Toros od Mira

od **Lya** Uto 09 Jul 2013, 22:32

Toros od Mira

Crveni sveštenik božanstva R`lora, Gospodara vatre, nekadašnji je pripadnik Robertovog dvora i živopisni učesnik mnogih turnira (nadaleko poznat po svom plamtećem maču), kasnije važan član Bratstva bez Barjaka, družine odmetnika predvođene Berikom Donderionom.

Rođen je u Miru, jednom od slobodnih gradova, kao najmlađe od osmoro dece. Poput Melisandre, veoma rano je stavljen u službu R`Lora, ali, po sopstvenom priznanju, pravo religiozno iskustvo i isceliteljske moći probudili su se dosta kasnije. Poslat je u Kraljevu luku radi verskog preobraćanja kralja Erisa II, za čiju se opsesiju vatrom i piromanserima odavno znalo, međutim, svi pokušaji su ostali bez rezultata i mladi sveštenik je počeo da preispituje sopstvenu religioznost. Tu će ga zateći i pad prestonice, dinastički prevrat, a Toros će prisustvovati iznošenju leševa Renis i Egona Targarjena pred Gvozdeni presto i dolasku novog kralja. Po okončanju Robertove bune, staje uz Barateone i hrabrošću se dokazuje u gušenju Grejdžojevog ustanka, kada je prvi krenuo u juriš po probijanju zidina Hridi. Postaje čuven i po svojim turnirskim pobedama, a još više zapaljenim mačevima koje je koristio da plaši protivničke konje "i ponekog neiskusnog viteza". Sendora Kleganija je u borbama do poslednjeg porazio tri puta, ali je na turniru organizovanom povodom dvanaestog imendana princa Džofrija poražen od strane lorda Jona Rojsa nakon što se vatra njegovog mača iznenada ugasila. Sve do početaka nereda u Kraljevoj luci i odmetanja, prednost je davao borbama, gozbama, opijanju i ženama. Sa tim u skladu bio je i njegov fizički izgled u danima druženja sa kraljem Robertom, pa ga pamte kao visokog i debelog, ćelavog čoveka u crvenoj odori. Kasnije će govoriti da je glavu brijao "da bi pokazao kako mu je srce smerno, mada nije bilo tako". Džejmi se seća da ga je jednom čuo kako govori Robertu o razlozima što je postao crveni sveštenik - "njihova odora tako dobro prikriva vinske mrlje". Znao je da nadmaši kralja u piću, čime su samo malobrojni mogli da se pohvale. Sa Robertom su ga vezivali prijateljstvo i izvesne sličnosti, barem u proždrljivosti i pijanstvu. Arja smatra da su Toros od Mira i Džalabar Kso bili najživopisniji likovi na dvoru. Kovačev šegrt Džendri seća se čestih Torosovih dolazaka u njihovu kovačnicu i postupka kojim se služio pred svaki turnir. Jeftin mač bi umočio u divlju vatru i zapalio ga, što je bio efektan alhemičarski trik, ali pored izazivanja pažnje, škodio je samom čeliku i zbog toga ga je majstor stalno grdio. Posle svakog turnira, kupovao je novi mač i prepirao se oko cene.

Na desničinom turniru, neposredno po pristizanju Starkovih u grad, zbacio je iz sedla lorda Berika Donderiona. Kasnije će se prvi put udružiti, kada ih Ned Stark bude poslao da zaustave odmetnike Gregora Kleganija i privedu ih kraljevskoj pravdi. Ali, u međuvremenu je kralj umro, desnica pogubljen, a kraljevstvo se burno raspadalo. Zatečeni u takvom rasulu, desetkovani su od strane Kleganija i Donderion gine. Toros izvodi "poslednji poljubac", tradicionalni obred koji njegov sveštenički red upražnjava, napunivši usta vatrom i dunuvši mu plamenove niz grlo, "u pluća i srce". Mada je često posmatrao stare sveštenike kako ga pružaju samrtnicima, a "jednom ili dva puta" ga izveo i sam, nikada ranije njime nije oživeo čoveka. Na veliko iznenađenje, ovo čudo doprinosi vaskrsavanju i Berika i njegove sopstvene vere, kao i javljanju neobičnih moći.

Dvojac formira odmetničku grupu Bratstvo bez Barjaka, sa ciljem da štite kmetove od tiranije i iživljavanja rasutih vojničkih formacija koje haraju Brzorečjem i okolinom. Pored spiritualnog buđenja, Toros je već tokom prve godine lutanja divljinom promenio lični opis, postavši mršav, ispijen čovek čupave sede kose, sa komadima rasparenog starog oklopa preko izbledele (ružičaste) odore, kome "obrazi vise sa lica". Kada ga ponovo vidi, Arja će u neverici porediti njegov lik sa onim zapamćenim iz Kraljeve luke. On sam u šali govori da je "izgubio britvu u šumi i uspeo da se steše", a tvrdi i da se Gospodar svetlosti probudio u njegovom srcu, sa zaboravljenim moćima, pa u plamenovima vidi razne sile. Drugim rečima, nije više lažni sveštenik koga su svi znali. Ledi Smolvud iz Žirnog dvora priseća se kako joj je poklonio tri ovce u znak zahvalnosti za jatakovanje, šaleći se da "kao sveštenik, ume da predvodi stado".

Nastavlja da podiže Berika iz mrtvih narednih šest puta, iako i dalje bez mnogo razumevanja kako i zašto mu to zapravo polazi za rukom. Dok je Berik vođa družine, Toros je njihov iscelitelj i desna ruka neumirućeg "Gospodara munja". Kada je Donderion prvi put teško ranjen, kod Lakrdijaševog gaza, iz grudi mu je izvadio "stopu dugačak komad koplja", nalio ključalo vino u ranu i bdio nad njim cele noći. Ujutru je otpisani vitez bio još jači. Ovladao je i vizijama u plamenu, kao i paljenju mačeva putem krvi i molitve. Tako se pred dvoboj sa Psetom (suđenje borbom) Berikov mač zapalio nakon zasecanja levog dlana i oblivanja čelika krvlju, a posle borbe šesti put će ga vratiti u život, sa upozorenjem da se čuva jer bi "sedmi mogao biti kraj za obojicu".

Po pridruživanju Gospe Kamenog srca, Toros se povlači i dozvoljava joj da preuzme kontrolu nad grupom, mada ne odobrava njene motive i poteze. Promene koje ona donosi ponovo su spustile njegov duh i samopouzdanje, što je primetno u susretu sa uhapšenom Brijenom, koju neguje u pećini.

Pon	Uto	Sre	Čet	Pet	Sub	Ned
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30