Rob Stark-Mladi Vuk

http://cdn.obsidianportal.com/images/295124/robb.jpg
https://2img.net/r/ihimizer/img109/4771/dhdhf.jpg

Роб Старк био је најстарији син Лорда Едарда Старка и Кетлин Тули, као и наследник Зимоврела и Севера. Кад је његов отац био заробљен у Краљевој луци због велеиздаје, подигао је војску и кренуо на југ да би помогао својим савезницима у Речним земљама и да би ослободио свога оца.
Након што је лорд Едард био погубљен, следбеници Роба Старка прозвали су га Краљем Севера. Надимак му је био Млади Вук, а тако су га звали како савезници тако и непријатељи.
Познати цитати:
-Реци Лорду Тивину да зима долази по њега. Двадесет хиљада северњака маршира на југ да сазна да ли он заиста сере злато.
-Ако то будемо урадили на твој начин, Краљоубицо, ти би победио. Нећемо то урадити на твој начин.
Роб је физичким изгледом више повукао на мајчину страну и на породицу Тули, те је тако био висок, плавих очију и густе бакарне косе. На почетку саге Песме Леда и Ватре Роб Старк имао је четрнаест година. Што се карактера тиче, он је заиста био син свога оца и пример оне народне: ивер не пада далеко од кладе. Поседовао је истанчан смисао за част и правду. Често је био у друштву свог језовука Сивог Ветра кога је увек водио са собом у битке.

http://th06.deviantart.net/fs70/PRE/i/2010/132/b/5/Robb_Stark_and_Grey_Wind_by_BlackWolf_Studio.jpg

Роб је рођен у Рекотоку, а вероватно је зачет током прве Едардове и Кетлинине брачне ноћи, с обзиром на то да је Едард одјурио у рат готово одмах након венчања не би ли се придружио Робертовој Буни. Кад се Едард вратио из рата, Кетлин га је дочекала са малим Робом. Сви су се вратили у Зимоврел, где је Нед требало да влада као Лорд а Роб да буде одгајан као наследник Зимоврела.
Одрастајући у Зимоврелу, Роб је био у добром односу са млађом браћом и сестрама, а и веома пријатељски је био настројен према свом полубрату Џону Снежном, који је од њега био другачији, како по изгледу, тако и по карактеру.

http://fc06.deviantart.net/fs70/f/2012/334/4/0/robb_stark_jon_snow_by_aprilis420-d5mnt72.jpg

Роб је такође био близак са штићеником његовога оца, младим Теоном Грејџојем, који је Роба доживљавао попут млађег брата.
У књизи „Игра престола“ Роб је присуствовао Гаредовом погубљењу и био је ту када је Џон Снежни открио шест беспомоћних штенади језовука у снегу. Присвојио је једно штене и дао му име
Сиви Ветар.
http://fc01.deviantart.net/fs71/i/2012/162/0/2/robb_stark_ii_by_elesey-d532nbi.jpg
Убрзо након што је краљ посетио Зимоврел, Роб је вежбао мачевање дрвеним мачевима са принцем Џофријем. Када се између њих двојице развила извесна нетрпељивост, Џофри га је изазвао на борбу правим челичним мачевима. Сер Родрик Касел то није дозволио, на опште ругање Ланистера.
Едард је постао Краљева Десница и отпутовао на југ, у Краљеву луку, и стога је Роб Старк остао у Зимоврелу да влада уместо свога оца уз помоћ своје мајке. Након што се и она упутила у Краљеву луку не би ли подробније истражила напад на свог сина Брендона, сва одговорност око управљања замком Куће Старк пала је искључиво на Робова плећа.
Када је Роб сазнао да му је отац ухапшен због велеиздаје, позвао је вазале куће Старк на оружје и кренуо са својом војском на Југ, ка Речним земљама. Најпре је желео да подржи кућу своје мајке, кућу Тули и да помогне у њиховој одбрани од Ланистера са запада, а потом и да коначно ослободи Едарда Старка. Његова младост и неискуство доводе до тога да очеви заставници сумњају у његове способности, али он на крају успева да их уједини и да разбије њихове недоумице.
Брзоречје је било под опсадом војске коју је предводио Џејми Ланистер, док се друга непријатељска јединица под вођством Тивина Ланистера приближавала са југа. Роб је одлучио да подели војску на два дела и послао мањи број својих ратника под командом Руза Болтона да се суочи са Тивиновом војском, а сам је повео већину ратника са намером да прекине опсаду Брзоречја и да порази јединице Џејмија Ланистера што му је и пошло за руком. Међутим, да би могао да пређе реку код Близанаца, морао је да обећа Лорду Валдеру Фреју да ће се оженити једном од његових ћерки коју ће сам одабрати након што се рат заврши.
Роб је повео своје коњанике до Брзоречја и уз помоћ Бриндена Тулија, напао је из заседе Џејмијеву војску код Шапутаве шуме, потпуно га поразивши и напослетку га и заробивши. Тако је успео и да прекине опсаду Брзоречја и навео Тивинову војску да се повуче до Харендвора.

https://2img.net/h/i171.photobucket.com/albums/u297/Winter_is_coming/076_large.jpg

http://24.media.tumblr.com/tumblr_lpehkxkGzT1qmykw8o1_500.jpg

http://24.media.tumblr.com/tumblr_mc3o0xoNYN1rroh2po1_1280.jpg

http://th01.deviantart.net/fs70/PRE/i/2011/163/a/9/for_winterfell___color_version_by_timwann-d3ir9va.jpg

Када је његов отац Едард Старк био погубљен на наредбу краља Џофрија Баратеона, тиме је и званично окончана свака могућност примирја између кућа Старк и Ланистер. Роб је тада крунисан од стране својих вазала и речних лордова као Краљ Севера.
У књизи „Судар краљева“, Роб је са својом војском неко време био утаборен у Брзоречју. Послао је Теона Грејџоја, који се борио са њим у Бици код Шапутаве шуме, у Хрид, у жељи да осигура савез са Теоновом оцем, лордом Бејлоном, против Ланистера, у замену за његово признање независности Гвоздених острва. Истовремено, послао је своју мајку на југ да преговара са браћом покојног краља Роберта Баратеона, лордом Станисом и лордом Ренлијем, који су се обојица прогласили краљевима. Оба изасланика била су неуспешна у својим мисијама. Кетлин није успела да обезбеди значајну подршку за Роба ни од једног од браће Баратеон, а притом је присуствовала и убиству лорда Ренлија, док је Теон одмах био одбијен од стране свога оца, лорда Бејлона, који почиње да планира масовну инвазију Севера.
Чекајући одговор са Хриди и од браће Баратеон, Роб не губи време и напада западне земље, нижући победу за победом против ланистерских снага у неколико битака, од којих је посебно значајна она код Воловог газа. Након што је Роб задобио рану у једној од ових битака, бива рањен и лечи га Џејн Вестерлинг. Он сазнаје да је Теон Грејџој заузео Зимоврел и убио његову млађу браћу Брендона и Рикона (мада су они заправо били живи али он то није могао да зна). Џејн покушава да га утеши након што је Роб примио непријатне вести и у тренутку страсти он јој одузима девичанство.

http://th08.deviantart.net/fs70/PRE/i/2011/216/2/1/we_were_bound____by_nami86-d459gez.png

Да би сачувао њену част, Роб Старк је жени готово одмах после тога, а Фреји, бесни због Робове погажене речи, отказују му сваку подршку.
У књизи „Олуја мачева“, Роб се вратио у Брзоречје са својом новом женом, а његова мајка је ужаснута, с обзиром на то да је он претходно обећао да ће се оженити ћерком Валдера Фреја. Други проблеми чекају га у Рекотоку.
Едмур Тули, који као најстарији брат његове мајке врши дужности Лорда Брзоречја док његов отац, Хостер Тули лежи на самртној постељи, суочио се са војском Тивина Ланистера и одбио њихов напад. Ово је донекле и помогло Робу јер је значило да Тивин Ланистер не може да нападне његове снаге са леђа али са друге стране, Роб је планирао да их нападне док Станис Баратеон маршира на Краљеву луку а то више није било могуће. Тивинове јединице окренуле су се натраг и стигле до Краљеве луке баш на време да учествују у Бици код Црнобујице и преокренуле исход у корист Куће Ланистер.
Осим тога, Роб сазнаје да је његова мајка, услед жалости и жеље да јој се ћерке, Санса и Арја Старк врате и да престану да буду таокиње, пустила на слободу Џејмија Ланистера у замену за ослобађање
девојчица. Овим је на себе навукла непријатељство Лорда Рикарда Карстарка, с обзиром на то да је Џејми претходно убио двојицу Рикардових синова у Бици код Шапутаве шуме. Карстарк је захтевао освету за њихову смрт. Кад је Џејми Ланистер ослобођен, Рикард Карстарк послао је своје људе у ћелије Брзоречја да убију Тиона Фреја и Вилема Ланистера, двојицу заробљеника. За овај злочин, Роб га осуђује на смрт и сам му одсеца главу. Одмах након овог немилог догађаја, трупе Карстаркових напустиле су Робову војску.
После смрти Хостера Тулија, Роб намерава да се врати на Север, поново освоји своју територију, којом сада привремено владају Гвозденрођени, и да освети смрти његове браће. Роб верује да су му браћа мртва, а да је Арја нестала, и боји се да би у случају његове смрти Зимоврел пао у руке Тириона Ланистера (у међувремену је сазнао за венчање своје сестре Сансе са њим). Разговара о питању наследства са својом мајком, и на њено разочарање, предлаже јој да га, ако погине, наследи Џон Снежни. Убрзо затим, Роб је одаслао Мег Мормонт и Галбарта Гловера на Север са писмом у коме су били детаљи његовог плана, чији нам садржај као читаоцима још увек није откривен.
Сам Роб води своје трупе до Близанаца, на Север, у намери да задобије прелаз преко Трозупца. Свестан да је учинио неправду Валдеру Фреју тиме што се оженио Џејн Вестерлинг, предлаже да Едмур Тули буде тај који ће оженити једну од кћери Лорда Валдера, на шта Едмур пристаје уз оклевање. Остављајући Џејн у Брзоречју, Роб је отишао са Едмуром у Близанце, где Лорд Валдер наоко пристаје да се његова ћерка Рослин уда за Едмура.
Иако Сиви Ветар осећа да се спрема издаја, Роб улази у Близанце и бива гост на венчању које ће касније бити познато као Црвена свадба. Након церемоније, Лорд Валдер је издао Роба јер је прокријумчарио плаћенике на гозбу под маском музичара; Роб Старк је убијен, као и сви његови пратиоци и људи. Кетлин Тули видела је да је Руз Болтон докрајчио њеног сина задавши му коначни ударац тако што га је пробо кроз срце. Луда од очајања, Кетлин убија малоумног Волдеровог унука Звончића да би потом и сама била убијена. Сиви Ветар, кога су везали ланцима да би удовољили Фрејима, убијен је из самострела, а његова глава је одсечена и нашивена на Робово тело као симбол коначне увреде Краљу Севера.

Робово и Кетлинино убиство, одломак из књиге Олуја мачева:

"Дејси Мормонт, која је, изгледа, остала једина жена у дворани сем Кејтлин, стаде иза Едвина Фреја, лагано га додирну по руци и нешто му шапну. Едвин се отргну од ње са чудном жустрином. "Не", реце прегласно. "Доста ми је плеса." Дејси пребледе и окрену се. Кејтлин споро устаде. Шта се то овде десило? Сумња јој зграби срце, где је малопре био само умор. Ништа то није, покуша да каже себи, видиш дрекавце на буњишту, постајес стара чудакиња, поремећена од бола и туге. Али нешто јој се сигурно указало на лицу. Чак и сер Вендел Мендерли то примети."Нешто није у реду?" - упита, онако са јагњеђим бутом у руци.

Није му одговорила. Уместо тога крену ка Едвину Фреју. Свирачи на галерији напокон су скинули и краља и краљицу до голе коже. Без тренутка предаха, засвираше сасвим другачију песму. Нико није певао речи, али је Кејтлин препознала "Кише над Кастамиром" чим их је чула. Едвин је зурио ка вратима. Она убрза, потерана музиком. Шест брзих корака, и ухвати га. Ко си па ти да - горди лорд рече - ничице пред тобом паднем? Зграби Едвина за руку да га окрене, и следи се када испод свилених рукава осети гвоздене карике.

Кејтлин га ошамари тако снажно да му пуче усна. Оливар, помисли, и Первин, Алесандер, нико није ту. А Розлин је плакала...

Едвин Фреј је гурну у страну. Музика је надјачавала све друге звуке, одбијала се од зидова као да само камење свира. Роб бесно погледа Едвина и крену да му запречи пут... и изненада се затетура када му стрелица ниче из бока, тик испод рамена. Ако је тада и вриснуо, звук прогуташе фруле и рогови и виолине. Кејтлин виде другу стрелицу како му се забада у ногу, виде га како пада. Горе на галерији, пола музичара је у рукама уместо бубњева и лаута имало самостреле. Она потрча ка сину, али је нешто удари у крста и тврди камени под полете да је тресне у лице. "Робе!" - врисну. Виде Малиџона Амбера како диже сто увис. Стрелице из самострела зарише се у дрво, једна две три, и он га баци преко свог краља. Робин Флинт је био окружен Фрејима, њихови бодежи су се дизали и спуштали. Сер Вендел Мендерли тромо устаде, не испустајуђи јагњеђи бут. Стрелица му улете у отворена уста и изби на врат. Сер Вендел паде напред, рушеђи сто и разбацујуђи пехаре, врчеве, тањире, послужавнике, репу, цвекле и вино да се проспу, разбију и одлете на под

Кејтлинина леђа су горела. Морам да стигнем до њега. Малиџон распали сер Рејмунда Фреја по лицу овчијим бутом. Али када крену ка мачу, стрелица из самострела баци га на колена. Какво год рухо лав да понесе, јос панџе има лавље. Виде како је сер Хостин Фреј посекао Лукаса Блеквуда. Једног Венса је Црни Валдер убо у ногу док се рвао са сер Харисом Хајом. Моје су јоште дуге и остре, од твојих ништа мање. Самострели погодише Донела Лока, Овена Норија и још њих пет-шест. Млади сер Бенфри беше зграбио Дејси Мормонт за руку, али Кејтлин је виде како узима врч вина другом руком, разбија му га о лице и трчи ка вратима. Она се отворише пре него што стиже до њих. Сер Риман Фреј ступи у дворану, у челику од главе до пете. За њим нахрупише десетак Фрејових оклопних пешака. У рукама су имали дугачке хелебарде.

"Милост!" - врисну Кејтлин, али рогови и бубњеви и звекет челика надјачаше њен вапај. Сер Риман зари главу секире у Дејсин стомак. До тада су већ људи куљали и на остала врата, оклопљени људи у чупавим крзненим плаштовима с челиком у шакама. Северњаци! У магновењу помисли да ће их они спасти, све док један не одсече Малиџону главу са два страшна ударца секиром. Нада згасну попут свеће у олуји.

Усред покоља, господар Прелаза седео је на свом резбареном престолу, похлепно упијајући призор.

Коју стопу даље од ње, на поду је лезао бодеж. Можда је пао када је Малиџон бацио сто, или је испао из руке неког умирућег цовека. Кејтлин отпуза ка њему. Удови јој беху оловни, а у устима је осећала укус крви. Убицу Валдера Фреја, рече себи. Звонце је био ближи ножу, крио се испод стола, али само устукну када она зграби сечиво. Убићу старца, бар то могу да урадим.

Онда се сто који је Малиџон бацио преко Роба помери, и њен син се диже на колена. Имао је стрелицу у боку, другу у нози, трећу у грудима. Лорд Валдер диже руку и музика стаде, сва сем једног бубња. Кејтлин чу тутњаву далеке битке, а однекуд ближе и дивље завијање вука. Сиви Ветар, прекасно се присети. "Хе", злобно се насмеја лорд Валдер Робу, "Краљ на Северу устаје. Чини ми се да смо ти побили неке људе величанство. О, али ја ћу ти се за то извинити, то ће све да их закрпи, хе."

Кејтлин зграби Звонцета Фреја за дугачку косу и извуче га из скровишта. "Лорде Валдере!" - викну. "ЛОРДЕ ВАЛДЕРЕ!" Бубањ је ударао дубоко и потмуло, дууум бууум дууум. "Доста", рече Кејтлин. "Доста, кажем. Вратили сте нам за издају издајом, нека се сада све оконча." Када прислони бодеж Звонцету на грло, врати јој се успомена на Бренову болесничку собу, са осећајем челика на сопственом врату. Бубањ је ударао бууум дууум бууум дууум бууум дууум. "Молим те", рече она. "Он ми је син. Мој први син, и мој последњи. Пусти га. Пусти га и кунем ти се да ђемо заборавити ово... заборавити све што сте овде урадили. Кунем ти се боговима старим и новим, ми... нећемо се светити..."

Лорд Валдер је неповерљиво погледа. "Само би будала поверовала таквим брбљаријама. Сматраш ли ме то за будалу, моја госпо?"

"Сматрам те за оца. Задржи ме за таоца, Едмура такође, ако га ниси убио. Али пусти Роба."

"Не." Робов глас беше тих као шапат. "Мајко, не..."

"Да. Робе, устани. Устани, и иди одавде, молим те, молим те. Спаси се... ако не зарад мене, онда зарад Џејн."

"Џејн?" Роб се ухвати за руб стола и некако успе да се дигне. "Мајко", рече, "Сиви Ветар..."

"Иди к њему. Сместа. Робе, излази одавде."

Лорд Валдер презриво фркну. "А зашто бих му дозволио да то уради?"

Она прислони сециво јаце на Звонцетово грло. Малоумник заколута очима у немом преклињању. У нос јој навре одвратан смрад, али се она на то не осврну, као што се није освртала ни на потмулу, бескрајну тутњаву тог бубња, бууум дууум бууум дууум бууум дууум.. Сер Риман и Црни Валдер су јој кружили иза леђа, али Кејтлин није било брига. Са њом су могли да раде шта хоће; да је заточе, силују, убију, свеједно. Живела је предуго, а Нед ју је чекао. Само се за Роба бојала. "Кунем се чашћу Тулија и чашћу Старка, заменићу живот твог дечака за Робов. Син за сина." Рука јој се тако тресла да је од ње Звонцетова глава звонила.

Бууум, одјекну бубањ, бууум дууум бууум дууум. Старчеве усне се увукоше и истурише. Нож задрхта у Кејтлининој руци, клизав од зноја. "Сина за сина, хе", понови он. "Али то је унук... а никада ми није био од неке користи."

Човек у тамном оклопу и бледоружицастом огртацу приђе Робу. "Поздравља те Џејми Ланистер." Гурну мач у срце њеног сина, и уврну шаком.

Роб је прекршио реч, али је Кејтлин своју одржала. Снажно цимну Егона за косу и пререза му грло тако дубоко, да сечиво загреба кост. Врела крв јој обли прсте. Његова звонца су звонила, звонила, звонила а бубањ је тутњао, бууум дууум бууум.

Напокон јој неко одузе нож. Сузе су пекле попут сирћета док су јој се сливале низ образе. Десет жестоких гавранова гребало јој је лице оштрим канџама и кидало комаде меса, остављајући дубоке бразде, пуне црвене крви. Осећала ју је на уснама.

Тако боли, помисли. Наша деца, Неде, сви наши мили малишани. Рикон, Брен, Арја, Санса, Роб... Роб... молим те, Неде, молим те, заустави ово, заустави овај бол... Беле сузе и црвене мешале су се све док јој лице не остаде искидано и унистено, лице које је Нед волео. Кејтлин Старк дизе саке и погледа како јој крв цури низ дугачке прсте, низ шаке, под рукаве хаљине. Спори црвени црви пузали су јој уз руке и под одећу. Голица. На то поче да се смеје, све док не врисну. "Луда је", рече неко, "изгубила је разум", а неко други каза: "Окончајте то", и шака је зграби за косу као што је она зграбила Звонцета, и она помисли: Не, немојте, не сеците ми косу, Нед воли моју косу. Онда јој се челик нађе на грлу, а његов ујед беше црвен и хладан."

http://th06.deviantart.net/fs20/PRE/f/2007/246/3/e/Red_Wedding_by_FatherStone.jpg

http://fc03.deviantart.net/fs71/i/2013/047/6/8/the_red_wedding_by_cerque-d5dryi4.jpg