Династија Немањића

Немањићи су српска средњовијековна династија која је владала Србијом од XII до XIV вијека. Династија је названа по Стефану Немањи, оснивачу династије. Владали су Србијом од (1166)1168. до 1371. године.

Лоза Немањића, манастир Дечани

СТЕФАН НЕМАЊА 

- рођен око 1113. године, умро 1199. године; владао од 1166. или 1168. године до 1196. године



Поријекло

- рођен око 1113. године у Рибници крај данашње Подгорице (Дукља), гдје је његов отац избјегао након династичких сукоба у Рашкој
- крштен је по католичком обреду (у Дукљи је народ био католичке вјере)
- отац му је био Завида, који је био у родбинским везама са Вукановићима (који су владали Рашком) и Војисављевићима (који су владали Дукљом)
- Завида је осим Немање има још три сина и двије кћери:
1) Тихомира (велики жупан, 1163-1166(1168)) 
2) Страцимира (владао областима око Западне Мораве)
3) Мирослава (владао Захумљем)
4) кћер која је била удата за неког од Војисављевића
5) кћер која је била удата за босанског бана Кулина

Повратак у Рашку и удиона кнежевина

- не зна се са сигурношћу када се Завида вратио у Рашку, али је то вјероватно било почетком треће деценије XII вијека, пошто се у Немањином житију наводи да је пунољетство стекао у Рашкој
- кад је одрастао, Немања је на управу добио области око Топлице, Ибра, Расине и Пусте Реке
- 1162. године, у јеку припрема за византијско-мађарски рат, византијски цар Манојло I Комнин састао се са Немањом у свом војном логору, у Нишу. Том приликом Немањи је додијељена област Дубочица и тиме је постао директан царев вазал. Треба имати у виду да су Византинци и Мађари током прве половине XII вијека водили сталне борбе на граници Панонске низије и Балканског полуострва, у којима су рашки велики жупани били традиционални савезник краљевине Мађарске. Због тога је Манојло уздизањем Немање, покушао да закомпликује прилике у Рашкој, али и да стицањем Немањине захвалности обезбједи себи леђа 
- Током похода против краљевине Мађарске исте године, Манојло се обрачунава са рашким жупаном Урошем II и умјесто њега за великог жупана поставља Десу, при чему је овај морао да му врати област Дендру коју је 1155. године добио на управу
- 1163. године Манојло је у Нишу окупљао војску за напад на Мађаре, у којој су се, као вазали, морали наћи и рашки жупан Деса и кнез Немања. Деса се није појавио у Нишу са предвиђеним трупама, нити је цару вратио Дендру, а постојали су и извјештаји да преговора са Мађарима и Нијемцима, па га је Манојло позвао на одговорност у Ниш. Након тога је одведен у Цариград, а за рашког великог жупана постављен је Тихомир, најстарији Немањин брат
- Током борби 1163. и 1164. године, Византинци су од Мађара заузели Земун и велики број градова на Јадрану, од Сплита до Бара. Вјероватно се и Немања, као византијски вазал, налазио у овим походима на челу својих одреда
- нови византијски поход пада у 1166. годину, када је дошло до одлучујуће битке и велике византијске побједе код Сирмијума, у којој је учествовала рашка коњица

Манојло I Комнин, византијски цар од 1143. до 1180. године

Сукоби са браћом

- након што је добио област Дубочицу од Византинаца, Стефан Немања почиње са изградњом манастира Светог Николе у Куршумлији и манастира посвећеног Богородици на ушћу Косанице у Топлицу. У његовим житијима се градња ових манастира наводи као разлог за незадовољство његове браће, која су му пребацивала да ради на своју руку, без њихове дозволе или барем договора са њима.
Манастир Светог Николе у Куршумлији 

Остаци Богородичиног манастира

- ипак, прије ће бити да је прави разлог незадовољства Немањине браће била Немањина претензија да уз помоћ Византије и уз подршку цркве, он дође на мјесто великог жупана. Немања је покушао да се, уз подршку дјела племства, домогне титуле великог жупана оптужујући Тихомира да води византофилску политику. 
- на великом скупу рашке властеле, који је сазван тим поводом, Немања је са дјелом оних који су га подржали заробљен и затворен у пећини крај Раса. Његово заробљеништво је трајало кратко, пошто су га његове присталице убрзо ослободиле, након чега је уз подршку властеле постао велики жупан Рашке и потиснуо браћу, која су побјегла у Византију.
- око датирања његовог доласка на власт постоје неслагања, тако да једни смјештају Немањину побуну на сабору у 1165. годину, а његово ослобођење и долазак на власт у 1166. годину, док други Немањину побуну на сабору смјештају у 1167. годину (посље Тихомировог слања одреда Византији 1166. године), а његово ослобођење и долазак на власт у 1168. годину. Изјвесно је, да је он између 1165. и 1168. године, као најмлађи међу браћом, збацио најстаријег брата Тихомира, преузео власт, прогласио се великим жупаном и потиснуо из земље осталу браћу (Тихомира, Страцимира и Мирослава).
- Немањина житија наводе да се избавио из тамнице тако што је обећао Светом Ђурђу да ће подићи манастир у његову славу на врху брда које је једино могао видјети из пећине, само ако га ослободи из тамнице. Светац му је помогао, према наводима хагиографија, а Немања му је у знак захвалности подигао манастир Ђурђеве Ступове.
Манастир Ђурђеви Ступови

- његова браћа су од цара Манојла добила војну подршку у покушају да поврате власт. Немањина житија наводе да је против њега послата велика најамничка војска у којој је поред Грка, било Франака и Турака. До битке је дошло у јесен 1168. године код Пантина, на Косову и у њој су Немањине снаге успјеле потиснути противника у Ситницу, у којој су се многи подавили док су се остали у нереду повукли са бојишта. У Ситници се удавио и његов брат Тихомир, а посље битке Немања је признао врховну власт Византије, док га је цар Манојло прихватио као законитог владара Рашке. Посље се Немања измирио са браћом и оставио их на власти у њиховим удионим кнежевинама.

nemanja hm on je bio rodoubica zar ne?

Pa svi Nemanjići su rodoubice

CRNIJASTREB ::nemanja hm on je bio rodoubica zar ne?

По историјским изворима, његов најстарији брат Тихомир се удавио у Ситници током битке.

Uno Nomesta ::Pa svi Nemanjići su rodoubice

На основу чега то тврдиш?

silnog broja nesrećnih utapanja

Ma kao nije? Milutin oslepeo sina Stefana, sasvim slučajno   Nemanjina braća umrla veoma sumnjivo  
Dušanov otac isti ova slepi Stefan, veoma sumnjivo riknuo

dečanski od rođakove lobanje napravio pehar.... vukan ratovao sa prvovenčanim.... uroša smaknuo sa vlasti Dragutin.. ka haos

Не знам шта је то чудно за средњи вијек (не само средњи), исти је случај са свим династијама околних земаља. 
Било како било, да није Немањића ко зна шта би било... 
Да је побиједио Тихомир, а не Немања... можда би наша историја била потпуно другачија.

MOžda   A kakav je bio taj Tihomir jel se zna šta o njemu?

da je bio ič sposoban ova tema bi se zvala Tihomirovići

Uno Nomesta ::MOžda   A kakav je bio taj Tihomir jel se zna šta o njemu?

Дошао на власт помоћу Византије, био јој вјеран вазал (због тога се Немања, вјероватно подбадан анти-византијском струјом у племству и побунио против њега), добио војску од Византије, изгубио код Пантина, удавио се посље битке (или је удављен)...

У свим сљедећим побунама (за вријеме Немањића), властела је играла значајну улогу, вјероватно значајнију него што јој се приписује. Балансирало се између Бугара, Мађара и Византије, тако да су у одређеним периодима на власти били владари који су се ослањали на неког од њих (Радослав на Византинце, Владислав на Бугаре, Драгутин на Мађаре...).

hm okir jesi ti istoričar?

CRNIJASTREB ::hm okir jesi ti istoričar?

Студирам историју.

pa zato ti ovoliko znaš.. super... kakav si sa Kosacama i Kotromanicima?

CRNIJASTREB ::pa zato ti ovoliko znaš.. super... kakav si sa Kosacama i Kotromanicima?

Отворићу ових дана тему о краљевини Босни, па ће бити грађе о њима.

Котроманићи и Косаче су ми најинтересантније династије, пошто сам из тог краја.
Свакако имају већу улогу у српској историји него што им се признаје.

hej pa i ja sam... oklen si ti?

CRNIJASTREB ::hej pa i ja sam... oklen si ti?

Са Баније сам ја.
Старина ми је неђе у Ерцеговини.

iš daleko...