporednih. Rat je opisan u pesmi “Ples Zmajeva” kao i u donekle netačnoj knjizi “Ples Zmajeva, istinita pripovest” meštra Mankana. Arhimeštar Gildajn je napisao istoriju Plesa, nazvavši je “Princeza i Kraljica”  ili “ Crni i Zeleni”.