Simbolizam: Medved i devica ljupka / The Bear and the Maiden Fair

Medved i devica ljupka


U šumi staroj gde Kraljev put zalazi,
Medveđa se pećina ugodna nalazi.
A u njoj, tako sam bar, čula
Žive medved jedan i njegova ljupka cura.

Svakakvih čudesa danas ima na svetu.
Mrtvaca što hodaju i zmajeva u letu
O tome kako su se sreli, evo vam pesme
A vi odlučite da li mi se verovati sme.

Beše vreo dan, sredinom leta,
Medi je, gle čuda, ponestalo medo
Do košnica svojih, pazeć' da ne zaluta
Prečicom pođe duž Kraljevog puta.

Putem su baš išla momka vesela tri
Pa kad videše medu graknuše u glas svi
"Medvede, druže stari, krzna sura,
Hajd' s nama u selo, do velikog panuđura."

"Ma nisam vam ja za panđure i slićne trice"
Iskrivi medved kiselo lice
"Ja sam vam samo jedan medved stari,
Ne interesuju me mnogo ti vaši vašari."

"Ma pođi sa nama, zabavu ne kvari,
Biće nam sajajno, hajd' s nama, stari.
Devojaka lepih, biće, i piva i vina
Čuli smo brate, služiće se i medovina."

Kad ču da će tamo biti i medovine
Osmeh ne medinom licu kao sunce sine.
Dugo se moliti ne dade
Već pođe s njima u selo, duž kraljeve džade.

A vašar je stvarno sjajan bio
U šatrama si mogao nać' i šta jesi i šta nisi snio.
Piva i vina i slatke, medene kolače
Device krasne, pogledom da se svlače.

Meda unaokolo zvera, visoko njušku diže,
Miris gušći od meda, slastan, da namiriše.
Njih ga bolje posluži neg rođene oči,
Nepogrešivo ga vodi ka šatri gde se medovina toči.

Ne mareć' što ga svi u šatri čudno glede,
Meda sa društvom svojim za jedan sto sede
"Hej! Nek poteče 'vamo ta medovina!"
Doviknu meda seoskoj devi raskošnih oblina.

"Muzika!" viknu opet on. "Svirajte mi neku pesmu veselu,
Plaćam dobro, za mene i družinu moju celu!"
Uz pesmu dobru, brzo je nestajala medovina
Al' cura, hitra. nove čaše sve doliva.

Kad ispi meda i peti vrč do dna,
Cura mu se učini lepšom od svakog sna.
Sa kosom boje zlaćanog meda
I pogledom plavljim od severnog neba.

Ne beše jaka ta medovina,
Ali medu opi jače od letnjeg vina.
On šapom obgrli joj struk jako,
A deva mu u krilo skliynu lako.

Veselo m use smeši, ispod oka ga gleda,
Cura seoska sladja od meda.
Lepota njena udari ga k'o grom
U glavi haos, u srcu lom.

Na kolena pade pred onom što je snevo,
Pa uzviknu: "Udaj se za me, prelepa devo!"
Buka se stiša, svi u njih uprli oči
Zbunjena cura pita se kakv odgovor da mu sroči.

"Pogledaj me, k'o zvezda sjajna, k'o sunce vrela,
Lepša sam od svih, istina je cela."
Drsko se nasmeja seoska cura
"Ja zaslužujem viteza, a ne medveda sura!"

Začu se kikot tu i tamo,
A ona ga ispod oka gleda i smeši se samo.
Meda se znoji, a šta sad?
Tražeć' hrabrost ispi šesti vrč tad.

"Maču i koplju nikad vičan bio nisam,
A ne mogu reć' da sam lep k'o upisan.
No u mene je ipak nešto neg' u viteza veće."
Namignuvši, medved curi reče.

Radoznala beše ta seoska cura
Da sazna šta to medved ima ispod krzna sura.
A kad vide kakvu to medved ima sitnicu
Blažen joj osmeh zaigra na licu.

"Medo, ljubavi, srećo moja.
Uzmi me odma', cela sam tvoja!
Vodi me domu šumskom svom
Šta će mi vitez kraj tebe sa takvom opremom!"

"Vodi je medo!" uzviknuše gosti glasno.
"Vodi je kući, ljubi je strasno.
Jednom se, bre, osvaja takva cura!
Ipak si ti samo medveed krzna sura."

U naručje mu se baci deva vrla ta,
Poljubi ga tri četiri puta.
Oko vrata ga nežnim ručicama svojim zagrli,
A medved, srećni, brže-bolje domu svom pohrli.

I danas u šumi žive, mogu vam reći,
Uživaju svaki dan u svojoj ljubav,
Srećković taj, medved krzna sura
I žena njegova ljupka seoska cura.