Поријекло презимена и родова

Ако вас интересује поријекло неког презимена или рода, јавите се!
Уредник сам једног нашег сајта који се бави поријеклом, па знам понешто о томе.

Mene zanima..

Ajde Okire probaj da nađeš nešto za Stankoviće

I Zariće

bockybp ::Ajde Okire probaj da nađeš nešto za Stankoviće

Боки, потребно ми је мјесто одакле су Станковићи, њихова крсна слава (ако су православни) и када је и гдје живио најстарији предак за кога знају Станковићи.

Aragorn2 ::I Zariće

Арагорне, потребно ми је мјесто одакле су Зарићи, њихова крсна слава (ако су православни) и када је и гдје живио најстарији предак за кога знају Зарићи.

Meni je krsna slava Sveti Nikola,mislim da su došli iz kraijne ili možda iz Rumunije,trenutno živim Ranovac kraj Petrovac na Mlavi

Krsna slava Đurđevdan. Stankovići su iz okoline Vranja. Najstarijeg predka ne znam. To moram proveriti.

bockybp ::Krsna slava Đurđevdan. Stankovići su iz okoline Vranja. Najstarijeg predka ne znam. To moram proveriti.

Постоје детаљне монографије о том крају, било би од помоћи кад би знао које је село у питању.

Aragorn2 ::Meni je krsna slava Sveti Nikola,mislim da su došli iz kraijne ili možda iz Rumunije,trenutno živim Ranovac kraj Petrovac na Mlavi

Арагорне, Рановац је обрађен у дјелу "Млава" од Љубомира Јовановића. 

Старо презиме Зарића је Зарјоњи, било их је 20 кућа у Пађина - Пољу (стање из периода 1899-1902), а поријеклом су из мјеста Алмаж у Ердељу, тј. Трансилванији (Румунија). Крсна слава Зарјоњија је Свети Никола.

Ja znam da moji potiču iz Duge Luke.

bockybp ::Ja znam da moji potiču iz Duge Luke.

Дуга Лука је обрађена у дјелу "Врањска котлина" од Јована Трифуноског (објављено 1963. године).

Село је обрађено по махалама. Ни један род није славио Ђурђевдан.
У селу су тада прослављане само двије славе - Аранђеловдан и Никољдан. Аранђеловдан су славили углавном стариначки родови, док је Никољдан доминирао код досељеника. Међу досељеничким родовима помиње се једна кућа Станковића, али се не зна одакле су тачно досељени.

U pravu si. Pre nego što su postali komunisti (mislim na dedu i njegovog ćaću), slavili su Aranđelovdan.

Aragorn2 ::Meni je krsna slava Sveti Nikola,mislim da su došli iz kraijne ili možda iz Rumunije,trenutno živim Ranovac kraj Petrovac na Mlavi

Moj cale je isto iz tog kraja...selo izmedju Petrovca i Svilajnca.

bockybp ::U pravu si. Pre nego što su postali komunisti (mislim na dedu i njegovog ćaću), slavili su Aranđelovdan.

Аранђеловдан су славили сљедећи родови: Китарци, Здравковци, Бугарци, Кушинци, Пешинци, Ђорђијинци, Митинчики, Стојановци и Павловићи.
Никољдан су славили сљедећи родови: Симоновци, Ђорђинци, дио Кушинаца, Голочевци, Цветкови, Тоне, Станковићи и Деда Младеновци.
Помињу се три махале: Осоје, Лазарчевци и Чурлин. Ако знаш којој махали су припадали твоји, можда можемо извући нешто више.

Okire može za Predojević?

Uno Nomesta ::Okire može za Predojević?

Може, наравно.

Потребно ми је мјесто одакле су Предојевићи, њихова крсна слава (ако су православни) и када је и гдје живио најстарији предак за кога знају Предојевићи.

Sveti Alimpije Stolpnik mi je slava... a negde sam čitao da su iz Hercegovine... a jesi li mislio na mesto gde mi je život provela očeva rodbina?

Ajd' onda i za Perliće. 

Najstariji predak je Stevan Perlić i živio je u Ramićima kod Banjaluke tamo pred kraj 19. vijeka. Krsna slava je Mitrovdan. Mi isto živimo u Ramićima, kažu da smo najstarija porodica ovdje.

Prezime Prgomelja, ziveli u selu Crnogorci kod Imotskog. slava im je Djurdjevdan. Najstariji predak za koga znamo je zivio u Crnogorcima i zvao se Stevan (ziveo u 19 veku), njegov sin Lazar umro je izmedju 2 rata valjda. Inace Prgomelje su Nikolici, pretpostavka je da su iz Bijelog polja (tako se prica) ciji deo je pobegao u Dalmaciju zbog sukoba sa Turcima.

ako nije tajna koji je sajt u pitanju ciji si urednik, mozda cu tamo naci vise informacija. inace kako uopste se pronalazi poreklo jer gorim od zelje da saznam odakle su tacno moji i eventualno sastavim neku lozu.

Uno Nomesta ::Sveti Alimpije Stolpnik mi je slava... a negde sam čitao da su iz Hercegovine... a jesi li mislio na mesto gde mi je život provela očeva rodbina?

Гдје ти је живио ђед, прађед и уназад најстарији за кога знате?

Bosna, Krupa na Uni...

Uno Nomesta ::Bosna, Krupa na Uni...

Спадају у групу родова Пилиповић - Предојевић. Сви славе Светог Алимпија. Дошли су у Босанску Крајину преко Сјеверне Далмације, а даљим поријеклом су вјероватно из Херцеговине.
У род спадају: Пилиповићи и од Пилиповића Бубале, Предојевићи и од Предојевића Ћојановићи. Није доказано да имају везе са Предојевићима из Херцеговине.
Херцеговачки Предојевићи са подручја Билеће се помињу као катун још 1372. године.

Конкретно у Крупи, помињу се три куће Предојевића (стање око 1920. године), које су досељене са Предојевића Главице (Грмеч) посље 1850. године.

Ket sa kanala ::Ajd' onda i za Perliće. 

Najstariji predak je Stevan Perlić i živio je u Ramićima kod Banjaluke tamo pred kraj 19. vijeka. Krsna slava je Mitrovdan. Mi isto živimo u Ramićima, kažu da smo najstarija porodica ovdje.

Немам пуно података за бањалучки крај. Нажалост, слабо је историјски обрађен. 

По шематизму Дабро - Босанске митрополије из 1882. године, Перлићи се помињу у три парохије, са три различите крсне славе.
- парохија Бистрица, протопрезвитерат бањалучки, крсна слава Митровдан
- парохија Бања Лука, протопрезвитерат бањалучки, крсна слава Лучиндан
- парохија Корићани, протопрезвитерат травнички, крсна слава Свети Симеон Богопримац

Помиње се један Перлић на списку жртава Краљевине Југославије 1941-1945, па ако те интересује јави се преко приватне поруке.

Видим да је ријетко презиме, само три човјека су наведена у телефонском именику Републике Српске.

Окир ::

Uno Nomesta ::Bosna, Krupa na Uni...

Спадају у групу родова Пилиповић - Предојевић. Сви славе Светог Алимпија. Дошли су у Босанску Крајину преко Сјеверне Далмације, а даљим поријеклом су вјероватно из Херцеговине.
У род спадају: Пилиповићи и од Пилиповића Бубале, Предојевићи и од Предојевића Ћојановићи. Није доказано да имају везе са Предојевићима из Херцеговине.
Херцеговачки Предојевићи са подручја Билеће се помињу као катун још 1372. године.

Конкретно у Крупи, помињу се три куће Предојевића (стање око 1920. године), које су досељене са Предојевића Главице (Грмеч) посље 1850. године.

Hvala Okire

Sad ima jedna kuća