Traži
Similar topics
Zadnje teme
» Spam Tema....od Nim Ned 14 Apr 2024, 04:08
» Sta trenutno slusate
od Zevs86 Sub 03 Feb 2024, 23:56
» Slike prirode nam majke
od Lala Pet 26 Maj 2023, 21:46
» Predstavite nam se....
od Assassin Pet 28 Apr 2023, 18:23
» Robert Džordan "Točak vremena"
od Uno Nomesta Pon 26 Sep 2022, 14:57
» Robin Hobb - Vidovnjaci
od Zevs86 Uto 29 Dec 2020, 15:25
» Stiven Erikson- Malaska knjiga palih
od Assassin Pon 13 Apr 2020, 10:31
» Igrice (Generalno)
od Lord M. Pet 03 Apr 2020, 12:33
» Sta sada citate?
od Zevs86 Čet 19 Mar 2020, 19:58
» Winter Is Coming...to HBO
od Zevs86 Čet 19 Mar 2020, 19:55
» Dela, po povoljnoj ceni.
od Vazarius Uto 10 Mar 2020, 08:25
» Srećna 2o2o!
od Assassin Uto 07 Jan 2020, 12:43
» Serije koje volite / trenutno pratite
od Assassin Uto 12 Nov 2019, 16:54
» Silmarilion
od Vazarius Čet 31 Okt 2019, 09:38
» Jezik Čitanja
od White Rabbit Pon 03 Jun 2019, 00:23
» Novi filmovi i filmske novosti
od White Rabbit Pon 03 Jun 2019, 00:19
» "Vukodav" - Marija Semjonova
od Zevs86 Pet 25 Jan 2019, 10:49
» Demon Cycle - Peter V. Brett [spoiler]
od Vazarius Uto 08 Jan 2019, 14:44
» Srećna 2o19!
od Areal Sre 02 Jan 2019, 20:56
» Rejmond E. Fajst "Ratovi kapije sveta"
od Vazarius Pet 19 Okt 2018, 12:46
Pristupi
Ko je trenutno na forumu
Imamo 25 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 25 Gosta :: 1 ProvajderNema
[ Videti svu listu ]
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 95 dana Čet 14 Nov 2024, 22:08
Naj bolji poslanici
Зимоврел (15838) | ||||
Sparkling Comet (15528) | ||||
Assassin (13622) | ||||
Zevs86 (11916) | ||||
Zandrin (10789) | ||||
CRNIJASTREB (10420) | ||||
Princ Regar (9341) | ||||
LunarFang (9218) | ||||
Uno Nomesta (8868) | ||||
Nim (8274) |
Spam Tema....
+36
HuddleBre
Petyr Baelish
Лираел
bockybp
Lord M.
Sparkling Comet
азор ахаи
StefkeKum
Missandei
Witcher
Kian The Nephilim
Kingslayer
Srle
Lya
Вештица
Nim
Denika
Dimeks
Mesečeva Devojčica
VojaLu
Lady Acer
Princ Regar
Nocnoi_Dozor
Prince of Ravens
Ket sa kanala
Areal
Struki
Zandrin
CRNIJASTREB
Assassin
Gart
Зимоврел
Lothesse
Zevs86
LunarFang
Uno Nomesta
40 posters
Strana 4 od 40
Strana 4 od 40 • 1, 2, 3, 4, 5 ... 22 ... 40
Re: Spam Tema....
Cek ja mislila to postavila Zan kad ono Zim, wtf? xD Zim i perverzija u istom postu, to ne ide.
Gost- Gost
Re: Spam Tema....
Трешњо ништа ти о Зим не знаш
Uno Nomesta- Zapovednik Istočne Morobdije
- Broj poruka : 8868
Godina : 29
Raspoloženje : lepo
Reputacija : 259
Points : 9201
Datum upisa : 21.02.2013
Re: Spam Tema....
Много зао Дејви Џоунс
Ја волим Хентаи.
Али сада <3
Ја волим Хентаи.
Али сада <3
Зимоврел- Gospa od Zimovrela
- Broj poruka : 15838
Godina : 38
Raspoloženje : :)
Reputacija : 2659
Points : 18693
Datum upisa : 09.09.2012
Re: Spam Tema....
Tried yaoi/yuri Not my cup of tea
Само хентаи генерално, мада може са елементима хорора рецимо као Creepy Manor. Or romantic hentai <3
Само хентаи генерално, мада може са елементима хорора рецимо као Creepy Manor. Or romantic hentai <3
Зимоврел- Gospa od Zimovrela
- Broj poruka : 15838
Godina : 38
Raspoloženje : :)
Reputacija : 2659
Points : 18693
Datum upisa : 09.09.2012
Re: Spam Tema....
А да се отврои нова тема о хетнаију?
Uno Nomesta- Zapovednik Istočne Morobdije
- Broj poruka : 8868
Godina : 29
Raspoloženje : lepo
Reputacija : 259
Points : 9201
Datum upisa : 21.02.2013
Re: Spam Tema....
Trešnja ::Cek ja mislila to postavila Zan kad ono Zim, wtf? xD Zim i perverzija u istom postu, to ne ide.
Ahem...
Le wild quote appears.
Зимоврел ::Ok here it is :)Smutty-voayeristic fanfic. Jamie-Brienne-Cersei. A mere "exercise" for erotic style of writing... Turned out OK, not overtly so. Enjoy.
ПРИЧА СЕ...
- Spojler:
Серсеи су све више замарале гласине које су се проносиле ходницима а које су биле везане за њеног Џејмија и ту прераслу, мушкобањасту жену са којом је стигао у Краљеву Луку.
Прича се...
„Да ли сте чули? Спасао ју је од медведа! Краљоубица је некога спасао!“-одјекивало свакодневно је уским пролазима замка у неверици.
Серсеи се мрштила на све то. Џејми мора да је имао неки други разлог да се умеша. Он никада није чинио нешто уколико из тога није могао да извуче личну корист.
„Чула сам да се јебу толико гласно да можеш да их чујеш и тамо горе на Северу“-једна служавка је шапутала другој смејуљећи се и обе утихнуше кад Серсеи промаче покрај њих.
Она се наглас насмеја на ту опаску. Џејми никада није био ни са једном другом осим са њом. Он никада, никада не би легао са том наказном џиницом. Џејми је волео само њу, и увек ће је и волети; за име Седморо, узео ју је на одру њиховог сина чим се вратио. Она никада није била верна Џејмију као што је он био веран њој али то сада није било важно.
Џејми то није знао. И никада неће ни сазнати.
Упркос свему, Серсеи је почела да помно прати и проматра свог брата близанца и његову звер кад год би били у близини једно другог. Та жена, како ју је Серсеи називала у себи одбијајући да користи њено име, ретко када се појављивала на двору, али веома често је вежбала у дворишту са мушкарцима. Серсеи би је гледала са малог прозора и нико никада није био свестан њеног тихог надзора.
Посматрала је како Џејми, машући својим одурним патрљком, подучава младе дечаке мачевању док га звер гледа са малим осмехом на лицу. Серсеи је умела да препозна тај разнежени, опседнути поглед, видела га је толико пута у очима служавки које би задивљено посматрале златну косу њеног брата.
Џејми се баш тад наслањао на ограду са осмехом, разговарајући са том ругобом покрај њега. Тај ужасни изговор за жену у том тренутку рече нешто а Џејми забаци главу уназад искрено и грохотом се насмејавши.
Серсеи запени у себи. Иако Џејми више није био исти као пре, и даље је припадао њој. Само њој. Њен близанац, њена друга половина. Ничији други.
Кап која је превршила чашу беше разговор две собарице који је начула тог поподнева испред својих одаја.
„Сад више не могу да је зову Девица од Тарта! Краљоубица се постарао за то! Походи њене одаје сваке вечери!“
Серсеи је била тако бесна да их је одмах отпустила из службе. Остала је у кревету читавог дана, изговарајући се како је боли глава, и на крају решила да оде у тајну собу унутар одаја те звери, собу коју јој је Кибурн показао.
Ушла је кроз мала враташца претходно прошавши кроз тајни пролаз, и сместила се у столицу коју је захтевала да јој ту посебно донесу.
У зиду беше пукотина кроз коју се могло видети шта се у соби дешава. Чудовишна девојка беше тамо, и, како се чинило, управо је изронила из топле купке с обзиром да је седела нага крај ватре. Серсеи злурадо помисли како ће та жена сада провести читаву ноћ сама.
Била је шокирана када се врата отворише без куцања и Џејми ступи у собу, поносно се шепурећи попут пауна, као да ту и припада. Намрштио се на звер и на тренутак Серсеино огорчено срце поскочи од среће.
Сада ће викати на њу јер му је створила проблем, дала повод свим тим лажним гласинама. Он је остао веран мени.
Међутим срце јој сиђе у пете кад зачу његов подругљив глас.
-Већ си завршила? И то без мене? А знаш колико уживам у нашим заједничким купањима.
Бријена поцрвене и насмеши се.
-Почело је да ми бива хладно. Чекала сам те колико год сам могла.
Џејми се нацери, задиркујући.
-Ја бих вас брзо угрејао, моја госпо.
Приђе јој и привуче је на груди.
-Задржао сам се са Сер Лорасом и пословима око Краљеве гарде.
-Надам се да је све у реду-рече Бријена.
Џејми се осмехну.
-Сада јесте-одврати он спустивши своје усне на њене. Бријена уздахну у његова уста и благо раствори усне. Уздрхтала је осетивши влажну врелину његовог језика када отпоче дуел са њеним, и ужарена змија закопрца јој се у стомаку кад Џејми припи своје кукове уз њене. Јекнула је, а блага несвестица просу јој се у глави попут мастила на чистобелом платну.
Серсеи није могла да верује својим очима. Џејми је био у страственом загрљају са најружнијом женом коју је она икада видела. Производио је звуке које је раније правио само за њу. Наставила је да гледа како му звер помаже да се свуче и како му пажљиво смиче златну шаку.
Серсеи затим направи гримасу кад угледа његов језиви патрљак и скупи се од грозе када му га звер пољуби са нежношћу. Џејми је гледао у џиницу на начин на који Серсеи никада није видела. Питала се да ли је то угледала сузе у његовим очима.
Никада није имао тај поглед за њу.
Згрозила се када се то наго чудовиште попело на кревет чекајући Џејмиа да јој се придружи. Била је огромна, превелика, незграпна, са малим грудима, дебелим струком и огромним широким меснатим бутинама, видно прошараним широким плавим венама. Трбух јој беше прекривен ожиљцима.
Потом јој пажња пређе на Џејмија. Поправио се сада кад се вратио из заточенишва. Није имао оно савршено мишићаво тело кога се тако добро сећала, али сам поглед на њега чинио је да се Серсеи узбуди. Само је требало да игнорише патрљак. Брадавице јој се стврднуше док је он раскопчавао панталоне.
Бријена се завали уназад посматрајући Џејмија који се ослобађао своје одеће. То је био човек који је желео да поврати своју част. Он није увек био добар човек, али сада је макар покушавао да то постане. Да исправи своје грешке из прошлости. Знала је да никада неће пронаћи никога попут њега. И овога пута неће морати да остане у сенци, посматрајући га из далека...
Вратила се у стварност кад јој Џејми нежно дотаче ножни чланак.
-О чему размишљаш, девојчуро? Већ сам ти досадио?
-Никада, Краљоубицо-рече она и поможе му да се удобније смести на њој.
Серсеи подсмешљиво примети да није било довољно Џејмија да прекрије то крупно, дебело бело тело.
Посматрала је како Џејмијева лева рука нестаје међу ногама те звери док се девојка извијала уназад јекнувши његово име.
Несвесна својих поступака, Серсеи и сама зарони једну руку испод своје хаљине не скидајући поглед са наказног парења и зари два прста у пичку толико влажну да јој јагодице исклизнуше ван неколико пута пре него што успе да их сјури до краја и да ритмички почне да се задовољава.
Дубоко режање зачу се из правца постеље и Серсеи није била сигурна од кога је допрло; посумња да је у питању жена монструм, с обзиром да је у том тренутку Џејми халапљиво гризао једну њену ситну дојку и грубо стезао другу између палца и кажипрста, занесен њеним повицима, ослањајући своје чело на њене груди, тешко дишући.
Волео је њено снажно тело. Никада пре није узео жену која не беше његова сестра, а она је била сушта супротност Бријени, подједнако лукава, нарцисоидна и самосвесна колико и лепа; у Бријениним очима није видео ништа доли наклоности према њему, слепог обожавања и спремности да за њега учини све што би било потребно.
Серсеи јекну посматрајући га како продире у то створење, но тај уздах срећом беше затомљен љубавним крицима које је пар испуштао у свом ужитку. Гласине су биле у праву што се тога тиче.
Били су гласни и просторију су испуњавали уздаси попут: „Срање...Бријена..“ и „О, да... Џејми... О... Богови...“
Њени прсти су ритмички улазили и излазили у њену утробу, пратећи покрете Џејмијевог уда, дисање јој се убрзавало а онда Серсеи широм разрогачи очи кад виде како Бријена преврте Џејмија у постељи и узјаха га са невероватном лакоћом и спонтаношћу док он спусти своје шаке на њене широке кукове водећи ритам кретања њихових тела.
Није прошло дуго а звер зарика очито доживљавајући сладострасни врхунац и Серсеи се изненади када истоветно осећање проже и њену утробу у исто време.
Затим Џејми преврте гротескну сподобу на леђа, продирући брзо и жељно; потоци зноја текли су му низ леђа и смрад њихових телесних течности обузе њене носнице док је влажни звук меса које је ударало у месо испуњавао собу.
Бријенине руке стезале су Џејмијеву задњицу док га је увлачила у себе, диктирајући ритам и снагу удараца његовог неумољивог маља; потом се канџе те звери зарише у широка леђа њеног близанца остављајући дубоке трагове док су га комадале у заносу страсти.
Серсеи је проучавала интензиван поглед задовољства на Џејмијевом лицу. Поглед који је некада раније упућивао само њој.
Напокон и Џејми зарика попут рањеног лава и испразни своје семе у џиницу; напослетку, оба тела се умирише на постељи.
Серсеи их је посматрала још неко време пре него што је отишла.
Није ни приметила, док није стигла до својих одаја, да је плакала.
Inače, to je odavde ako poželiš da je pljusneš.
Zim, nema na čemu.
Ket sa kanala- Broj poruka : 2648
Raspoloženje : ...
Reputacija : 482
Points : 3160
Datum upisa : 06.01.2013
Re: Spam Tema....
Hey mad Cat! Why you do that? And I didn't even say thank you
That's actually fanfiction written a la George Martin! Yep it's erotic but so is he :(Thanks for advertising though.
LOL for the gif Cherry!
Ја нисам сада друга особа ја сам и даље иста Зим <3 са једним новим елементом.
That's actually fanfiction written a la George Martin! Yep it's erotic but so is he :(Thanks for advertising though.
LOL for the gif Cherry!
Ја нисам сада друга особа ја сам и даље иста Зим <3 са једним новим елементом.
Зимоврел- Gospa od Zimovrela
- Broj poruka : 15838
Godina : 38
Raspoloženje : :)
Reputacija : 2659
Points : 18693
Datum upisa : 09.09.2012
Re: Spam Tema....
Zao mi je Zim, ali mi je bilo muka dok sam citala to xD Ta trojka je veliki NO...Povraticu sutlijas ako nastavim, mada tako mi je bilo tokom vecine Martinovih sex scena...
Gost- Gost
Re: Spam Tema....
Tačno, to je i dalje naša ZIm, samo smo otkrili njenu pravu stranu sada
Uno Nomesta- Zapovednik Istočne Morobdije
- Broj poruka : 8868
Godina : 29
Raspoloženje : lepo
Reputacija : 259
Points : 9201
Datum upisa : 21.02.2013
Re: Spam Tema....
Унић је зао.
Па то сам и покушавала, да ископирам скроз Мартина! Значи успело ми је!
Трешња руча сутлијаш <3 *envy mode on*
Here, to soothe the eyes and your tummy
Грлим маму док руча траву! <3
Па то сам и покушавала, да ископирам скроз Мартина! Значи успело ми је!
Трешња руча сутлијаш <3 *envy mode on*
Here, to soothe the eyes and your tummy
Грлим маму док руча траву! <3
Зимоврел- Gospa od Zimovrela
- Broj poruka : 15838
Godina : 38
Raspoloženje : :)
Reputacija : 2659
Points : 18693
Datum upisa : 09.09.2012
Re: Spam Tema....
ijaooo kako divni konji što ih obožavam
Zimče ++++++++
Zimče ++++++++
Uno Nomesta- Zapovednik Istočne Morobdije
- Broj poruka : 8868
Godina : 29
Raspoloženje : lepo
Reputacija : 259
Points : 9201
Datum upisa : 21.02.2013
Re: Spam Tema....
Tako je Zim draga, molim te pomozi mi da potisnem iz secanja kako Brijena **** Dzejmijev patrljak dok ih Sersei ceka u krevetu.
prelepi konji naravno
prelepi konji naravno
Gost- Gost
Re: Spam Tema....
nemam + nek lepa Trešnjica da umesto mene
Uno Nomesta- Zapovednik Istočne Morobdije
- Broj poruka : 8868
Godina : 29
Raspoloženje : lepo
Reputacija : 259
Points : 9201
Datum upisa : 21.02.2013
Re: Spam Tema....
Trešnja ::Tako je Zim draga, molim te pomozi mi da potisnem iz secanja kako Brijena **** Dzejmijev patrljak dok ih Sersei ceka u krevetu.
prelepi konji naravno
What the? :O
Sta sam propustio?
Assassin- Lord Zapovednik Noćne Straže
- Broj poruka : 13622
Godina : 33
Raspoloženje : Arise!
Reputacija : 937
Points : 14683
Datum upisa : 09.12.2009
Re: Spam Tema....
Хвала Унић!
Чери не сећам се да се precisely о томе радило I haven't gotten that carried away, have I?
Асасино то је моја еротска ПЛИВ фанфикција.
The most beautiful color there is Palomino <3
Чери не сећам се да се precisely о томе радило I haven't gotten that carried away, have I?
Асасино то је моја еротска ПЛИВ фанфикција.
The most beautiful color there is Palomino <3
Зимоврел- Gospa od Zimovrela
- Broj poruka : 15838
Godina : 38
Raspoloženje : :)
Reputacija : 2659
Points : 18693
Datum upisa : 09.09.2012
Re: Spam Tema....
Ammm, procitao sam Zim. Zanimljivo.
Napisi neku erotsku pricu, sa mini zapletom, da popravis
status kod Tresnje. ;p
Napisi neku erotsku pricu, sa mini zapletom, da popravis
status kod Tresnje. ;p
Assassin- Lord Zapovednik Noćne Straže
- Broj poruka : 13622
Godina : 33
Raspoloženje : Arise!
Reputacija : 937
Points : 14683
Datum upisa : 09.12.2009
Re: Spam Tema....
Асасино је прочитао <3 то ми је прва фанфикција тог типа I was practising треба да напишем још 2. део једне коју сам почела са Сансом и Тирионом само што ће та бити романтично-еротска. Можда ће Трешња то волети <3 Мада можда она неће волети протагонисте То ћу можда сутра да окачим па се бацам на историјско-фиктивни роман са Зеусом.
I am such a fast writer
Para elevar la conciencia ecologica: El planeta Tierra eres tu:
I am such a fast writer
Para elevar la conciencia ecologica: El planeta Tierra eres tu:
Зимоврел- Gospa od Zimovrela
- Broj poruka : 15838
Godina : 38
Raspoloženje : :)
Reputacija : 2659
Points : 18693
Datum upisa : 09.09.2012
Re: Spam Tema....
Ne neee Zim, za erotic moraju da budu ili hot ili barem donekle privlacni....... Koliko god da volim Tiriona, njegove sex scene nisu zanimljive.,.,.
Gost- Gost
Re: Spam Tema....
Here is part one <3 (self-advertising mode on) Part II-tomorrow
Зимоврел ::Ево другари, мало подужи први део, али није еротски како сам замишљала, нисам могла одмах да "пређем на ствар" Постепено развијам радњу Сутра у другом и последњем делу биће... Smut Не вечерас. *useful wordplay*
НЕ ВЕЧЕРАС, 1. ДЕО
- Spojler:
Санса је са прозора своје собе одсутно посматрала огромну краљевску кочију како напушта Црвену тврђаву. Танак слој зимског снега прекривао је двор. Зима је дошла, на крају.
Џофри, Марџори и половина двора кретали су се ка Високом Саду, да би присуствовали венчању Виласа Тирела, где је требало да остану више од месец дана.
Санса је веома волела церемоније венчања али овога пута је била више него срећна што је имала изговор да остане у Краљевој луци. Тирион, њен супруг, Господар Ковница, морао је да остане у граду не били решио неке проблеме који су изненада искрсли са банком у Бравосу, и то је била њена прилика да се ослободи Џофријевог присуства на неко време.
Почео је да је притиска.
Санса се беше понадала да ће је новосклопљени брак спасти од његових нежељених намера, али схватила да су јој се наде изјаловиле.
Додуше, њен муж је готово увек био крај ње и то је успевало да одржи Џофрија на дистанци. Чинило се и да је млади краљ зазирао од свог деде, лорда Тивина; али оба човека су била заокупљена владањем земљом, одређивањем пореза, размишљањем о стратешким потезима које је требало повући у рату. Није их свакодневно виђала.
Марџори јој више није била толико блиска као у време када је Санса мислила да ће она бити та која ће се удати за Виласа, чак иако је била довољно љубазна да је повремено позове у своје одаје.
Али ипак, већину времена Санса је проводила сама.
-Знам да си још увек девица-Џофри јој је промрмљао у уво претходног дана. Она је уздрхтала када су његове танке, црволике усне дотакле њену усну шкољку. Чак и његов дах јој је био одвратан. –Изгледа да ћу се сам морати побринути за то, када се вратим из Високог Сада.
Она се успаничи на те речи. Није смела да дозволи да дође до тога. Радије би изгубила девичанство са Псом, преким, грубим Псом о коме није знала ништа од дана када је побегао за време битке на Црноводи, са сер Донтосом, који је нестао на дан Џофријевог венчања, или чак са Месечевим дечаком. Са било ким осим са Џофријем.
Нервозно је шетала по соби, попут лава (вука?) у кавезу. Морала је да пронађе решење пре но што се Џофри врати.
Санса је знала да је постојало само једно. Њен лорд супруг, Тирион Ланистер. Баук.
Уздрхта на саму помисао на тако нешто.
Кроз главу јој пролете помисао на њихову прву брачну ноћ. Био је нервозан, чак можда уплашен, болело га је њено одбијање. И ружан, тако ружан, гадан и одвратан!
Санса се временом мање-више навикла на његово лице пуно ожиљака и његове чудне шарене очи; на крају крајева, није могла стално да избегава да га погледа. Али кад год би се сетила његових кратких закривљених ногу, огромне главе насађене на ситно телашце и његове одбојне ружичасте пулсирајуће мушкости осетила би мучнину.
Ипак, није имала избора. Он је био мање од два зла у поређењу са Џофријем. Није могла да поднесе помисао да буде Џофријева наложница, да он са њом чини шта му се прохте и да тако изгуби и оно мало поноса и поштовања који јој беху остали на двору.
Баук би вероватно био нежнији. Не би је повредио, бар не намерно, и ваљда би то учинио што је брже могуће.
Било ко, само не Џофри, помислила је хистерично.
Те ноћи, одлучила је да га сачека будна.
Није заиста разговарала са својим лордом супругом много месеци.
Тирион је проводио све своје слободно време срећући се са порезницима и банкарима, главе зароњене у књиге у својим одајама за рад или у трезору круне, покушавајући да што боље избалансира краљев буџет и да смањи дугове. Знала је да му је тешко на новом положају, након што је заменио Малопрстића за кога се раније говоркало да може да учини да се новац појави ни из чега. Али Петир Бејлиш беше позајмио милионе златних змајева и сада је било време за отплату. Баук је очајнички покушавао да изнађе начин да пронађе толико злато. Ланистер увек плаћа своје дугове, или тако барем кажу.
Покушавао је да је упозна боље, током првих неколико месеци њиховог брака: инсистирао је на томе да вечерају заједно, наводио је да му прича како је провела дан али Санса је била превише тужна и несрећна. Није желела да има ништа са њим.
Сада се осећала мање очајно али су она и њен лорд супруг обоје сасвим случајно дошли на исту идеју да би им било боље и лакше ако не разговарају.
Заједно су одлазили на гозбе и била је покрај њега уколико би то нека формална прилика захтевала. Али осим тога, ретко су се сусретали. Научили су да избегавају једно друго, вешто клизећи кроз одаје које су делили као да плешу чудноватим плесом.
Долазио је у постељу касно ноћу, када је Санса била обузета чврстим сном, а одлазио рано ујутро; кад би се она пробудила, само би намрешкане боре на јастуку одавале трагове његовог присуства.
Понекад је било лако заборавити да су уопште били венчани.
Ипак, вечерас га је чекала толико дуго да јој се чинило бесконачно, постајући све нервознија што је време више пролазило.
Њена собарица, Брела, помогла јој да се окупа и ишчеткала јој је косу. Санса пожеле да може да са њом подели своју напетост али знала је да није могла никоме да верује. Осим тога, Брела није била нарочито причљива. Санса се сетила своје претходне собарице, Шае, која је била говорљивија и веома бистра, али она се прошле године удала за витеза, сер Талада и напустила Сансину службу.
Шта ако ме одбије, помислила је. Али не, никада он не би одбио да изврши брачну дужност. Вероватно није имао других опција, с обзиром на то колико је био ружан. Сансу је више бринуо сам чин.
Баук уђе у собу готово три сата после поноћи, већ кад је мислила да неће уопште ни доћи: отворио је врата веома тихо, носећи своје чизме у рукама, пазећи да буде што је тиши могуће. Санса је лежала у постељи и читала књигу на коју ипак није могла да усредсреди сву своју пажњу.
Чинило се да је изненађен када је угледао упаљену свећу.
-Ох-рече он, делујући као да му је из неког разлога веома непријатно. –Будна си.
-Да-одврати Санса дрхтавим гласом, одложивши књигу на комоду крај постеље. Хтела је да каже још нешто али напросто није знала шта, тако да је једноставно зурила у њега.
Док се пресвлачио, окренут леђима, чинио је то стегнутим, нервозним покретима и Санса је схватаила да му је вероватно чудно да то ради у њеном присуству. И даље је гледала у њега, питајући се како да почне.
„Мој драги лорде супруже, да ли би вам нарочито тешко пало да ми вечерас одузмете девичанство? И то што брже, уколико је могуће и уколико вам је по вољи? Онда можемо да наставимо да не примећујемо једно друго, као и до сада. Хвала Вам“
То није звучало нимало дамски.
-Могу ли да ти помогнем, Санса?-на крају упита он, потпуно изгубљено. Санса наједном схвати да буљи у њега све време.
-Не, мој... Уствари, да-промрмља она оборивши поглед.
Он дошепеса преко собе и скочи на кревет. „Зашто не може макар нормално да хода“, Санса помисли згађено и то учини да се осети још јадно и да се самопрекорева.
-На твојој сам услузи, онда-рече он и погледа је збуњено, очекујући њен захтев.
Санса дубоко удахну и изговори шта јој је било на уму што је брже могла.
-Џофри каже да сви знају да сам још нетакнута и да ће ме он узети па макар на силу али ја не желим да се то догоди али он је краљ и не знам шта да радим мислим да бисмо требали то да урадимо пре него што се он врати са венчања јер ми смо у браку и морамо то да учинимо пре или касније а ти си рекао да би требало да сачекамо неко време и сачекали смо па мислим да би требало да то обавимо вечерас-она застаде на трен да удахне ваздух-ако вам је по вољи, мој лорде.
Тирион трепну и загледа се у њу у неверици. Недостатак носа и широм разјапљена уста чинили су да помало подсећа на рибу на сувом, помисли Санса.
-Шта...?-рече он напослетку.
Зар не би требало да је он тај који је паметан и речит? Зашто мора да учини све тежим него што већ јесте.
-Потребно ми је да одузмете моје девичанство-понови она.
-Да, мислим да сам толико и сам закључио, али какве то везе има са мојим нећаком?-Санса уочи благо љутити тон у његовом гласу.
Осети како јој сузе пецкају очи.
-Џофри... Он...Рекао је да ће он... А он је...-излете јој из уста иако се одмах покаја за то.
-Знам ко је он-једноставно рече Тирион.
Санса се живо сећала Џофријевог венчања. Млади краљ уништио је венчани поклон њеног мужа, књигу, а онда им се обома ругао пред свим званицама. Уплашила се да Тирион не учини нешто глупо, да не ошамари Џофрија или да му се не обрати као будаластом дечаку као што је то раније чинио, али срећом, овога пута је њен муж успео да контролише своја дела и свој језик. Није заборавила шта је видела у његовим очима, ипак.
-Џофри је чудовиште-додаде Тирион-али не би требало да га се бојиш, моја госпо. Неће те повредити. Ја ћу...
-Не. Нећеш. Не можеш!-упаде му она у реч одвећ смело. –Он је краљ. Не боји се никога, чак ни твога оца. Раније је можда стрепео од њега али не више. И не можемо да напустимо град, ја не могу да одем и... Нећу бити на сигурном од њега док то не буде учињено.
Сузе су јој сад неометано лиле низ лице.
Њен супруг не рече ништа. Није могла да прочита осећање које је изронило на површину тих двобојних очију.
-Мој лорде-настави Санса. –Неће бити као... Као прошли пут. Ја ћу се потрудити, обећавам Вам. Урадићу све што је потребно да се учини да би се то обавило. Било шта, само да побегнем од Џофрија, било шта, чак и...
Тирион ни не покуша да сакрије огорчење.
-Чак и да легнеш са мном? Моја госпо, мора да си веома очајна.
Санса није имала храбрости да га погледа у очи. Није могла да порекне истинитост његових речи.
Тирион затресе главом и поново проговори, овога пута нешто нежније.
-Ово... Ово није начин на који би то требало да се догоди. То није нешто што би требало да истрпиш, требало би то да пожелиш.
-Али ја желим...
-Не само рационално, као твоју шансу за спас. Требало би да то заиста желиш. Како твојим телом тако и твојим умом.
Стајали су у тишини неко време. Санса није знала шта да каже. Све учтиве празне речи које је некада научила нису јој могле помоћи у овој ситуацији.
-Хајдемо у кревет-рече он напослетку. Угасише свеће и увукоше се испод покривача.
Санса склопи очи кад осети Тирионову руку како је грли око струка окрећући је према себи.
Урадиће то, помисли она успаничено. Знала је да би требало да буде срећна што је тако лако успела да га убеди али само се осећала престрављено.
Привукао ју је чвршће себи, обрве готово да су им се додиривале.
-Дрхтиш-примети он и поче пажљиво да прелази надланицом преко њеног запешћа и њених леђа. Санса беше одвећ нервозна да се помери и само је лежала крај њега, укочена попут даске.
-Опусти се, моја госпо-рече он након неког времена-нећу ти вечерас одузети девичанство.
-Ох-вероватно је требало да протествује, али је осећала превелико олакшање да би реаговала на било који други начин.
И даље ју је миловао по леђима, уплевши кратке дебеле прсте у њену косу. Није навикла да буде тако близу Тириона.
Било је боље у мраку. „У мраку, ја сам витез Цвећа“, сетила се да јој је једном рекао.
Тако је мали, помислила је. Могла је да осети његова стопала на својим коленима. Био је мање-више висок попут Брена, Брена какав је био последњи пут када га је видела, кад је напустила Зимоврел.
Брен је одувек био њен омиљени брат. Сетила се како га је држала у наручју кад је био мали, како га је тешила кад би имао ноћне море. Коса му је увек мирисала тако дивно, на млеко и на бисквите од бутера.
И Тирион је лепо мирисао, морала је то да призна. Као и сви људи на двору, купао се веома често, тако да је увек мирисао чисто. Удахну његову кожу и осети сапун, мастило, морски поветарац и свеже испечен топао хлеб.
Није била у контакту са другим људима већ дуго времена, не откад се није дружила са Џејн Вестерлинг; Марџори и њени рођаци беху веома присни међу собом, често су се грлили, љубили у образ и додиривали, али Санса се увек држала на дистанци.
Није разумела зашто је Тирион желео да јој буде близу на овај начин уколико није желео да води љубав са њом али није било ни важно.
Ускоро је отпловила у сан.
Следећег јутра, Санса се пробудила сама као и обично.
Доручковала је а онда прошетала зидинама Црвене тврђаве. Замак је био необично тих и празан али је она заправо уживала у чињеници да се може слободно кретати двориштем без бојазни да ће срести Џофрија.
Касније је отишла у септу и помолила се. Сада је то већ чинила из навике. Када јој је отац био убијен а Роб се борио у рату против Ланистера, она се молила за његову победу и за безбедност њихове породице.
Године су прошле од тада а њене молитве никада нису биле услишене.
Није знала за шта више да се моли. Желела је да Станис напослетку победи, јер је он био Џофријев непријатељ, а непријатељ твог непријатеља је твој пријатељ. Али сада је била удата за Ланистера и није била сигурна да би Станис уопште видео неку разлику између ње и њих.
Чула је гласине о страначкој краљици која је имала змајеве али су јој више звучале као легенде него као чињенице. Санса је у последње време често замишљала Џофрија живог спаљеног и поједеног од стране змајева. Допадала јој се та идеја.
И даље је волела да иде у септу. Било је нечега чудно умирујућег у мирису тамјана и у познатим понављајућим речима молитве, у песмама које су септони појали. Било је лако испразнити ум, једном када би ушао у септу, и дозволити да смирено једнолично појање замени усковитлане, узбуркане разлетеле мисли.
Није се вратила у своје одаје до повечерја и изненади се када се судари са Подриком, Тирионовим штитоношом, који је носио велики послужавник са јагњетином у једној руци и огромну посуду са питама у другој.
-Моја госпо. Санса. Госпо Санса. Госпо Ланистер-рече он учтиво, зурећи у под.
-Драго ми је да те видим, Подриче. Веома си висок-одврати она љубазно.
То беше истина. Од последњег пута када га је видела, израстао је макар пола стопе. Сада је био готово шест стопа висок и мршавији него икад, али и даље неизлечиво стидљив.
-Да ли то носиш вечеру мом лорду супругу?-упита она.
Подрик климну.
-Не. Мислим, да. У ваше одаје. Он... Он вас тамо чека. Мислим... Моја госпо.
То је било неочекивано. Углавном су јели одвојено, осим уколико догађај коме би обоје требало да присуствују не би то захтевао. Сећала се дугих, нелагодних вечера испуњених ћутањем, из првих дана њиховог брака. Није било ни чудо што су престали да приређују такве непријатности једно другом и што нису више обедовали заједно.
Кад је ушла у своју одају, угледала је Баука како седи за столом, читајући дебелу ролну пергамента, делујући забринуто.
Он подиже поглед кад зачу њене кораке и устаде из столице.
-Мислио сам да би смо вечерас могли да једемо заједно-рече он помало оклевајући-и да разговарамо.
-То је дивна идеја, мој лорде супруже-одврати Санса, као што је и било очекивано од ње.
Заправо, она није мислила да је то била добра идеја. Била је необично уморна и помисли да би волела да поједе нешто хлеба, сира и воћа а потом да се осами и да почне да изнова чита једну од њених омиљених књига.
Тирион се опусти на њене рече, у сваком случају, те обоје седоше и отпочеше вечеру.
-Како си провела дан?-упита он.
О, не-помисли Санса, опет ова учтива, сувопарна питања. Готово да је зажалила што је разговарала са њим претходне ноћи. Није желела да јој буде пријатељ, била је савршено задовољна начином на који су се дотада опходили једно према другом. Равнодушност јој је била стари знанац.
-Добро, мој лорде-одврати она-веома мирно. Молила сам се у септи.
Уследила је непријатна тишина.
-Да ли сте успели да пронађете решење за проблем са бравошком банком, мој лорде?-зачу Санса себе како каже.
Тирион одмахну главом.
-Не, не баш. Морамо да позајмимо још новца од њих, а не можемо да подигнемо порез сељанима. Зима је стигла, и неће бити жетве барем још неколико година. Трговина је такође ослабила зато што олује ометају бродове који желе да се отисну из лука. А бравошка банка притиска круну да врати дуг.
Санса никада није била добра са бројевима и у рачуну, Арја је била та која је одувек била практичнија, сети се она и помисао на сестру је убоде у груди али натера себе да настави без обзира што би речи које би изашле из њених уста можда биле чиста глупост.
-Опростите, мој лорде, али... Ланистери су најбогатија кућа у Седам краљевстава. Ваш отац би могао да вам позајми онолико новца колико је круни потребно...
Тирион се горко насмеја.
-Да, то сам управо и ја помислио. Али испада да је лорд Тивин Ланистер управо мој највећи потраживач. Позајмио је Малопрстићу богатство током дугог лета, а сада, када је зима, жели га натраг, уз камату-он отпи гутљај вина. –Истина је да он жели да не успем. Хоће да покаже свима да је све време био у праву у вези са мном. Покушавао је да пронађе начин да ме се отараси од самог почетка.
Санса застаде да размисли на тренутак. То је било тачно; презир који је лорд Тивин осећао према свом најмлађем сину беше готово немогућ за игнорисати. А није као да се господар Ливачке стене трудио да га сакрије.
Серсеи је такође отворено мрзела Тириона а Џофри... Па, Санса је често имала утисак да би се ујак и нећак веома лако међусобно поубијали кад би имали прилику.
Санса је знала да је Тирион Ланистер. Ланистер. Један од њених тамничара. Веома добро је знала да му не може веровати.
Али са друге стране, почела је да га доживљава готово исто толико утамниченим као што је она била. Сетила се на који начин га је Џофри понизио на свадбеној гозби и како му се читав двор смејао.
Тада није много размишљала о томе јер је жељно ишчекивала тренутак свог бекства са сер Донтосом, до кога на крају није дошло; била је превише изгубљена у сопственој тузи да би размишљала о било чијој другој.
Али сада, годинама касније, схватила је колико тежак мора да је био живот њеног супруга.
Деловао је... Усамљено. Вероватно је проводио већину времена сам, осим што је повремено разговарао са сер Броном и са Подриком.
На гозбама, Санса и Тирион су седели у углу, и једноставно размењивали учтиве реченице са осталим гостима. Чак сам га и ја избегавала као његова жена, помисли она уз осећај кривице.
Те мисли учинише да омекша према њему и вечера поче боље да тече. Санса никада раније није заправо разговарала са Тирионом и наједном јој се њихов разговор учини интересантним. Након година које је провела слушајући једнолична оговарања по Црвеној тврђави, његове речи чиниле су јој се као дашак свежег ваздуха. Умео је да објасни компликоване теорије на једноставан, директан, свима доступан начин и Санса убрзо поче да прати нит разговора.
Он не мисли да сам глупа, схватила је. Серсеи и Џофри су јој често говорили колико је наивна и неспособна, да је и сама почела да верује у то, ниподаштавајући се.
Открила је да су имали и нека заједничка интересовања. Она је из досаде прочитала све књиге из библиотеке замка а он... Он је изгледа знао напамет сваку причу о којој је она икада чула. Деловало је да их види из другачијих перспектива, да их посматра на другачији начин од њеног и то јој се чинило необичним и новим.
-Мислим да је Флоријан био перверзни чудак-рече он, а она крикну прекривши уста шаком.
-Како можеш да кажеш тако нешто? То је једна од најромантичнијих прича које сам икада...
Тирион се осмехну на њену згранутост.
-Моја госпо, био сам крај Девичанског потока и уверавам те: не пролази се тамо тек тако. Мораш да одеш тамо са намером. Питам се колико је девојака шпијунирао тамо. Можда је имао навику да се крије на том месту и често их посматра. Врло перверзно.
Санса се закикота.
-Не верујем ти.
Он устаде и театрално стави руку на срце.
-Кунем се својом ланистерском чашћу. Ако икада видиш некога да те тако безочно шпијунира брзо позови стражара пре него што стигне да учини свог ћелавог човечуљка да заплаче пред тобом.
-Онда, ти не волиш романтичне приче?-упита она поруменевши на његову инсинуацију коју је итекако добро схватила.
Он не рече ништа неко време.
-Мислим да их сви ми у дубини душе волимо, било то свесно или не, али... Такође сматрам да би љубав требало да буде узајамна, и много дубља од самог чина површног удварања. Она се огледа у постигнутом сексуалном, емотивном и духовно-интелектуалном складу две особе који може постојати од првог тренутка њиховог сусрета а може се и развити временом.
Санса није знала шта да каже на то.
Он се накашља и устаде, погледавши кроз прозор.
-Требало би да легнемо. Већ је касно.
Она се нервозно свуче, не гледајући га, подрхтавајући од хладног ваздуха у соби.
Учиниће то вечерас-помисли она. Ништа га није спречавало. Показала му је да може да буде довољно опуштена у његовом присуству. Шта би више од тога могао да пожели?
Тирион се попе на кревет и угаси свећу. Потом је поново обгрли, као синоћ. Могла је да осети како јој се срце попело у грло. Није се бојала као претходне вечери али је и даље била веома нервозна.
-Колико снега има у Зимоврелу сада?-упита је, милујући њену дугу густу косу.
Санса на трен помисли да га је погрешно чула.
-Извините, мој лорде?
Он уздахну.
-Тирион, Санса, зовем се Тирион. Можеш ме звати по имену, макар када смо у постељи.
Она климну главом прогутавши кнедлу.
-Питао сам те за Зимоврел. Сећам га се као високог, достојанственог змка. Питам се како би сада изгледао, прекривен снегом.
Санса је била збуњена. Септа Мордејн јој је испричала све о спајању мужа и жене и била је поприлично сигурна да није укључивало пуно разговора. Шта он жели од ње?
-Некада смо имали снега и лети-одговори му она свеједно. –Пробудила бих се рано ујутро, погледала кроз прозор, и приметила да су све куле одевене у бело. Било је предивно.
Током свих својих година заточеништва у Црвеној тврђави, избегавала је да мисли о Зимоврелу. Те помисли су јој биле превише болне. Блокирала би сваку помисао на дом у свом уму, јер је знала да уколико то не би учинила, оне би је непрестано нагониле на плач. Али сада је схватила да јој разговор о замку у коме је одрасла више није представљао терет. Постао је утешна успомена.
-Мора да је веома хладно-његова рука јој је сада нежним кружним покретима масирала раме. Санса би тај додир вероватно доживела као веома пријатан, само да није била толико нервозна.
-О, не... Топла вода кола његовим зидовима. Тамо је зими чак топлије него овде.
Осети како се он намршти.
-Вода у зидовима? Тај систем загревања звучи веома интересантно. Како је то постигнуто?
Санса је покушала да се сети. Никада није била нарочито заинтересована за начин функционисања система за загревање, док год су њене одаје биле топле.
-Мислим да постоји базен топле воде у темељу замка.
-Али одакле та вода долази? Да ли је сами загревате ватрама?
-Не, долази из земље, природно је топла.
Није знала да ли је он заиста заинтересован за систем загревања у Зимоврелу или само покушава да је наведе да прича не би ли се опустила.
Тирион је пољуби у око, потом у образ и напослетку нежно дотаче њене усне. Санса се укочи. То је био први пут да су се на било који начин пољубили након церемоније венчања.
-Лаку ноћ, Санса.
Она не одговори на тренутак.
-Али... Зар нећемо...-рече она збуњено.
Њен супруг зевну.
-Наспавај се, хајде. Не вечерас.
Његово дисање је постајало све уједначеније и равномерније да би на крају тихо захркао и утонуо у дубок сан.
Њено срце је престало да снажно туче, док је лежала у кревету слушајући звукове ноћи.
Ваздух у соби постаде прохладан, и било је добро налазити се ушушкан међу покривачима. Осећала се топло и сигурно.
Тирионово тело било је ситно али се чинило да одаје велику топлоту. Она се припи уз њега. Кожа му беше мека и лепо је мирисала.
Како је било могуће да се осећа толико добро поред некога толико ружног?
Готово две недеље су прошле. Без Џофрија и Серсеи је било веома угодно боравити у Црвеној тврђави. Била је пуна пространих соба, осветљених ходника, широких мостова, скривених пролаза и прелепих башти.
Раније би Санса увек избегавала непознате стазе, плашећи се да би могла да сретне краља или једног од његових људи који би је силом вратили у њене одаје, али сада је осећала необични дашак радозналости.
Знала је да је посматрају, увек је било пуно слуга и собарица, и ко зна колико Варисових птичица, али то је није толико забрињавало као раније.
Тирион је увек био заузет током дана, али су почели да вечерају заједно свако вече: ноћи више нису биле толико лоше као што су некада биле. Заправо, Санса схвати да је почела да их са нестрпљењем ишчекује као најпријатнији део дана.
Затражила би бирана јела из кухиња и облачила најлепше хаљине.
Није јој сметало да буде сама, али ипак је било лепше бити у његовом друштву, разговарати са неким. Тирион је био забаван, интелигентан, образован, интересантан. Често би се толико смејала у његовом друштву док јој сузе не би пошле на очи.
Али и даље јој није одузимао девичанство. Љубио би је у образе, у косу, у врат, грлио је сваке вечери у постељи и ништа више.
Сваке вечери би осећала олакшање помешано са фрустрираним ишчекивањем и те емоције су чиниле да буде још више збуњена.
„Не вечерас“, стално је говорио. Али када онда, питала се.
Можда му нисам довољно лепа?, помишљала би, посматрајући свој одраз у огледалу као толико пута раније, но сада са сасвим другачијим осећањем.
Зашто уопште размишљам о томе? Он је толико ружан да би требало да буде више него задовољан тако прелепом женом!
А опет... Можда није био толико ружан. Истина, био је кепец, и чудно се гегао у ходу, док су му црте лица деловале спљескано, са ожиљком који их је још више ружио, али понекад, само понекад... Санса би открила како се диви начину на који је светлост свећа светлуцала у његовој коси.
Имао је прелепу косу. Светлију од злата, густу, меку попут свиле. Знала је то јер је прошла прстима кроз њу неколико ноћи раније. Није могла да одоли осећању радозналости.
Затим, имао је топао, дубок глас. Било је чудно, заиста, како је тако мужеван глас могао да допире из тако ситног човека. Његове очи...
Санса, шта није у реду са тобом? Он је Баук! Најружнији човек у Седам краљевстава!
Желела је да наглас врисне. Више ништа није имало смисла.
Чак ме није ни пољубио како треба, помисли она, нервозно и са трачком туге.
Део ње осећао се нелагодно због тога али такође је желела да осети како би то деловало. Да ли би се разликовало од пољупца са Псетом?
Те ноћи попила је неколико чаша вина више него обично, и осетила се храбром и помало злочестом.
Када је Тирион овлаш дотакао њене усне за лаку ноћ, она спусти своју руку на његов потиљак и привуче његово лице ближе њеном, осећајући како његова кратка брада гребе њену глатку кожу. Потом нежно раствори усне и пажљиво језиком дотаче његове, осетивши део ожиљка на месту где му је усна била расечена. Није била сигурна како да продуби пољубац и надала се да ће он то учинити.
Он је неко време био потпуно миран и Санса се успаничи али онда осети како јој он одговара на додир и како његов језик склизну у њена уста, заплесавши са њеним. Имао је сладак укус. У почетку беше укочена а потом се опусти и поче да ужива у пољупцу.
Беше се заруменела, вртело јој се у глави. Тирион се невероватно добро љубио. Мада заправо, није имала бог зна с ким да га упореди али... Осећала се дивно. Инстинктивно је припила своје тело уз његово и осетила непогрешив тврд притисак на стомаку.
Тирион је нежно преврте на леђа а потом се надви над њом. Уопште није осећала његову тежину.
Догодиће се вечерас-била је сигурна у то. Можда неће ни бити толико лоше, све у свему.
Тирион је пољуби у врат, а потом нежно обујми њену ушну ресицу својим уснама, што учини да Санса задрхти и привуче га ближе.
Сада су му покрети били бржи, грубљи, неконтролисанији, могла је да осети како му срце лудо лупа, док је његова рука пратила линију од њеног врата до њене шаке а потом он обујми једну њену дојку, грабећи је гладно више него милујући је.
Санса испусти уздах и он хитро сиђе са ње.
-Жао ми је-промрмља он, звучећи као да се управо попео на врх веома високе планине.
-Не. Не... У реду је, мој... Тирионе-одврати она. Није била сигурна да ли је то била само учтивост или је заиста била искрена.
Његов додир раније је био чистији, невинији, и та нагла промена у Тирионовом наступу је изненадила... Али уопште није била непријатна.
Он ништа не рече и Санса зажали што је тако одреаговала.
-Да ли ћеш сада да ми одузмеш девичанство?-упита она.
-Не. Не вечерас.
Санса није знала да ли су то добре вести или не.
-Можемо ли још мало да се љубимо?-излете јој из уста.
Није могла јасно да га види у тами одаје али глас му се осмехивао.
-Како моја госпа заповеда.
Касније, тик пре него што је заспала, помисли како би волела да може да исприча Џејн о свом првом пољупцу.
Последња мисао која јој је прошла кроз главу беше та да се данима није сетила Џофрија.
Зимоврел- Gospa od Zimovrela
- Broj poruka : 15838
Godina : 38
Raspoloženje : :)
Reputacija : 2659
Points : 18693
Datum upisa : 09.09.2012
Re: Spam Tema....
Trešnja ::Ne neee Zim, za erotic moraju da budu ili hot ili barem donekle privlacni....... Koliko god da volim Tiriona, njegove sex scene nisu zanimljive.,.,.
Trešnja, to važi za većinu ljudi, ali ne i za Zim. Ona gotivi midget porn.
A lijepo sam ti rekla Zim...
Ket sa kanala ::Ako pročitam i "midget with a huge penis deflowering a little girl" seks scenu, I will be scarred for life. Još ako ubaciš i to da ljubomorni Maloprstić njih gleda i mazi svog Maloprstića...
Ket sa kanala- Broj poruka : 2648
Raspoloženje : ...
Reputacija : 482
Points : 3160
Datum upisa : 06.01.2013
Re: Spam Tema....
zim zaboravio sam je li džejmi brijenu patrljkom samo mazio ili je i znaš već???
CRNIJASTREB- Lord od Starigrada
- Broj poruka : 10420
Godina : 37
Raspoloženje : PARTIZAN=SRCE ŠAMPIONA
Reputacija : 636
Points : 11106
Datum upisa : 01.07.2012
Re: Spam Tema....
Fingerovanje patrljkom? Jel' to uopšte moguće budući da on nema prstiju? Jel' se to onda zove patrljkovanje?
Ket sa kanala- Broj poruka : 2648
Raspoloženje : ...
Reputacija : 482
Points : 3160
Datum upisa : 06.01.2013
Strana 4 od 40 • 1, 2, 3, 4, 5 ... 22 ... 40
Strana 4 od 40
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu