Sta sada citate?

Eto ne secam se da je Ljevin bio protiv toga, bas me cudi da nisam to upamtila, sigurno mi se nije dopalo :Don i Kiti spadaju u idealne savrsene likove i svima se dopadaju verovatno zbog toga, mene je Kiti  nervirala.

Au Zim ja nisam podnosila Pjera i svaki put sam ga bitchslapovala u glavi, kakav mekusac jbt i posle kad sam citala da je Tolstoj njemu prepisao neke svoje karakteristike, fuj

Kako je mene smarala Ana Karenjina. Nisam mogao da pročitam celu knjigu pa sam zamolio drugaricu da mi je prepriča. A Majstora i margaritu i RAt i mir ću uskoro pročitati.

Ako nisi uspeo Karenjinu koja je ono, samo dva toma, zamisli Rat i mir koji je u cetiri jos veca toma

Trešnja ::Eto ne secam se da je Ljevin bio protiv toga, bas me cudi da nisam to upamtila, sigurno mi se nije dopalo :Don i Kiti spadaju u idealne savrsene likove i svima se dopadaju verovatno zbog toga, mene je Kiti  nervirala.

Jeste, jeste. Cak, ako se dobro seca, je pricao i sa neki robovlasnikom,
koji je podrzavao njegove poglede na stvari, pricali na nekom banketu.
Pa mi je jos vise neumesno to bilo.
Ali eto, zaboravi se. Ja na primer zaboravio kosidbu, pa gledam sta pisete
o njoj, tek se pre pet sekundi setio svega, vecine.

ne mislim ništa od navedenog da pročitam

Trešnja ::Ako nisi uspeo Karenjinu koja je ono, samo dva toma, zamisli Rat i mir koji je u cetiri jos veca toma

Ne znam za RAt i Mir ali mene Karenjina podseća na špansku seriju.

onda Rat i mir nije za tebe, jer je mnogo duzi vremenski period i ne zna se ko sa kim......

Ne zna se ko koga...

Meni se nesto ti klasici ne citaju,al' to moze da bude zaostavstina iz srednje skole,sto neko rece
Unapred mislim da su dosadni :p

Kad se setim da smo mi morali da čitamo Proce, Sto godina samoće, Derviš i smrt. Jedino se Andrićem nisam razočarao u srednjoj.

Meni su najveci problem bili Faust i Ana Karenjina.I Necista krv.  
Ostalo se moglo citati.Mada,nismo puno lektira citali,profesorka nam je davala da izaberemo po jednu lektiru za polugodiste.
A za neke smo na casu gledali filmove (npr Balkanski spijun) ili pravili mini predstave (Cekajuci Godoa).

Čekajući Godoa je knjiga koju bi čovek trebao da čita naduvan. Kod nas je profesorka svake nedelje davala novu lektiru.

Lothesse ::Meni su najveci problem bili Faust i Ana Karenjina.I Necista krv.  
Ostalo se moglo citati.Mada,nismo puno lektira citali,profesorka nam je davala da izaberemo po jednu lektiru za polugodiste.
A za neke smo na casu gledali filmove (npr Balkanski spijun) ili pravili mini predstave (Cekajuci Godoa).

faust ti bio problem   Premocna knjiga... jos ces mi reci da ti je Majstor bio smor

Secam se da mi je u drugoj godini bilo zao sto
citam samo strane pisce, a slabo nase.
Pa rekoh neki nas roman da uzmem, pogledam medj'
knjige i vidim Andricevu Prokletu Avliju.
Pa rekoh koga nego naseg nobelovca.
Citao dve veceri, procitao i odusevio se knjigom,
jednostavno, kratko i dobro.
Cini mi se da je profesor pomenuo, da Andric
nije dobio nagradu za Na Drini cuprija, da bi dobio
za Prokletu Avliju, ako se dobro secam.

Andrić je car. Iz njegovi knjiga se može dosta saznati o istoriji balkanskih naroda.

Сто година самоће <3 Како је то добра књига. Микс магичног реализма и филозофије никад не омане <3
Чери мени је супер био Безуков јер је био "људски", кроз читаво дело је тражио себе.... Иначе Рат и Мир је 16. најдужа књига на свету...
"У потрази за изгубљеним временом" је најдужа књига на свету, писао је Марсел Пруст 4300 страна Нараторов живот од рођења до сазревања... Није лоша, намерно сам је читала јер држи Гинисов рекорд за дужину да видим каква је
Мени се у Фаусту допала идеја али нам је превод био неки грозан...

Petyr Baelish ::

Lothesse ::Meni su najveci problem bili Faust i Ana Karenjina.I Necista krv.  
Ostalo se moglo citati.Mada,nismo puno lektira citali,profesorka nam je davala da izaberemo po jednu lektiru za polugodiste.
A za neke smo na casu gledali filmove (npr Balkanski spijun) ili pravili mini predstave (Cekajuci Godoa).

faust ti bio problem   Premocna knjiga... jos ces mi reci da ti je Majstor bio smor

Nisam citala.

Зимоврел ::Сто година самоће <3 Како је то добра књига. Микс магичног реализма и филозофије никад не омане <3
Чери мени је супер био Безуков јер је био "људски", кроз читаво дело је тражио себе.... Иначе Рат и Мир је 16. најдужа књига на свету...
"У потрази за изгубљеним временом" је најдужа књига на свету, писао је Марсел Пруст :)4300 страна Нараторов живот од рођења до сазревања... Није лоша, намерно сам је читала јер држи Гинисов рекорд за дужину да видим каква је
Мени се у Фаусту допала идеја али нам је превод био неки грозан...

4300 strana? Taj je i Martina zeznuo. Mora da je knjigu pisao ceo život.

Chandrian ::Zan   Rotfus je odličan! 
A vidiš, meni se baš sviđa što Kvout ima tu "mračnu" nijansu i što nije savršen glavni junak

Malo kasnim sa ovim ali - upravo to! On je sasvim obican lik, sa vrlinama i manama, koji ponekad gresi, kao i svi ostali ljudi... Njegova velicina se ogleda u tome kako se on nosi sa posledicama nastalim zbog njegovih gresaka, kako uci na svojim greskama i zbog toga postaje sve bolji... I ni malo ne mislim da je njegovo ponasanje oholo, vec je sasvim normalno da covek zeli da sazna neke nove stvari i da napreduje, pa cak i da ima zelju da bude bolji od ostalih... I upravo ta njegova nesavrsenost je ono sto citaocima dozvoljava da se poistovecuju sa njim... I upravo zbog njega, takvog kakav je, Ime vetra mi je medju omiljenim knjigama!

Dzoni

Trešnja ::

Zandrin ::slusajte..jednostavno kurvala se, znala je koje posledice mogu da nastanu, u ono vreme, znalo se nazalost koliko slobode zena ima, citajte, nema uopste, a ona je onda povrh svega svoje uzivanje stavila iznad svoje dece..e pa trt..naravno u ovom vremenu to bi bila apsurdna situacija, ali, tada je to bilo tako. Takodje ispala je taaaakva glupaca, jer je ovaj citaj Vronski s oprstenjem ubo i otisao..eto, a ona posle patila

ona je tragedija od lika, al je sama sebi skuvala tu corbu

Secam se da smo mi pravili 'sudjenje' u srednjoj skoli na casu knjizevnosti i skoro se poubijali medjusobno ko osudjuje Anu a ko ne

Kako to mislis kurvala se sa jednim covekom?  Inace, ja je ne osudjujem sto je izabrala ljubav. A sto da je ne izabere? Roditelji nikada ne trebaju da budu robovi svoje dece, ona svog sina nikada nije prestala da voli i da je mogla, bila bi sa njim sigurno. Ja sam je osudjivala jedino sto se ubila na kraju, Vronski nju nikada ne bi ostavio, ali eto nije mogla da podnese pritisak i u tome je cela njena tragedija, misljenje drustva uve prevagne.

Boldovano
Ana nije mogla da izdrži ni život u braku kojim je bila nezadovoljna, a ni život preljubnice. Prtisak društva s jedne i njena sopstvena nemogućnost da izabere s druge strane, doveli su je do sloma. Ona nije odmah uletela Vronskom u naručje, kao što ni kasnije nije mogla da zbog njega ostavi sve, što pokazuje da nije sebična, ali, nije ni dovoljno jaka da se opredeli na jednu stranu: ni da podnese svoj novi položaj, a ni da se vrati Karenjinu. Za nju, jednostavno, nije bilo kompromisa.
Zanimljivo je kako ona obožava svog sina, koga ima sa Karenjinom koga ne voli, dok je prema detetu koje ima sa Vronskim ravnodušna. I to pokazuje njenu kolebljivost.
A kada je uporedimo sa Emom Bovari, vidimo da je ova prva postala preljubnica iz dosade i ubila se iz kukavičluka, kao jedna glupava i samoživa provincijalka, dok je Ana mnogo tragičnija ličnost.


Zim +   
Samo što je meni Pjer Bezuhov bio baš dosadan, dok sam se u Andreja Bolkonskog prosto zaljubila.   I

Spojler:

mi je nezvanični kraj, posle mi nije bilo toliko zanimljivo.

Ljevin je rađen po piščevom liku, dok je kneza Miškina iz "Idiota", nestvarno pozitivnog lika, možda najbolje fiktivno stvorenje ikada, Dostojevski nazvao Lav Nikolajevič.  

"Braću Karamazove" obožavam. Ne znam volim li više Ivana ili Aljošu, ne mogu da se odlučim i uopšte Dostojevski mi je zanimljiviji nego Tolstoj.

Cela problematika lektire je u tome što uopšte nije srećno izabrana, nameću nam se dela koja najčešće tada nisu za naš uzrast, nemamo dovoljno ni iskustva, ni erudicije da bismo ih razumeli, plus onaj prirodni otpor prema nečemu što se mora.
Ja sam tek na fakultetu stvarno shvatila većinu dela, zavolela ih i pronašla lepotu u nekim prethodno predosadnim knjigama. Npr. "Ljudi govore" je jedina lektira koju nisam pročitala (da pojasnim, ja sam bila jedno od onih nenormalnih bića što celom razredu prepričavaju lektiru i pišu sastave , na odmoru čitaju, a bogami i ispod klupe na časovima fizike i biologije), da bih posle na studijama morala i shvatila suštinu tog dela. I "Hazarski rečnik"...sve mi se to tek kasnije otvorilo na pravi način.

Smatram da pojedine knjige zaista nisu prikladne za određeni uzrast, te ne treba primoravati učenike da ih čitaju onda kada ih svakako neće razumeti kako treba, a mogu ih omrznuti i time biti sasvim odbijeni od književnosti. Ja sam bila jedna od dve osobe koje su pročitale "Anu Karenjinu" (na raspustu pred polazak u II razred srednje) i nije mi škodilo, ali, bilo je rano. Međutim, nisam ni za to da se deci povlađuje time što će se lektira smanjivati, trivijalizovati ili izbacivati. Svako klasično delo ima univerzalnu, istorijski i teorijski potvrđenu vrednost, a osim poruke nosi i značajnu lekciju iz stila, rečnika, opšte kulture...i zato je lektira višestruko značajna.
 Osim toga, mnogo zavisi i od profesora, roditelja, okruženja u celini. Ako oni ne umeju da na pravi način decu usmere ka knjigama, ne možemo se čuditi otporu koji postoji prema čitanju i lektiri. Umesto što se i sami profesori drže interpretacija, šablona i papagajskog ponavljanja izlizanih tema i teza, promenom pristupa bi mnogo postigli! Koliko god nešto samo po sebi vredelo, ukoliko ga ne znamo približiti na pravi način, slaba je vajda.

"Nečista krv", "Derviš i smrt", "Majstor i Margarita", "Faust", "Braća Karamazovi", "Hamlet"- ova dela su me osvojila na prvu. Pogotovo Stankovića volim, njegovu posebnu melanholiju, čulnost i tragiku, likovi Sofke i Koštane su mi uvek bili bliski, da ne kažem poistovećujem se s njima.

JohnieRW ::

Chandrian ::Zan   Rotfus je odličan! 
A vidiš, meni se baš sviđa što Kvout ima tu "mračnu" nijansu i što nije savršen glavni junak

Malo kasnim sa ovim ali - upravo to! On je sasvim obican lik, sa vrlinama i manama, koji ponekad gresi, kao i svi ostali ljudi... Njegova velicina se ogleda u tome kako se on nosi sa posledicama nastalim zbog njegovih gresaka, kako uci na svojim greskama i zbog toga postaje sve bolji... I ni malo ne mislim da je njegovo ponasanje oholo, vec je sasvim normalno da covek zeli da sazna neke nove stvari i da napreduje, pa cak i da ima zelju da bude bolji od ostalih... I upravo ta njegova nesavrsenost je ono sto citaocima dozvoljava da se poistovecuju sa njim... I upravo zbog njega, takvog kakav je, Ime vetra mi je medju omiljenim knjigama!

odlicno receno Dzoni +

A Starac i more, kako je to fina knjiga.

Da, uzivao sam u toj knjizi!
Kako mi se cita Rotfuuuuuus!!!

@Lija
Necistu krv i Kostanu sam procitala.Ne volim Stankovica,mnogo je mracan i depresivan.Posle te dve knjige imala sam osecaj da je sve crno,da nema nikakve svetle tacke u zivotu,da je najbolje da odem i skocim sa mosta ili se obesim odmah nego da se mucim.
Ne volim kad knjiga ostavi takav utisak na mene.
Izbegavam knjige koje docaravaju realnost.Toga mi je dosta u zivotu,ljudskih sudbina,patnji i teskog zivota.Volim fantastiku,jer me upravo tih stvari rastereti
Ne mogu i necu da opovrgnem da su ta dela (i Ana i Faust i ova) dobra,ali jednostavno,meni nisu legla
Jedino sam volela Grofa od Monte Krista,od lektira koje sam procitala.