Rase srednje zemlje

Vilenjaci

Baš u času kad je Varda, Gospa od Nebesa, upalila sjajne Zvezde iznad Srednje Zemlje, Deca Eruova su se probudila kraj jezera Kuivienen, "vode buđenja". To su bili Kvendi, zvani Vilenjaci, i kad su došli na svet prvo što su ugledali bila je svetlost novih Zvezda. Zato od svega Vilenjaci najviše vole svetlost zvezda i iznad svih Valara poštuju Vardu, koju znaju kao Elentari, Kraljicu Zvezda. I još, kad je nova svetlost ušla u oči Vilenjaka u tom trenutku buđenja, ona se tu zadržala, tako da je zauvek potom sijala iz tih očiju.
Tako je Eru, Jedini, koga na zemIji rođeni znaju kao Iluvatara, stvorio najlepšu rasu koja je ikad nastala, i najmudriju. Iluvatarje objavio da će Vilenjaci posedovati i stvarati više lepote nego bilo koja druga zemaljska bića i da će doživljavati najveću sreću i najdublju tugu. Oni će biti besmrtni i neće stariti, da bi mogli da žive dokle god Zemlja živi. Oni nikad neće upoznati bolest i zaraze, ali njihova tela će biti po sastavu nalik na Zemlju i moći će da budu uništena. Moći će da poginu od vatre ili mača u ratu, da budu ubijeni, i čak da umru od velike tuge.
Njihov stas bio bi isti kao kod Ljudi, koji tek treba da budu stvoreni, ali Vilenjaci bi bili snažnijeg duha i udova, i ne bi slabili s godinama, već samo postajali mudriji i lepši.
Mada daleko manja bića po stasu i moći od bogolikih Valara, Vilenjaci imaju prirodu sličniju tim silama nego Drugorođena rasa Ljudi. Priča se da Vilenjaci uvek hode u svetlosti koja je kao sjaj Meseca tek zašlog za rub Zemlje. Njihova kosa je kao upredeno zlato, ili utkano srebro, ili uglačani jantar, i svetlost zvezda blista svud oko njih, na njihovoj kosi, očima, svilenoj odeći i rukama s nakitom. Na vilenjačkom licu je uvek svetlost, a zvuk njihovih glasova je raznolik, divan i tanan kao voda. Od svih veština najviše se ističu u govorništvu, pevanju i poeziji. Vilenjaci su bili prvi od svih naroda na Zemlji koji su progovorili glasovima i nijedno zemaljsko biće pre njih nije pevalo. I s pravom su oni sebe nazvali Kvendi, "govornici", jer su podučavali veštinama govora sve rase na Srednjoj Zemlji.
U Prvom Dobu Zvezdane Svetlosti, posle pada Utumna i poraza Melkora Mračnog Neprijatelja, Valari su pozvali Vilenjake u Neumiruće Zemlje Zapada. Bilo je to pre Uzdizanja Sunca i Meseca, kada su samo Zvezde osvetljavale Srednju Zemlju, i Valari su želeli da zaštite Vilenjake od mraka i zla koje je vrebalo, a koje je Melkor ostavio za sobom.
I tako su, u Neumirućim Zemljama koje su ležale iza zapadnih mora, Valari pripremili jedno mesto po imenu Eldamar, što znači "Vilin-dom", gde će, predskazano je, s vre-menom Vilenjaci sagraditi gradove s kupolama od srebra, ulice od zlata i stepeništa od kristala.
I tako su Vilenjaci prvi put podeIjeni, jer nije ceo vilenjački narod želeo da napusti Srednju Zemlju i uđe u Večnu Svetlost Neumirućih Zemalja. Na poziv Valara veliki broj ih je otišao na Zapad, i oni su se zvali Eldari, "Ijudi zvezda", ali drugi su ostali iz Ijubavi prema zvezdanoj svetlosti i zvali su se Avari, "nevoljni". I mada upućeni u tajne prirode i, kao i njihovi srodnici, besmrtni, bili su beznačajnji narod. Oni su uglavnom ostali u istočnim zemljama gde je moć Melkora bila najveća i zato su izumirali.
Eldari su bili takođe poznati i kao Ljudi s Velikog Putovanja jer su putovali na zapad preko neprohodnih predela Srednje Zemlje prema Velikom Moru tokom mnogo godina. Od tog vilenjačkog naroda bilo je Tri Roda kojima su vladala tri kralja. Prvi su bili Vanjari, i njihov kralj bio je Ingve; drugi su bili Noldori, s Finveom kao gospodarom; a treći su bili Teleri kojima je vladao Elve Singolo. Vanjari i Noldori su stigli do Belegaira, Zapadnog Mora, mnogo pre Telera, a Ulmo, Gospodar Voda, došao je po njih i postavio ih na jedno ostrvo koje je bilo kao neki ogroman brod. Potom je odvukao ova dve vojske preko mora u Neumiruće Zemlje, u Eldamar, mesto koje su Valari za njih pripremili.
Sudbina Telera bila je drugačija od sudbine njihovih srodnika i oni su se razdvojili u razne rase. Pošto su. Teleri bili najmnogobrojniji od svih rodova, njihov prelazak bio je naj-sporiji. Mnogi su skrenuli s Putovanja da bi se vratili, i među nima su bili Nandori, Laikvendi, Sindari i Falatrimi. Elve, Uzvišeni Kralj, i sam se izgubio i ostao u Srednjoj Zemlji. Međutim, većina Telera je nastavila prema zapadu, izabravši Olvea, Elveovog brata, za svog kralja, i tako su stigli do Velikog Mora. Tu su sačekali Ulmoa koji ih je na kraju odveo u Eldamar.
U Eldamaru Vanjari i Noldori su sagradili veliki grad po imenu Tirion na brdu Tuna, dok su na obali Teleri sagradili Luku Labudova, koja se na njihovom jeziku zvala Alkvalonde. Ti gradovi Vilenjaka Eldamara bili su najdivniji gradovi na celom Svetu.
U Srednjoj Zemlji su Sindari (koji su se zvali Sivi Vilenjaci), uz pomoć učenja i svetlosti Melijane Maje, postali moćniji od svih drugih Vilenjaka u Smrtnim Zemljama. U šumi Dorijat je stvoreno veoma moćno začarano kraljevstvo i bilo je to najveće kraljevstvo među Eldarima koji nisu videli Drveće Valara. Uz pomoć Patuljaka s Plavih Planina Sindari su sagradili Menegrot, zvani Hiljadu Pećina, jer je to bio grad ispod planine. Ipak, bio je kao šuma u kojoj su visile zlatne svetiljke. Po njegovim galerijama mogla se čuti pticja pesma i smeh kristalne vode koja je tekla u srebrnim fontanama.
To su bila velika Doba Eldara, i u Srednjoj Zemlji i u Neumirućim Zemljama. U to vreme je noldorski princ Feanor izradio Silmarile, tri dragulja kao dijamanti koja su blistala plamenom koji je sam po sebi bio jedan oblik života, i sijali takođe živom Svetlošću Drveća Valara.
Laži koje je u to vreme širio Melkor su donele ploda, i nastupila je kavga i rat. Sa Velikim Paukom Ungolijantom, Melkorje došao i uništio Drveće, i Svetlostje zauveknestala iz Neumirućih Zemalja. Za vreme Duge Noći koja je usledila Melkor je ukrao Silmarile i s Ungolijant pobegao preko Helkaraksea, "leda koji mrvi", i vratio se u Srednju Zemlju i u mračne Jame Angbanda, svoje velike oružarnice.
Feanor se zakleo na osvetu i Noldori su gonili Melkora u Srednju Zemlju. Čineći to, postali su prokleti narod, jer su zarobili Labudove brodove Telera od Alkvalondea i pobili svoju vilenjačku braću. Bilo je to prvo Rodoubijanje među Vilenjacima. Brodovima Telera Noldori su prešli Belegair, Veliko More, dok su Noldori koje je predvodio Fingolfin učinili veliki podvig, jer su se sa zadivljujućom hrabrošću usudili da pređu Helkarakse pešice.
I, kao što je ispričano u "Kventa Silmarilionu", takoje počeo Rat Dragulja. Noldori su gonili Melkora i nazvali ga Morgot, "Mračni Neprijatelj Sveta". Rat je bio ogorčen i strašan, i od onih Eldara koji su bili u Srednjoj Zemlji malo ih je preživelo.Najzad, došli su Valari i mnogi Eldari iz Neumirućih Zemalja i, u Ratu Besnih, zauvek slomili Morgota Neprijatelja. Ali u tom ratu Belerijand je razoren i prekrili su ga talasi širokog mora. Velika kraljevstva tog mesta su zasvagda nestala, kao i vilenjački gradovi Menegrot, Nargotrond i Gondolin. Samo je jedan mali deo Osirijanda, Lindon, preživeo poplavu. Tu je ostalo poslednje eldarsko kraljevstvo u Srednjoj Zemlji u prvim godinama Drugog Doba Sunca. Većina Eldara koji su preživeli Rat Besnih vratila se na Zapad i beli brodovi Telera su ih odvezli u Tol Ereseju u Zalivu Eldamar. Tu su oni sagradili luku Avalone. U međuvremenu, oni Ijudi koji su pomagali Eldarima protiv Morgota otišli su na ostrvo po imenu Numenore.
Ipak, izvesno vreme su neki Eldari ostali u Srednjoj Zemlji. Jedan od takvih bio je Gil-galad, poslednji od svih Uzvišenih Kraljeva Eldara u Srednjoj Zemlji. Njegova vladavina je trajala tokom celog Drugog Doba Sunca a njegovo kraIjevstvo Lindon je opstalo do Četvr-tog Doba. Neki noldorski i sindarski Vilenjaci su se priključili Šumskim Vilenjacima i stvorili su svoja kraIjevstva: Tranduil je osnovao KraIjevstvo Zelenšumu Veliku, a Keleborn i Galadriela su vladali Lotlorijenom, Zlatnom Šumom. U to vreme najveće od eldarinskih naselja bilo je Eregion, koji su Ljudi nazvali Holin, u koji je otišlo mnogo plemenitih velikaša Noldora. Oni su nazvani Gvait-in-Mirdain, ali u kasnijim danima zvali su se Vilin-kovači. Upravo kod njih je Sauron Majar, najveći sluga Morgotov, došao prerušen. Kelebrimbor, najveći Vilin-kovač Srednje Zemlje i unuk Feanora koji je načinio Silmarile, živeo je u Holinu. Po njegovom naređenju i uz njegovu veštinu, Prstenovi Moći su napravljeni, i zbog njih i Jedinog Prstena kojije Sauron iskovao, vodio se Rat Saurona i Vilenjaka i mnogi drugi ratovi.
Opake bitke Sauronovog rata su bile strašne. Kelebrimborje poginuo, njegova Zemlje je uništena, i Gil-galad je poslao Elronda i mnogo ratnika iz Lindona u pomoć vilovnjacima Eregiona. Oni Vilenjaci koji su preživeli razaranje Eregiona pobegli su u Imladris (koji se u Trećem Dobu zvao Rivendel) i sakrili se od terora, uzevši za svog gospodara Elronda Poluvilenjaka. Vilenjaci nisu bili dovoljno snažni da skrše moć Mračnog Gospodara dokle godje on držao u vlasti Jedini Prsten, ali njihovi saveznici Numenorejci su postali moćni na Zapadu. Numenorejci su došli svojim brodovima u Lindon i oterali Saurona iz zemalja Zapada. Nešto kasnije, oni su opet došli i zarobili samog Mračnog Gospodara i u okovima ga poveli preko mora u svoje zemlje.
Tu je Sauron ostao sve dok čitavu zemlju Numenor nije progutalo More Belegair i dok nije došlo do Promene Sveta kad su Neumiruće Zemlje Valinor i Eldamar uklonjene iz Krugova Sveta. Smrtne Zemlje su se međusobno približile, a Neumiruće Zemlje su se odvojile, postavši nedostupne za sve, osim za bele vilin-brodove.
Ali u Drugom Dobu Sunca i dalje je postojao Sauron, Gospodar Prstenova, s kim je trebalo izaći na kraj. Jer on je izbegao Slom Numenora i vratio se u svoje kraljevstvo Mordor. Stoga je obrazovana Poslednja Alijansa Vilenjaka i Ljudi. Oni su razvalili Mordor i Barad-dur, njegovu kulu i oteli od njega Prsten.
On i njegove sluge su nestali i pretvorili se u senke, ali je i Gilgalad, poslednji Uzvišeni Kralj Vilenjaka u Srednjoj Zemlji, takođe poginuo, kao i skoro svi veliki gospodari Numenorejaca.
Još uvekje ostalo nekoliko Eldara da čuva zemlje koje je rasa Ljudi polako počela da zauzima. U trećem Dobu Eldari u Srednjoj Zemlji su bili samo senka svog nekadašnjeg lika. Lindon je opstao, ali je najviše bio po strani od bitaka Srednje Zemlje, i Kirdan, gospodar Sivih Luka, smatran je za najvišeg među njima. Izgleda da su Vilenjaci uveliko brinuli samo svoje brige u svemu, sem u jednom: po pitanju Gospodara Prstenova koji je ponovo došao u Mordor i iz njega slao svoje sluge, Nazgule, izvan te zemlje. Zatim su se Vilenjaci i potomci Numenorejaca još jednom borili u onome što se naziva Rat za Prsten. Jedini Prslen je u to vreme uništen. Mordor je ponovo pao i najzad je i Sauron nestao zau-vek, kao što su i njegove sluge i njegova vlast nad svim zlom u Svetu srušeni. U Četvrtom Dobu, u vreme Vladavine Ljudi, poslednji od Eldara su poslednjim belim brodom koji je Kirdan od Sivih Luka sagradio otplovili napolje Pravim Putem. Itako su ti Ljudi Zvezda prešli zauvek u ono mesto koje je van domašaja smrtnika, izuzev u drevnoj priči i možda u snovima dece.