Egonova osvajanja ( odlomci iz Sveta leda i vatre)

Istorija jednog od najvecih osvajaca poznatog sveta pocinje sa argumentovanom raspravom nekolicine mestara u vezi tacno odredjenog trenutka zapocinjanja najvece vojne operacije u dosadasnjoj povesti. Istini za volju, ovo pitanje i nije toliko od istorijskog znacaja koliko je predmet astronomske i matematicke rasprave u vezi primene novog racunanja vremena. Do sada niko nije osporio kredibilitet cinjenice da ce se godine od sada pa nadalje racunati kao godine NO - nakon osvajanja dok su navrsene godine predstavljene kao godine pre osvajanja. Ono sto predstavlja problem jeste legitimitet samog pocetka Egonove vladavine. Da li treba deklarisati samo iskrcavanje kao konstitutivni trenutak novog racunanja vremena ili se opredeliti za levicarski nastrojenu skolu mestarskog reda i racunati vreme od Egonovog krunisanja u Starigradu. Pitanje je utoliko kompleksnije sto je vremenski razmak izmedju dva dogadjaja pune dve godine koje itekako mogu da uticu na pitanje tacnosti novog kalendara.

Istini za volju, Kuca Targarjena se ne bi mogla nazvati velikom ili cak ratobornom porodicom koja bi negovala tradiciju svoje bastine i u skladu sa njome vaspitala svoje clanove za predstojeca zbivanja. U Drevnoj Valiriji, prapostojbini porodice Zmaj osvajaca, postojale su dve plemicke porodice koje su se borile za prevlast i do sada se svi mestri i cenjeni ucenjaci slazu da Dinastija Targarjen nije bila jedna od njih. Dogadjaj po kome je slavna porodica ostala zapamcena u kratkovecnoj civilizaciji jeste svakako bio egzodus ove omanje familije put udaljene karaule Slobodnog Valirijskog carstva, Zmajkamena. Kako predanja nam kazuju, navodno je jedna od tadasnjih Zmajeva, Deneris zvana Sanjalica predvidela propast svoje domovine i uspela da ubedi svog oca Enara da sa celom svojom porodicom i svih 6 zmajeva otplovi na Zmajkamen kako bi spasao sebe a i svoje bliznje od sigurne smrti. U Valiriji koja je je bila veoma napredna a samim time i slobognog, intelektualnog duha, ovaj cin je doziveo prezir. Dvanaest godina posto su Targarjeni razvili jedra, Valirija je dozivela svoj sudnji dan.

Sledecih stotinu godina Targarjeni su se skrasili na Zmajkamenu i odatle oblikovali svoju vladavinu poznatiju kao Godine krvi. Posle smrti vodje Zmajkamenske ekspedicije, Enara, na celu ove Dinastije su se izredjale cak cetiri generacije do cuvenog Osvajaca. Gejmon Slavni, Megon, i njegov brat Eris su bili propraceni Erisovim sinovima Eliksom, Belonom i Demionom sve do te 27. godine PO kada se rodilo dete srebrne kose i purpurnih ociju kome su Lord Erion Targarjen i Gospa Valena od kuce Velariond dali ime Egon. Iako je opste prihvacena cinjenica da je Egon gotovo citavo svoje detinjstvo proveo na Zmajkamenu, do sada je pronadjeno barem nekoliko dokaza da je putovao juznim zemljama Vesterosa a mozda cak i posetio Lanisgrad. Po dostizanju zrelosti Egon je ozenio obe svoje sestre, Viseniju i Renis, sto je u to vreme i pored nekonvencionalnih principa ove porodice ipak izgledalo u najbolju ruku cudno iako je Egon to opravdao postojanjem nekoliko precedenata pre svoje zenidbe.

Pre nego sto je Egon zakoracio svojim buducim kraljevstvom, iz pouzdanih izvora diplomatske prirode moze se izvesti zakljucak da je Osvajac svakako odrzavao kontakt sa tadasnjim vladarima Vesterosa. Dva najradikalnija i najratobornija suverena su svakako bila Crni Haren i Argilak Oholi. Haren kao vladar Gvozdenih ostrva i Recnih zemalja je upravo zavrsio svoj monstruozni zamak Harendvor, a govorkanja su se i dalje nastavila da ovo impozantno zdanje nece u potpunosti zadovoljiti pretenzije Crnog kralja. Sa druge strane Argilak je strepeo od rastuce moci neprijatelja sa Hridi, i zelevsi da stvori tampon zonu izmedju sebe i Harena, je ponudio ruku svoje kcerke Egonu i kao miraz obecao dobar deo svojih zemalja koje su doduse bile okupirane od strane Harenovih vojnika. Egon je odbio ali je ucionio protivponudu i umesto sebe ponudio svog najboljeg prijatelja i brata-kopilana, Orisa Barateona. Argilak, iako u teskoj poziciji ali jos uvek Oholi, je ovaj gest shvatio kao smrtnu uvredu i u znak odbojnosti odsekao ruke Egonovom izaslaniku sa porukom: " Ovo su jedine ruke koje ces od mene dobiti ". Egon je pozvao svoje malobrojne vazale, sazvao svoj ratni savet kome je zajedno sa svojim sestrama predsedavao i narednog dana doneo sudbonosnu odluku. Gavrani su sa Zmajkamena poleteli u svim pravcim Zapadnog kontinenta, noseci Egonove reci i deklaraciju o suverenitetu:
" Moze postojati samo jedan Kralj. Oni koji mi budu savili svoje koleno ce zadrzati svoja zvanja i posede, one koji mi budu prkosili... satrecu vatrom i krvlju. "







Sila koja je napustila Zmajkamen je po zvanicnim izvorima brojala tri hiljade ljudi, dok odredjena mestarska struja sumnja u navode prihvacenih cifara i tvrdi da kolicina Egonove vojske nije mogla imati vise od nekoliko stotina. Egon je sa sobom poveo svoje dve sestre, svog brata, i svoja preostala tri zmaja od kojih je samo Balerion Uzasni preostao od cuvene Valirijanske sestorke. Bilo kako bilo, Osvajaci su se iskrcali na malom ostrvcetu u okviru izliva reke Crnobujice u more, gde je bilo nekoliko omanjih vlastelina kojima je iako formalno vladao Haren, njihova lojalnost zapravo stajala prema bilo kome ko bih oslobodio jarma varvarina sa zapada. Egon je otposlao svoje sestre da pregovaraju sa lokalnim Kucama, Stoukvort i Rozbi koje su brzo pronasle zajednicki jezik sa Osvajacem. Porodica Muton od Devojackog jezera i Darklinovi od Senodola su se ipak odlucili za Harena. Egon je uzjahao Baleriona, dok je Oris predvodio kopnene snage. Zajednicki su izvojevali laku pobedu. Tek od ovog razdoblja pojavljuju se nekoliko legitimnih izvora koji su nam opisali ovog velkog coveka i njegove sestre. Sam momenat svakako nije slucajnost. Tek od ovog trenutka Egon privlaci paznju svih institucija u Vesterosu ukljucujicu i mestarsku koja se prvi put upoznaje sa obicajima Stare Valirije i dokumentuje osobine enigmaticne porodice.

Egonova starija sestra se zvala Visenija, zena ratnica koja je vise uzivala u grubosti svoje veriznjace i maca Mracne sestre, od svilenih haljina i lepeza tadasnjih Vesteroskih gospi. Opisana je kao zena surove i gorde lepote koja je uzivala reputaciju spiritualne carobnice. Njena mladja sesra Renis je bila sve ono sto Visenija nije. Prefinjena i radoznala, gajila je ogromnu strast prema umetnosti i etici. Slobodnog duha i prijatnog temperamenta, neizleciva sanjalica je obozavala da jase svog zmaja cak dva puta vise od svojih srodnika. Svoje odaje je ispunila mladim i privlacnim muskarcima za koje se cak govorilo da menjaju Egona dok je on sam provodio vreme sa Visenijom. Egon je inace proveo deset puta vise vremena sa Renis nego Visenijom.
Sam Egon je opisan kao misteriozna enigma. Bio je jako usamljen covek kome je jedini prijatelj bio Oris. Svog zmaja nije gotovo nikada jahao osim u borbi, dok zar borbe mu ocigledno nije toliko pristajao s'obzirom da nikada nije ucestvovao u turnirima. Ostao je veran obema sestrama i u potpunosti im verovao ostavivsi svoju vladavinu u njihovim rukama, dok bi on sam preuzimao komandu samo onda kada je smatrao da je potrebno. Koliko je bio prek prema onim koji su mu prkosili, toliko je bio tolerantan prema ljudima koji su pred njime klekli.

Posle Iskrcavanja, mali drveni zamak sa ojacanim jarkom je izgradjen na brdima koje su nadzirale Crnobujicu gde je Egon sacinio svoje ( a inace i prvo) Malo vece. Demona Velariona je imenovao Gospodarem Brodovlja, Tristana Majsija Gospodarem Zakona, a Seltigara Gospodarem Kovnica. Svog jedinog prijatelja Orisa Barateona je oslovio ovim recima: Moj stit, moja postojanost, moja snazna desna ruka - i ovime je Oris proglasen za prvu Kraljevsku Desnicu. Visenija je krunisala Egona a Renis ga prozvala Kraljem. Svi plemici i njihove Gospe su nazdravili dok je sam prostorodni plebs aplaudirao najglasnije.

U Sedam Kraljevstava kao reakcija na dosadasnja zbivanja su se kovali savezi i cinile ponude. Dorna je ponudila pomoc Targarjenima ali samo kao njima jednakim, Mali Kralj Ronel je takodje ucinio ponudu Osvajacima. Egon nije odgovorio ni na jednu od njih. Svi su cekali da vide gde ce Egon prvo krenuti. Demon Velarion je poveo flotu ka severu gde je docekan u iznenadnom prepadu od Erina gde je i izgubio svoj zivot. Oris Barateon je kao zapovednik kopnene vojske Osvajaca razvio liniju fronta prema Harendvoru gde je dolazio u sukob sa gotovo svim neprijateljima. Egon i Balerion su uspeli da spale Harenove sinove u njihovim gusarskim pohodima kojima su pljackali Targajenske lojaliste. Pobune su pocele da nicu. Plamen koji je ponajvise uzurpirao Harenovu vladavinu je bio onaj koji je Edvin Tuli zapalio. Kako je Riba promenio svoj barjak, veliki broj Recnih Gospodara je sledio negov primer, Malisteri, Brekeni, Blekvudi, kao i Freji izmedju ostalog. Svi oni, ojacani Orisovim jedinicama i samim Egonom su se uputili put Harendvora. Kada je Egon poslednji stigao, vojska je vec opsela cudovisno zdanje i Haren je cekao na pregovore. Mestri su prisustvovali ovom dogadjaju i u potpunosti dokumentovali razgovor....

Egon: Savij koleno i imenovacu te za Gospodara Gvozdenih ostrva, osam hiljada ljudi stoji iza mene.

Haren: Cuj njega, osam hiljada. Ja imam zidove za milion ljudi!

Egon: Ja imam zmajeve.

Haren: Kao da kamen moze goreti.

Egon: U sumrak i ti i celo tvoje potomstvo hocete.


Dok je Haren nudio ogromnu svotu novca coveku koji bi ubio zmajeve, Egon je uzjahao Baleriona i podigao se u nebo. Odatle je sa ogromnom brzinom sleteo unutar zidova gde je zmaj poceo da bljuje vatru. Kamen nije goreo, ali zato drvo, slama i ljudi jesu. Harenova linija se zaista ugasila tog dana. Doduse, kamen se raspucao i ogromne kule vise nisu licile na kule vec na otopljene svece. Macevi, ogaravljeni i iskrivljeni su mazgama poslati u Egonovo pristaniste.



Dok su Harenovi ljudi napustili svog kralja, Argilakovi ljudi nisu. Sam Oholi Kralj se zavetovao da ce radije umreti u bici kao covek a ne kao Haren koji je umro kao pecena svinja sa nabijenom jabukom u njusci. Rekavsi to, Argilak je razvio svoje barjake i izjahao iz Krajoluja. Kao odgovor Egon je poslao svog brata da jednom za svagda zavrsi sa Oholim Kraljem. Na scenu stupa Oris Barateon. Posto je znao kretanja Argilakove vojske zahvaljujuci Viseniji koja je jahala svog zmaja, kopilan je usmerio svoj borbeni poredak direktno ka njemu. Kako su se vojske priblizavale, oluja strasnih razmera se spustila na bojno polje. Argilak, iako savetovan od svojih ljudi da saceka je odbio njihove savete i svom silinom jurnuo kroz blato u Orisove redove pesadije. Iako je donekle uspeo, njegov hrabri pokusaj je ipak ostao bez uspeha zahvaljuci Viseniji, ciji zmaj je bio jednako smrtonosan na zemlji koliko i u vazduhu. Argilak je u komesanju pao sa svog konja i dosao oci u oci sa Egonovim prijateljem. Obojica su se dobro borili i ranili jedan drugog, ali ipak je Oris bio taj koji je ispunio Argilakovu zelju poslavsi ga u smrt na bojnom polju kako je Oholi Kralj i zeleo.

Cuvsi za smrt svog oca, Argilakova kcerka Argela se proglasila za Olujnu kraljicu i prkosno zatvorila kapije Krajoluje. Njeni ljudi sa druge strane nisu bili toliko zeljni da umru pa su je golu i u lancima otposlali Orisu. Medjutim Oris koji se pokazao kao veliki i odani ratnik se tom prilikom pokazao kao milosrdan i veliki dzentlmen. Posto ju je oslobodio lanaca, Oris je Argelu obavio svojim plastom, nahranio svojom hranom i okrepio svojim vinom da bi je kasnije i uzeo za svoju zenu. Prethodno je uzeo slogan i grb kuce Dorandon kao svoje i uz Egonovu saglasnost se proglasio Olujnim Gospodarom.

U dotada ratom netaknutim pokrajinama, preostali nezavisni Lordovi kuju svoje planove nasuprot sve vecoj pretnji Targarjena koja pristize sa istoka. U Dolu, Kraljica Asara Erin koja je uzivala renome velike lepotice prva povlaci potez saljuci svoj portret Egonu i obecavajuci mu brak i svoje maceve uz uslov da njen sin Ronel bude proglasen za Egonovog naslednika. Osvajac nije odgovorio. Na Severu, tadasnji Kralj Zime i Severa, Toren Stark, salje poziv u rat severnjackim vazalima i razvija svoje barjake.

Sledeci na redu su bili Gardeneri Od Hvata koji su pouceni Harenovim i Argilakovim sukobom udruzili snage i zajedno oformili veliku vojsku od gotovo 55 hiljada ljudi spremnih da se suoce sa Egonom i njegovim zmajevima. Kako je Merin Gardener raspolagao vecinom ljudi, izricito je zahtevao da on vodi prethodnicu, dok je na Targarjenskoj strani Dzon Muton ( prvi plemic koji je prebegao) komandovao Egonovim vojnicima. Saveznici su silovito nasrnuli na agresorske linije i Targarjenski lojalisti su poceli da se povlace. Egon uvidevsi nadmoc neprijateljeve vojske se po prvi i jedini put odlucio da u borbeni opticaj stavi sva svoja tri cudovista. Zmajevi su poleteli u nebo i sunuli vatru niz vetar koji je duvao Saveznicima u lice. Cetiri hiljade ljudi su za vrlo kratko vreme poginulo, dok je deset hiljada ljudi dozivelo strasne opekotine a ostale hiljade ili se razbezale ili podelile sudbinu ostalih ranjenika. Kralj Bastovan i svi njegovi sinovi su preminuli. Na Osvajackoj strani, cak ni stotinu ljudi nije nedostajalo, Visenija je zadobila strelu u rame, a sam Egon nepovredjen. Kralj Loren Lanister je uspeo da pobegne, ali je sledeceg dana uhvacen i primoran da klekne i prizna Egona za svog suverena.





Egon je odrzao obecanje i imenovao ga za zastitnika Zapada i vrhovnog gospodara Lanisgrada. Posle bitke, Egon je odleteo u Visoki Sad gde je opsednuti zamak predao Merinov kuceupravitelj, Harlan Tirel. U znak zahvlanosti, Targarjen ga je postavio za Gospodara Visokog Sada i Zastitnika Juga. Osvajaci su se uputili ka Starigradu, kada su sa Severa stigle sveze vesti... Toren Stark je okupio silnu vojsku od trideset hiljada ljudi i presao Prevlaku. Egon se okrenuo ka njima i izjahao im u susret sa polovinom brojcane moci Torena Starka. Za to vreme Severnjaci su se sastali kod Kejlinovog Sanca i mejusobno se savetovali o sledecem potezu. Torenov brat, Brendon Snezni se ponudio da se usunja u Egonov logor i ubije sva tri zmaja. Toren je odbio, i poslao svoje mestre ka Egonu koji su mu doneli njegove uslove. Poucen prethodnim Egonovim neprijateljima, Toren se odrekao svoje krune, i savio koleno pred Egonom. Od tada pa nadalje, ostao je upamcen kao Kralj koji je klekao.




Posle "kleknuca", Targarjenski trio se razisao. Visenija je odletela u Dol ka Gnezdu Sokolovom, Renis na Jug, u Dornu dok je sam Egon posao put Starigrada. Visenija je sletela u unutrasnje dvoriste u podnozju Gnezda i jednim diplomatskim potezom uspela da Dol privoli Targarjenskoj kruni koji je odvec bio spremio vojsku za rat i time spase hiljade ljudskih zivota. Kraljica Asara je zatekla svog sina Kralja kako je molio Viseniju da ga provoza tri puta oko Gnezda na svom zmaju a da ce zauzvrat barjak Kuce Erin staviti na Egonovu stranu. Visenija se slozila i Kraljici Asari prenela svoje zahteve.

Renis nije bila te srece kao svoja sestra u Dolu. Posto je uzastopno putujuci kroz crvenu pustos Dorne nailazila na zamak za zamkom potpuno praznim, pronalazivsi samo decu i zene. Na svako njeno pitanje kuda su svi muskarci otisli, dobijala je identican odgovor: Daleko. Kada je konacno dosla do Suncevog Koplja, u njemu je pronasla samo tadasnju Princezu Mirjam Martel, koju je Argilak nazvao Zutom zabom iz Dorne. Zaba od Dorne je imala 80 godina, bila potpuno slepa i odvec gojazna da bi mogla da se pomera. Na zvuke Renisinih cizama, Princeza Mirjam je odgovorila da nece ni kleknuti a ni boriti se. Trazila je od Renis da se vrati odakle je i dosla u potpunosti ogranicavajuci sebe od odgovornosti u slucaju povratka. Renis je prkosno odgovorila da ce sa sobom donetu vatru i krv ako se bude vratila. Zaba je uzvratila sa recima kuce Martel.

Severnije u Hvatu, Egon je stigao do Starigrada, najveceg i najbogatijeg grada u citavom Vesterosu. Starigradski Starac, Benfred Hajtauver je ostavio svog Vrhovnog Septona u postu i molitvi od sedam dana kada je konacno doziveo prosvetljenje od strane Starice i posavetovao Gospodara Starigrada da ce ceo grad goreti budu li se odlucili na borbu. Hajtauver je bio oprezan covek. Poslusao je prvosvestenika i otvorio kapije svoga grada Osvajacu i pred njime kleknuo priznavsi ga za svog vladara. Kasnije, u Zvezdanim Stepenicama, Egon je miropomazan u ulju i proglasen Egonom, prvim od svoga imena, Kraljem Prvih ljudi, Andala i Rojnara. Posto su mestri bili prisutni na krunisanju, ovaj datum je definitvno tacan i danas se uzima kao pocetak njegove legitimne vladavine. Svi dotasnji macevi porazenih neprijatelja su poslati u buducu Kraljevu Luku i od njih je nacinjen Gvozdeni presto. Iako su mnogi smatrali da ce Egon ostati u Starigradu i odatle vladati kao Kralj ili se mozda cak i vratiti na Zmajkamen, Osvajac ih je sve iznenadio, izabravsi prvobotni drveni nasip na izlivu Crnobujice u more gde se prvi put iskrcao na Vesteros. Njegov sin, Megor Okrutni ce konacno zavrsiti prelepo zdanje koje je simbolizovalo ovog velikog kralja i celu Targarjensku dinastiju pod nazivom Crvena Utvrda.

Nastavice se....